Fpto: AP
Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Nemački kancelar Olaf Šolc sastao se u sredu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu. Tema je dijalog Beograda i Prištine. I do sada se to znalo, ali Šolc je prvi put otvoreno rekao da nema kraja dijaloga i rešavanja zamrznutog konflikta bez obostranog priznanja dveju država. Očigledno je da je Nemačkoj stalo da se taj proces ubrza, naročito u svetlu nove bezbednosne strukture u Evropi zbog rata u Ukrajini.
“Bez okončanja dijaloga nema stabilnosti u regionu, a ni napretka na putu evropskih integracija”, rekao je nemački kancelar, ocenio da je “zemljama Zapadnog Balkana mesto u Evropskoj uniji” i dodao da to “nije isprazno obećanje niti floskula”.
Koristeći se primerom štapa i šargarepe, Šolc je objasnio da će šargarepa, odnosno nagrada biti normalizacija odnosa, koja će uticati na blagostanje posebno mlađe populacije, dok će štap za Srbiju možda biti činjenica da će se zahtevati da prizna nezavisnost Kosova.
On je “srpsko priznanje Kosova” pominjao u razgovoru sa Kurtijem, ali tokom razgovora sa Vučićem to nije rekao direktno, već je govorio o “sveobuhvatnom sporazumu”, čije postizanje će zahtevati “mnogo hrabrosti i odlučnosti”.
Kurti je nakon sastanka rekao da priznanje treba da bude “u centru procesa”, a ne na njegovom kraju, kao i da je Kosovo “proaktivno i konstruktivno” u dijalogu, te da teži postizanju konkretnih rezultata i punoj saradnji.
Vučić je izrazio zahvalnosti što je Šolc još jednom ponovio da je Srbiji, kao zemlji Zapadnog Balkana, mesto u EU, ali je na pitanje da li će Srbija napustiti Savet Evrope, ako Kosovo postane član odbio da se nedvosmisleno izjasni, rekavši „za nas je važno da sve što je napisano i potpisano bude sprovedeno u delo”.
F.M./DW/
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
