Nadić je izabran za v. d. dekana Fakulteta političkih nauka nakon što je Slaviša Orlović 26. septembra objavio da je „vratio mandat“ dekana i potpisao ostavku datu 8. juna. Nadić je rekao da bi dekan FPN u punom kapacitetu trebalo bi da bude izabran do 31. decembra
Redovni profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) dr Darko Nadić jednoglasno je izabran za vršioca dužnosti dekana Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, saopšteno je iz te visokoškolske ustanove. Nadić je rekao da bi dekan FPN u punom kapacitetu trebalo bi da bude izabran do 31. decembra.
„Moglo je to da se oteže, ali mislim da je jedinstveni interes kolektiva da to uradimo što pre, kako bi se izbegli svi mogući nesporazumi koje funkcija v.d. dekana nosi sa sobom. Ima vremena da se kandidati prijave i da se procedura obavi legitimno i legalno, u demokratskoj proceduri“, rekao je Nadić.
Upitan da li će se kandidovati, odgovorio je da je još rano da donosi tu odluku, a otkrio je i šta će prvo uraditi sa pozicije v.d. dekana.
„Prvo čega ću se latiti je da sutra (1. oktobra) jednim skromni govorom, iz srca, otvorimo školsku godinu i da damo dobar signal da treba da idemo napred“, naveo je Nadić za FoNet.
Savet Fakulteta političkih nauka izabrao je 30. septembra na sednici vršioca dužnosti dekana prof. dr Nadića na jednoglasan predlog Nastavno-naučnog veća, navode iz FPN-a.
Nadić je predložen za v.d. dekana do izbora novog, pa nakon 1. oktobra neće morati nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, da odlučuje o tome ko će biti novi dekan tog fakulteta.
Darko Nadić je od 2012. godine redovan profesor FPN, na kojem je i doktorirao 1999. godine, te prethodno magistrirao i diplomirao, a angažovan je na predmetima: Socijalna i politička ekologija, Savremena ekološka politika, Ekološka politika Srbije i Ekološka politika, javne politike i usluge.
Orlović „vratio mandat“
Profesor Slaviša Orlović je u četvrtak objavio da je „vratio mandat“ dekana i potpisao ostavku datu 8. juna, jer je u međuvremenu dobio odluku Saveta FPN da je bio izabran.
On je na mreži Iks naveo da ostavku dostavlja Nastavno-naučnom veću FPN, vraćajući mandat onima od kojih ga je dobio.
U dokumentu koji je objavio, a koji je adresiran na Nastavno-naučno veće FPN i Savet FPN, ostavku je podneo „svestan da bi dugotrajna sporenja i tumačenja, kao i eventualni sudski postupci u vezi sa izborom dekana blokirali normalno funkcionisanje fakulteta, stavljajući fakultet na prvo mesto, postupajući odgovorno, dostojan poverenja koje su mu koleginice i kolege ukazale kao kandidatu za dekana“.
Izboru profesora Orlovića protivila se grupa sadašnjih i bivših studentkinja zbog prijave o seksualnom uznemiravanju iz 2014. godine.
Protiv tog izbora je i određeni broj zaposlenih, uključujući i sadašnjeg dekana, zbog procedure koja prema njihovom, ali i tumačenju ombudsmana univerziteta, nije bila u skladu sa propisanim zakonskim i statutarnim normama.
Optužbe za seksualno uznemiravanje
Orlović se u centru pažnje našao 2014. godine nakon što se pojavila vest da ga je studentkinja master studija optužila za seksualno uznemiravanje.
Pojedini mediji su pisali da je ona tvrdila da se to desilo u njegovom kabinetu, a nakon toga pokrenuto je i pitanje njegovog udaljavanja s mesta prodekana.
Orlović je nakon toga smenjen s te pozicije, ali to navodno nije bilo navedeno kao formalni razlog.
On je tada rekao da je s mesta prodekana razrešen „zbog nepostojanja komunikacije s dekanom“ i naveo da nikad protiv njega nije podneta krivična prijava za seksualno uznemiravanje, kao i da nijedan državni organ nije konstatovao nikakvo uznemiravanje s njegove strane.
Kasnije je CINS otkrio da su protiv Slaviše Orlovića podnete nove prijave za seksualno uznemiravanje, što je potvrdila i profesorka Katarina Lončarević, ujedno i jedna od tri poverenice na fakultetu.
Po nalogu Višeg tužilaštva policija ispituje okolnosti koje su dovele kako je navedeno, nezakonitog izbora dekana Slaviše Orlovića.
Izboru profesora Orlovića protivila se grupa sadašnjih i bivših studentkinja zbog prijave o seksualnom uznemiravanju iz 2014. godine.
Protiv tog izbora je i određeni broj zaposlenih, uključujući i sadašnjeg dekana, zbog procedure koja prema njihovom, ali i tumačenju ombudsmana univerziteta, nije bila u skladu sa propisanim zakonskim i statutarnim normama.
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Na blokadama je sve više građana, posebno mladih. Od akcije pojedinaca i aktivista, protest i u manjim gradovima postaje masovan
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je „plan za rušenje Srpske napredne stranke“ targetirajući inicijativu ProGlas. Nije izostalo ni crtanje na tabli
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
