Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Konačnu odluku da li će se pridružiti Samitu BRIKS-a u oktobru predsednik Srbije Aleksandar Vučić reći će sredinom oktobra, tačnije 10. ili 15. oktobra.
Početkom septembra ruski predsednik Vladimir Putin uputio je poziv Vučiću za prisustvo na sastanku BRIKS-a.
Vučić je novinarima tokom obilaskom radova na rekonstrukciji mosta na prelazu Karakaj na granici sa Bosnom i Hercegovinom rekao da ne želi ništa da odbija, niti prihvata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić i dodao da ne može da kaže o kojoj poseti je reč, ali da će svi videti da je važna.
A kasnije, sredinom septembra, Vučić je rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Vučić je za televiziju Informer, čiji je gost bio više od tri sata, rekao da je razlog tome to što se Srbija „nalazi na evropskom putu“.
„Ali BRIKS nikako ne smemo da potcenimo, tu ideju ne smemo da potcenimo“, rekao je Vučić povodom eventualnog povezivanja Srbije sa ekonomskom zajednicom Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Poziv upućen na sastanku sa Vulinom
Samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) održava se od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Poziv da učestvuje na Samitu BRIKS-a Putin je Vučiću uputio i na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku 4. septembra.
Iz Evropske unije (EU) je pre sastanka Putina i Vulina saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, piše BBC na srpskom.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RSE, BBC
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
