Foto: Tara Radovanović/Tanjug
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Ekspert za međunarodne odnose i balkanske političke relacije Dejan Jović je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. On je posebno proučavao raspad Jugoslavije (njegovo poznato delo: Jugoslavija, država koja je odumrla). Doktorirao je na Londonskoj školi ekonomije (LSE) i bezmalo deceniju bio predavač na Univerzitetu Stirling u Škotskoj. Po povratku u Hrvatsku, 2009. godine, pored akademske karijere obavljao je i funkciju savetnika predsednika Ive Josipovića. Pre nekoliko dana Jović je postao redovni član Internacionalne akademije nauka i umetnosti BiH, a od prethodne godine je i redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti.
“VREME”: Mnogi strahuju da bi ruska agresija i svetska politička kriza koja je prati mogla dodatno da destabilizuje odnose i u regionu tzv. Zapadnog Balkana. Koliko su ti strahovi opravdani?
DEJAN JOVIĆ: Neka neizvesnost postoji samo u dve države regiona koje nisu u NATO-u (Srbija i BiH), a ostale će, bez obzira na to što i u njima ima razlika po pitanju rata u Ukrajini i uloge NATO-a, slediti politiku Zapada. Mnogo toga zavisi od Srbije. Ako i ona odluči da sledi Zapad, ne vidim razloga za destabilizaciju. Upravo suprotno, vidim mogućnost da se odnosi među zemljama regiona poprave, da se region dodatno poveže kao što se povezala i sama Evropska unija po pitanju odgovora na rat u Ukrajini.
Vidim zapravo u tom ratu šansu za Balkan: da pokaže da je već sada sastavni deo spoljne i bezbednosne politike zapadne Evrope i da time izvrši pritisak na Evropsku uniju da vodi politiku brzog i zajedničkog ulaska celog regiona u EU. Ako bi Srbija povela takvu politiku, sledila bi je i Republika Srpska, a to bi smanjilo političke udare i izvana i iz same BiH na taj entitet.
Ako, međutim, Srbija krene nekim svojim specifičnim putem koji izjednačava Zapad i Rusiju po pitanju Ukrajine, napraviće štetu pre svega samoj sebi, a onda i Republici Srpskoj. Naravno, pod uslovom da u ratu Rusije i Ukrajine na kraju pobedi Zapad – a ne Rusija. I drugo, pod uslovom da taj kraj ne bude negde u dalekoj budućnosti.
Pročitajte ceo intervju sa Dejanom Jovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (26. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Poslanici Skupštine Srbije naširoko raspravljaju o 40 tačaka zakona. Građanima je pažnju pak privukao natpis na Skupštini - „Studenti pobeđuju“, a za sada niko nije pokušao da ukloni poruku
U petak od 10 časova nastavljeno je prvo zasedanje Skupštine Srbije. Na dnevnom redu 40 tačaka
Hotel Tamiš u Pančevu evakuisan je u četvrtak uveče zbog dojave o bombi. U njemu se u tom trenutku održavao seminar o Evropskoj uniji
Usvojena žalba SNS-a, ocenjeno da je odluka Višeg suda narušila izborno pravo i pravnu sigurnost
Sednica Skupštine na čijem dnevnom redu je predlog za glasanje o nepoverenju Vladi nastaviće se u petak, 17. aprila
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
