Foto: Marija JankovićDevojke u mrežastim čarapama i zihericama u ušima blajhane kose, momci u crnim majcama sa belim printovima omiljenih bendova sa kojih sevaju strelice gromova, uske kožne pantalone, teksas prsluci ukrašeni bedževima, lanci na sve strane. Njihova doslednost muzici i stilu izazivala je moje divljenje. A na bini su pržili bendovi, svaki bolji od prethodnog
Masna gitarska distorzija čula se u gradu. Vraćala sam se kući od prijateljice, bio je petak veče i Sombor nije bio ni bez sadržaja, a ni bez ljudi. “Ćelavi” trg bio je pun sveta koji su pratili takmičenje u odbojci na pesku uz prosečne letnje hitove. Na glavnoj ulici bio je festival uličnih svirača ali nije privukao moju pažnju. Potražila sam distorziju. U toku je bio Feelgood Fest, festival ekstremne death metal muzike, sa izletima u hard core, thrash, industrial i druge podpravce ove muzike znane samo vernim poznavaocima.
U prostoru iza dečije biblioteke, postavljena je mala bina, jaki zvučnici, štand sa pivom i rakijom, sto za naplaćivanje karata simbolične sume. Ritam je bio brz i tačan, za nekoga ko je dobio slobodan vikend bez plana, ovaj festival je obećavao dobar provod. Srela sam i nekoliko poznanika i prijatelja, jer kad se u Somboru nešto dešava svi su tu. Ko zna kad će sledeći put biti događaja. I to ovakvih.
Death metal nisam slušala baš nikad. Nešto Hard cora jesam ali studentski dani su bili davno. A na bini su se smenjivali bendovi, svaki bolji od prethodnog, bilo je više od polovine stranih gostiju, najviše iz komšiluka, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, a bila su i dva benda iz Francuske.
Najupečatljiviji je ipak bio izgled stotinak gostiju, širokog spektra starosti od golobradih do sedobradih, skupila se tu grupa ozbiljnih kosijanera i ćelavaca, bilo je i čirokana i dredova do kolena. Devojke u mrežastim čarapama i zihericama u ušima blajhane kose, momci u crnim majcama sa belim printovima omiljenih bendova sa kojih sevaju strelice gromova, uske kožne pantalone, teksas prsluci ukrašeni bedževima. lanci na sve strane. Njihova doslednost muzici i stilu izazivala je moje divljenje. Kao u nekom vremeplovu koji nas je vratio u 1984, duge kovrdže tresle su se u prvim redovima a iza njih mlađa, srednjoškolsko/studentska ekipa enrgično je uletala u šutku koja nije prestajala sem u pauzama između bendova kada su se na bini menjale zastave bendova i setovi bubnjeva. A bendovi su pržili i pržili.
Nije mi prvi put da naletim na ovu ekipu u Somboru. Zimus sam naišla na mini prekogranični festival u jednoj jeftinoj kafani, u 30 metara kvadratnih sjatilo se mnogo dece i nešto zaluđenika srednjih godina i starijih, dim je bio nepodnošljivo gust čak i za lančanog pušača, pivo mi je iz ruke izbijeno u šutci koja je iznenada počela. Energija je bila ogromna i iskrena. Ovi ljudi, što bi se reklo, žive ovu muziku do kraja.
Ohrabrena provodom od prve večeri, otišla sam i na drugu. Pametno sam izašla kasnije, jer nisam želela da me umor smlati brzo kao prethodnog dana. Prilagodila sam gardarobu, izvukla crninu i upadljive minđuše sa puno metala. Neki od mojih prijatelja preskočili su spavanje prethodne noći i izgledali izobličeno. A bendovi su i dalje pržili. Bilo je gitarskih virtuoza, besprekorno uvežbanih bubnjara, muzikalnog dranja i mnogo napuklih glasova.
Kada su oko pola dva najavili posledni bend već sam sedela na žardinjerama sa bolom u nogama. Na binu je izašla žena, prva na sceni do tada. Crna, duga, ravna kosa do struka pokrivala je lice iscrtano krejonom. Rekla je da su sa juga Francuske putovali 27 sati i da im pevača benda nisu pustili preko granice. Poznajem putovanja od 27 sati te iz poštovanja prema entuzijazmu ustanem ponovo i prolomi se nikad bolja kombnacija metala, cora i tehna pa me natera da u finalu ovog festivala ostanem na nogama skačući zajedno sa decom iz šutke.
Ne znam da li bih u Beogradu sebi priuštila izlazak na Dead metal, još manje dva dana zaredom. Ne znam ni da li postoje mesta na kojima se sluša ova vrsta muzike. Sve više zatičem beogradske kulturne grupe sa margina kako u delirijumu pevaju narodnjake. Somborskim metalcima to je nedopustivo. Moderna tolerancija na turbo folk ovu zajednicu ne zanima. Dobro je da je tako. Volim ta ostrva doslednosti, pa iako ne verujem da ću kući puštati metal, jedva čekam sledeći festval.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dragan Milić je pozvao opoziciju da ne ide na izbore već da podrži studente i podsetio da je 2024. SNS dobila vlast u Nišu jer je deo opozicije bojkotovao lokalne izbore
Ako je suditi samo po skupljanju potpisa za Studentsku listu, rukovodioci naprednjačke kampanje ne znaju šta ih je snašlo. Po celoj Srbiji čekalo se satima za overavanje podrške studentima. Napravio se pravi hajp, ljudi su hrlili puni entuzijazma i odlazili uvereni da studenti pobeđuju
Biro za društvena istraživanja je ocenio da je vođenje kampanje za predsednika Vlade sa funkcije šefa države neustavno i nezakonito i da predstavlja čin korupcije, te traži od Agencije za korupciju i od Ustavnog suda da je preispita
Ogromna većina ljudi u Srbiji zna da hoće na izbore i zna za koga će da glasa. Otuda možda pomisle da je kampanja nepotrebna, ali to bi bila greška
Režimski mediji već su prikupljanje potpisa za liste koje učestvuju na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra pretvorili u nadmetanje čija će biti veća. Dovoljno je pogledati slike ove tehničke, predizborne rabote glavnih takmaca, lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” i “Studenti pobeđuju”, da bi se shvatilo pred kakvim su izborom glasači
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
