Advokati su ove sedmice u štrajku, mnoge škole ne rade uprkos odluci najvećih sindikata da prihvate ponudu Vlade.
Generalni štrajk je sintagma koja obeležava ove dane. Koliko je Srbija blizu ili daleko od njega? Time se „Vreme“ bavi u novom broju koji na kioske stiže u četvrtak (23. januar).
„Studentska pobuna je produbila i proširila osnovu nezadovoljstva u Srbiji. Oni su postojeće nezadovoljstvo pretvorili u centralno društveno pitanje“, kaže za „Vreme“ Gojko Božović, pisac, izdavač i jedan od članova ProGlasa.
Rasplamsavanje protesta
Za sada postoje neformalni poziv na generalni štrajk već u petak (24. januar). Preko društvenih mreža, ljudi se pozivaju da bojkotuju sopstveni posao, kupovinu svega, kao i korišćenje javnog prevoza, uslužnih delatnosti i slično.
Neki kafići, knjižare i manji mediji najavili su da tog dana neće raditi.
No, to i dalje nije veliki generalni štrajk na koji bi pozvali sindikati i koji bi bio udarac vlastima.
„Generalni štrajk, na koji god način da bude organizovan, samo bi mogao da rasplamsa proteste i prelije ih i na druge sektore koji su inertni“, objašnjava za „Vreme“ Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.
„Ovaj štrajk bi generalno, ne samo u sferi prosvete već i u drugim granama rada, reprezentativnim sindikatima potpuno oduzeo legitimitet. Poslala bi se poruka da svako radi za sebe i po sopstvenoj savesti.“
Sindikati uzdržani
Za sada deluje da bi štrajk mogao da se organizuje samo protiv volje velikih sindikata.
Recimo, u TENT-u i Rudarskom basenu Kolubara su takve namere ugušene.
Goran Perišić iz Ogranka rudarskog basena Kolubara rekao je da saopštenje o nastavku rada predstavlja stav radnika, kao i da, uprkos tome, deo zaposlenih pruža podršku studentskim blokadama, i to javno.
„Mi u Kolubari znamo šta znači štrajk i kako se on vodi, te i da je regulisan Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, koji kažu da njega može pokrenuti samo sindikat. U četvrtak organizujemo protest u kome će učestvovati deo zaposlenih, u znak podrške studentima. To mi iz Kolubarskog basena možemo”, objasnio je Perišić.
Reljanović pak kaže da, kako god da bude, jedino masovnost čuva radnike.
„Iskustvo iz ranijih štrajkova pokazuje da, kada ceo kolektiv štrajkuje, poslodavac obično otpusti nekoliko najglasnijih, ali to su primeri iz privrede.“
Ni jedan od tih direktora „koji dolaze iz kolektiva i koji se vraćaju u njega posle mandata“ neće se drznuti da otpusti recimo nastavnika, uveren je Reljanović.
Više analiza i reportaža o protestima u Srbiji čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (23. januar). Ili se pretplatite na digitalno izdanje našeg nedeljnika.