Da li je 17. mart zaista „Dan D“ ili dan za zastrašivanje studenata?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je situacija u školama u Srbiji značajno bolja i da je samo u 22 osnovne škole od ukupno 1.254 nastava u potpunoj obustavi i ukazala da je osnovno obrazovanje obavezno i da se totalnom obustavom nastave krše zakon i Ustav.

„Sa školama je danas značajno bolja situacija, mnogo manji broj škola je u totalnoj obustavi, posebno osnovnih škola što je sjajna vest za našu državu“, rekla je Brnabić u „Uranku“ na TV K1.

Ona je navela da plate za februar u prosveti neće dobiti oni koji nisu radili, ali da će im, kada počnu da nadoknađuju nastavu, biti plaćeno to što nadoknađuju.

Brnabić je rekla da je država pokazala ogromnu toleranciju i fleksibilnost kako bi se smirila situacija i kako se ne bi dodatno radikalizovala.

Ona je istakla i da je 17. mart „Dan D“ kada je reč o mogućnosti da ova akademska godina ne bude izgubljena i upitala šta će biti ako se školska godina na fakultetima u blokadi tada ne nastavi.

Brnabić je rekla da se to do tog datuma došlo na osnovu školskog kalendara, odnosno podataka o tome koliko semestar traje, koliko radnih dana mora da ima, koliko je ispitnih rokova i činjenice da 1. oktobra mora da krene sledeća akademska godina.

„I to znaju svi fakulteti. S tim što je na nekim fakultetima, kao što je medicinski fakultet ili fakulteti tehničkih nauka, znatno teže zato što tu ne možete baš teorijski samo da zbijete i da redukujete nastavu, zato što tu postoje i vežbe, morate da idete, imate, odradite i praksu, budete u bolnicama, budete sa pacijentima. Ovo sve pod uslovom da se celo leto radi, i to punim vikendima, što složićemo se, nije realno“, rekla je Brnabić.

Pavićević: „Nema nikakvog Dana D”

Da je priča o famoznom Danu D za studente fakulteta o blokadi samo još jedan u nizu pokušaja zastrašivanja i gušenja studentske pobune, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević.

“Ne postoji nikakav Dan D. Niko ne može da izračuna tačno i precizno nešto takvo. Svaki fakultet za sebe mora da izračuna kada treba nastaviti sa redovnim predavanjima. Može da se desi i da se donese odluka o produžavanju školske godine”, kaže Pavićević za „Vreme”.

Nije baš slučajno predsednica Skupštine izabrala 17. mart kao datum kada se sve menja u životu akademaca. Studenti u blokadi najavili su još jedan veliki protest, koji bi se održao 15. marta u Beogradu.

“Ona ističe taj datum zato što je neposredno nakon protesta i time želi da izvrši pritisak na studente i na sve koji se zalažu za blokade, da sve okončaju. Podizanje tenzije trenutno ide u prikog vlastima. Pravdaju se da žele da spase školsku godinu, u čemu ih sprečavaju studenti. Ovo je jedan politički potez, a ne akademski”, navodi on.

Da stvarno postoji neka briga i tenzija u redovima vlasti vezana za studente i njihovu dobrobit, kaže Pavićević, studentkinja koja studira već 10 godina ne bi bila dobitnica Svetosavske nagrade.

Ovim Pavićević aludira na studentkinju FPN-a Margaretu Smiljanić, predsednicu SKONUS-a (Studentske konferencije univerziteta Srbije). Ta organizacija je najviše zvanično predstavničko telo studenata, koje nije podržalo blokadu. Inače, SKONUS se često dovodio u direktnu vezu sa nevladinom organizacijom Centar za edukaciju i razvoj omladine u Beogradu (CEROB), čije je sedište služilo kao prostor u kom se u decembru 2023. isplaćivao novac za rad u kol centru Srpske napredne stranke.

Smiljanić je u decembru meseca bila u delegaciji studenata koji su se sastali s premijerom Milošem Vučevićem, kako bi razgovarali o nastavku školske godine u uslovima blokade.

„Po toj uvrnutoj logici, produženo studiranje ide u prilog karijerama mladih ljudi”, kaže Pavićević.

Koji su planovi fakulteta?

Pavićević objašnjava da plan postoji i da akademska godina može da se produži.

„Imamo prazan prostor preko leta koji može da služi za nadoknadu nastave. Naravno, nešto se i ne može nadoknaditi, ali studenti su spremni na to da se žrtvuju i svoje vreme provedu na blokadama”.

Što se tiče samih formalnih uslova da se završi školska godina,postoji više načina da se oni ispune.

Profesori Univerziteta u Beogradu, ali i u ostalim univerzitetskim gradovima većinski su uz studente. Više puta su izlazili u medije i govorili o tome kako fakulteti traže načine da propušteno gradivo bude kad-tad pređeno, ostavši pri tome da je ispunjenje studentskih zahteva trenutno prioritet.

Koliko škola je u blokadi?

Brnabić se u svom obraćanju osvrnula i na škole, te dodala da su u celoj Srbiji samo 22 osnovne škole obustavile nastavu. Podaci Neformalnog udruženja „Udružena prosveta Srbije”, govore drugačije.

Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola Srbije izjavio je FoNetu da se protestu prosvetnih radnika pridružuje sve više nastavnika i škola i da je, prema podacima od prošle nedelje, oko 500 škola bilo u obustavi, a u 400 su časovi bili skraćeni na 30 minuta.

Prema njegovim rečima, ukoliko se gleda po broju zaposlenih, oko 15.500 prosvetnih radnika je u obustavi, a 9.000 nastavnika radi uz skraćene časove.

„Između 70 i 80 odsto škola ne radi normalno. Očekujemo da taj broj bude još veći i sigurno će tokom ove nedelje taj broj još rasti“, naveo je Vinić.

Dodao je da se protest širi ka Prijepolju, Priboju, Novom Pazaru i ka jugu Srbije.