Zajednica srpskih opština bi svojom nepovezanom teritorijom ličila na Gagauziju, autonomnu teritorijalnu jedinicu u Moldaviji
Zajednica srpskih opština još nije formiran, a prema analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope još nema rešenje koje je primenjiv. Kao modeli se pominju Kipra, Južni Tirol, ali sada i i moldavska autonomna oblast Gagauzija.
Iako bi ZSO svojom nepovezanom teritorijom ličila na Gagauziju, ona bi imala daleko manji obim ovlašćenja od bilo koje navedene autonomije.
Gagauzija (zvanično Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija), region je koji se nalazi na jugu Moldavije. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka.
Mada su izvorno bili muslimani, Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.
Republika Gagauzija bila je kratkotrajna nepriznata između 1990. i 1994. godine. Proglašena je u vreme raspada Sovjetskog Saveza.
Predsednik republike je bio Stepan Topal, a glavni grad Komrat. Nakon pregovora sa vladom Moldavije, transformisana je u autonomnu teritorijalnu jedinicu Gagauziju i integrisana u politički sistem Moldavije.
Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija formirana je 1994. od strane zvanične Moldavije, nakon rešavanja konflikta koji je doveo do otcepljenja ovog regiona početkom devedesetih. Teritorija ove autonomije nije jedinstvena, već se sastoji iz nekoliko međusobno odvojenih opština (enklava).
Autonomija je garantovana Ustavom Moldavije i specijalnim Zakonom o autonomiji, koji predviđa mogućnost otcepljenja Gagauzije u slučaju promene državnog statusa Moldavije (odnosno njenog ujedinjenja sa Rumunijom).
Ovaj region ima Skupštinu (Narodno sobranje), Izvršno veće (komitet) i predsednika (koji se naziva baškan) koji predstavlja region, ali je istovremeno i član centralne Vlade u Kišinjevu, što je veoma neuobičajeno rešenje.
U nadležnosti Skupštine su nauka, kultura, obrazovanje, stambeno-komunalne usluge, zdravstvena zaštita, fizička kultura i sport, kao i lokalne budžetske, finansijske i poreske aktivnosti, ekonomija, ekologija, radni odnosi i socijalno osiguranje.
Međutim, Gagauzija nema odvojen pravosudni sistem, već je on jedinstven na čitavoj teritoriji Republike Moldavije.
U službenoj upotrebi su gagauski, moldavski i ruski jezik, koji se ravnopravno koriste u ovom regionu, što ima za cilj očuvanje gagauske posebnosti, moldavske manjine i ruskojezičkih tradicija iz ruske i sovjetske epohe.
Na izborima koji su održani sredinom maja u trci su učestvovali samo proruski kandidati, a pobedu je odnela Jevgenija Gucul predstavnica Šora.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Napravili su svoju realnost: oni su pod šatrama, vesele se, a Srbija gori“, kaže glumica Jelena Stupljanin za novi broj „Vremena“. I priča zašto ipak veruje u borbu i pobedu
Da li Dačić, Ružić i SPS izvode predstavu? Da li u njoj glumi i Vučić ili se stvarno boji „izdaje“? I da li Studentska lista treba da prihvati SPS, ako od toga zavisi ishod?
Portal 021 nije samostalno proizveo niti izneo sporne tvrdnje o Šaroviću, već je preneo informaciju sa RTS, uz jasno navođenje izvora, autora izjave i korišćenje navodnika
Kakvo god da se glasanje organizuje - javno ili tajno, njegova strana će pobediti, a „blokaderi“ znaju da gube, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Prema analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope – nema. Možda bi to bila donekle Gaguazija i mnogo više – Severni Kipar, što nije loše znati pred Vidovdan kad se, prema pisanju medija, očekuje da Srbi samostalno formiraju ZSO
