Demografski slom Srbije i celog Balkana

Teško da iko može izistinski da poveruje da će rezultati popisa stanovništva, koji je skoro pa konačno završen, dati realnu demografsku sliku Srbije. Razlozi za to su višestruki: prvo, popis je sproveden ošljarski i nestručno, takoreći naprednjački. Brojni stanovnici nisu anketirani, čak ni oni koji žive u centrima gradova i po celi dan sede kod kuće. Njima anketari nisu ubacili ni pozive u sanduče i ostavili su njihovoj savesti da li će da pozovu dežurne popisivače do 17. novembra i izraze tu iskonsku ljudsku potrebu da budu evidentirani u statističkim knjigama. Kada je potpisnik ovih redova upitao nepopisanu prijateljicu da li će nazvati hotlajn za dodatni popis, ona mu je odgovorila kontrapitanjem: “Objasni mi, zašto bih to tačno radila?” Da ne govorimo o onima koji su bežali od popisivača verujući da će im oni ugraditi čip Bila Gejtsa i usput ih čak i vakcinisati…

Ali, čak i da je tehnički izveden perfektno, uz korišćenje nepreglednih mogućnosti modernih tehnologija, imamo itekako razloga da pomislimo da će rezultate popisa propagandna hunta na vlasti modifikovati u skladu sa svojim potrebama. Kada mogu da rezultate izbora štimaju kako im padne na pamet, zašto ne bi i u ovoj oblasti pokazali menadžerske sklonosti da ulepšaju stvarnost? Broj stanovnika je odličan pokazatelj političkih i ekonomskih tendencija: tamo odakle ljudi beže svakako nije ružičasto kao na TV Pinku…

Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (17. novembra)