Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Advokati su ove sedmice u štrajku, mnoge škole ne rade uprkos odluci najvećih sindikata da prihvate ponudu Vlade.
Generalni štrajk je sintagma koja obeležava ove dane. Koliko je Srbija blizu ili daleko od njega? Time se „Vreme“ bavi u novom broju koji na kioske stiže u četvrtak (23. januar).
„Studentska pobuna je produbila i proširila osnovu nezadovoljstva u Srbiji. Oni su postojeće nezadovoljstvo pretvorili u centralno društveno pitanje“, kaže za „Vreme“ Gojko Božović, pisac, izdavač i jedan od članova ProGlasa.
Rasplamsavanje protesta
Za sada postoje neformalni poziv na generalni štrajk već u petak (24. januar). Preko društvenih mreža, ljudi se pozivaju da bojkotuju sopstveni posao, kupovinu svega, kao i korišćenje javnog prevoza, uslužnih delatnosti i slično.
Neki kafići, knjižare i manji mediji najavili su da tog dana neće raditi.
No, to i dalje nije veliki generalni štrajk na koji bi pozvali sindikati i koji bi bio udarac vlastima.
„Generalni štrajk, na koji god način da bude organizovan, samo bi mogao da rasplamsa proteste i prelije ih i na druge sektore koji su inertni“, objašnjava za „Vreme“ Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.
„Ovaj štrajk bi generalno, ne samo u sferi prosvete već i u drugim granama rada, reprezentativnim sindikatima potpuno oduzeo legitimitet. Poslala bi se poruka da svako radi za sebe i po sopstvenoj savesti.“
Sindikati uzdržani
Za sada deluje da bi štrajk mogao da se organizuje samo protiv volje velikih sindikata.
Recimo, u TENT-u i Rudarskom basenu Kolubara su takve namere ugušene.
Goran Perišić iz Ogranka rudarskog basena Kolubara rekao je da saopštenje o nastavku rada predstavlja stav radnika, kao i da, uprkos tome, deo zaposlenih pruža podršku studentskim blokadama, i to javno.
„Mi u Kolubari znamo šta znači štrajk i kako se on vodi, te i da je regulisan Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, koji kažu da njega može pokrenuti samo sindikat. U četvrtak organizujemo protest u kome će učestvovati deo zaposlenih, u znak podrške studentima. To mi iz Kolubarskog basena možemo”, objasnio je Perišić.
Reljanović pak kaže da, kako god da bude, jedino masovnost čuva radnike.
„Iskustvo iz ranijih štrajkova pokazuje da, kada ceo kolektiv štrajkuje, poslodavac obično otpusti nekoliko najglasnijih, ali to su primeri iz privrede.“
Ni jedan od tih direktora „koji dolaze iz kolektiva i koji se vraćaju u njega posle mandata“ neće se drznuti da otpusti recimo nastavnika, uveren je Reljanović.
Više analiza i reportaža o protestima u Srbiji čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (23. januar). Ili se pretplatite na digitalno izdanje našeg nedeljnika.
SNS mobilizuje hiljade građana za veliki miting u Jagodini, a informacije o kvotama, pretnjama i novčanim stimulacijama otkrivaju pozadinu organizacije ovog događaja. Javni pritisak raste dok se poziva na građansku neposlušnost
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je slučaj bivše državne sekretarke MUP-a od početka vođen tako da izbegne ozbiljne optužbe, a da dokazi o umešanosti Dijane Hrkalović u kriminalne aktivnosti nisu nikada postali deo zvanične optužnice
Učesnice radionica organizacije „Erste Stiftung“ proterane su iz Srbije uz obrazloženje da ugrožavaju bezbednost države i građana
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović osuđena je u Specijalnom sudu u Beogradu zbog trgovine uticajem. Sud je utvrdio da je zloupotrebila svoju funkciju kako bi uticala na policijske zvaničnike, ometala istrage i kršila zakon
Sindikati Republičkog geodetskog zavoda najavili su protest za 27. Januar zbog „represije uprave“ prema njihovom članstvu. Ubrzo se oglasilo rukovodstvo RGZ-a i negiralo te tvrdnje
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
