Foto: Pixabay/Fauzan My
Kršenje novog zakona biće kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom do dve godine zatvora
Danski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje spaljivanje primeraka kopija Kurana na javnim mestima. Usvajanje dolazi nakon što su protesti u pojedinim zemljama sa muslimanskim stanovništvom zbog skrnavljenja svete knjige islama izazvali zabrinutost Danske za sigurnost.
U periodu od 21. jula do 24. oktobra ove godine u Danskoj su zabeležena 483 spaljivanja knjiga ili zastava, pokazuju podaci nacionalne policije.
Kršenje novog zakona biće kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom do dve godine zatvora.
Kritičari zakona tvrde da svako ograničenje kritikovanja religije, uključujući i spaljivanje Kurana, potkopava teško postignute liberalne slobode.
„Istorija će nam zbog toga oštro suditi i to sa dobrim razlogom. Sve se svodi na to da li smo mi odredili ograničenje slobode govora ili je to diktirano spolja“, rekla je Inger Stojberg, liderka iz antiimigrantske stranke Danske demokrate, koja se protivila zabrani.
Danska vlada tvrdi da će nova pravila imati samo marginalni uticaj na slobodu govora i da je kritikovanje religije na druge načine i dalje legalno.
Švedska također razmatra opcije da zakonski ograniči skrnavljenje Kurana, ali ima drugačiji pristup od Danske, te ispituju da li policija treba da uzme u obzir nacionalnu sigurnost kada odlučuje o prijavama za održavanje javnih protesta.
Zašto se Kuran spaljuje baš u Švedskoj i Danskoj?
Spaljivanja Kurana postaju sve veći problem za Dansku i Švedsku.
Tobijas Ecold, istraživač u Norveškom institutu za međunarodne odnose, rekao je za Dojče vele da u tim zemljama postoji „na neki način tradicija“ kritičkog, ili u ovim slučajevima čak i omalovažavajućeg izjašnjavanja o drugim religijama, posebno o islamu.
On podseća da je još prošle godine bilo takvih akcija, koje su tada izveli ekstremni desničari i desni populisti.
„Obe zemlje imaju širok i dalekosežan pojam slobode mišljenja“, objašnjava Ecold i dodaje da se zbog toga baš tu izvode takve akcije. Druge zemlje su restriktivnije. Takve akcije bi tamo mogle da se okvalifikuju kao „huškanje naroda“. Švedski Ustav međutim izričito kaže da je kritika religije dozvoljena. Osim toga, u Švedskoj do sada ne postoji nijedna presuda koja bi okvalifikovala spaljivanje Kurana ili neke druge svete knjige kao „huškanje naroda“.
U Danskoj je 2005. izbio skandal s karikaturama Muhameda koje su objavljene u najtiražnijem danskom dnevnom listu „Jilandsposten“. To je izazvalo proteste muslimana širom sveta.
„Šveđani i Danci – i u društvu i u politici – insistiraju upravo na toj sveobuhvatnoj slobodi mišljenja i imaju veliki otpor prema tome da je na bilo koji način ograniče“, objašnjava Ecold, čije je istraživačko polje spoljna i bezbednosna politika skandinavskih zemalja.
B.G./Slobodna Evropa/Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
