Foto: Tara Radovanović/Tanjug
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Ekspert za međunarodne odnose i balkanske političke relacije Dejan Jović je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. On je posebno proučavao raspad Jugoslavije (njegovo poznato delo: Jugoslavija, država koja je odumrla). Doktorirao je na Londonskoj školi ekonomije (LSE) i bezmalo deceniju bio predavač na Univerzitetu Stirling u Škotskoj. Po povratku u Hrvatsku, 2009. godine, pored akademske karijere obavljao je i funkciju savetnika predsednika Ive Josipovića. Pre nekoliko dana Jović je postao redovni član Internacionalne akademije nauka i umetnosti BiH, a od prethodne godine je i redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti.
“VREME”: Mnogi strahuju da bi ruska agresija i svetska politička kriza koja je prati mogla dodatno da destabilizuje odnose i u regionu tzv. Zapadnog Balkana. Koliko su ti strahovi opravdani?
DEJAN JOVIĆ: Neka neizvesnost postoji samo u dve države regiona koje nisu u NATO-u (Srbija i BiH), a ostale će, bez obzira na to što i u njima ima razlika po pitanju rata u Ukrajini i uloge NATO-a, slediti politiku Zapada. Mnogo toga zavisi od Srbije. Ako i ona odluči da sledi Zapad, ne vidim razloga za destabilizaciju. Upravo suprotno, vidim mogućnost da se odnosi među zemljama regiona poprave, da se region dodatno poveže kao što se povezala i sama Evropska unija po pitanju odgovora na rat u Ukrajini.
Vidim zapravo u tom ratu šansu za Balkan: da pokaže da je već sada sastavni deo spoljne i bezbednosne politike zapadne Evrope i da time izvrši pritisak na Evropsku uniju da vodi politiku brzog i zajedničkog ulaska celog regiona u EU. Ako bi Srbija povela takvu politiku, sledila bi je i Republika Srpska, a to bi smanjilo političke udare i izvana i iz same BiH na taj entitet.
Ako, međutim, Srbija krene nekim svojim specifičnim putem koji izjednačava Zapad i Rusiju po pitanju Ukrajine, napraviće štetu pre svega samoj sebi, a onda i Republici Srpskoj. Naravno, pod uslovom da u ratu Rusije i Ukrajine na kraju pobedi Zapad – a ne Rusija. I drugo, pod uslovom da taj kraj ne bude negde u dalekoj budućnosti.
Pročitajte ceo intervju sa Dejanom Jovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (26. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Čini se da je procena u vrhu vlasti da žrtvovanje Gorana Vesića na oltaru masovnih protesta neće biti dovoljno. Zakulisnim radnjama se u naprednjačkom natezanju radi o glavi ministra Tomislava Momirovića
„Predlog o podeli Kosova bilo bi odustajanje od jednog načela koje je postojalo i može biti donekle povezano sa Ukrajinom i s tom podelom tamo", ocenio je Jakovina
„Oni su poslali maskirana lica da razbijaju Gradsku kuću, kao da mi to ne znamo, a s druge strane prebijaju građane", rekao je Ješić
Zabranjeno je i služenje hrane i alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima
Kada je u pitanju politička odgovornost, ne može sve da se završi samo na ostavci Gorana Vesića, tvrdi premijer Miloš Vučević
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
