Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Konačnu odluku da li će se pridružiti Samitu BRIKS-a u oktobru predsednik Srbije Aleksandar Vučić reći će sredinom oktobra, tačnije 10. ili 15. oktobra.
Početkom septembra ruski predsednik Vladimir Putin uputio je poziv Vučiću za prisustvo na sastanku BRIKS-a.
Vučić je novinarima tokom obilaskom radova na rekonstrukciji mosta na prelazu Karakaj na granici sa Bosnom i Hercegovinom rekao da ne želi ništa da odbija, niti prihvata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić i dodao da ne može da kaže o kojoj poseti je reč, ali da će svi videti da je važna.
A kasnije, sredinom septembra, Vučić je rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Vučić je za televiziju Informer, čiji je gost bio više od tri sata, rekao da je razlog tome to što se Srbija „nalazi na evropskom putu“.
„Ali BRIKS nikako ne smemo da potcenimo, tu ideju ne smemo da potcenimo“, rekao je Vučić povodom eventualnog povezivanja Srbije sa ekonomskom zajednicom Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Poziv upućen na sastanku sa Vulinom
Samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) održava se od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Poziv da učestvuje na Samitu BRIKS-a Putin je Vučiću uputio i na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku 4. septembra.
Iz Evropske unije (EU) je pre sastanka Putina i Vulina saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, piše BBC na srpskom.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RSE, BBC
Dobili smo dokument koji daleko prevazilazi pitanja samo ovog trenutka, toliko univerzalan da bi ga, od reči do reči, potpisali i Dimitrije Davidović i Džeferson, knez Mihajlo ili Čerčil, Koča Popović, Margaret Tačer, Džon Kenedi ili Zoran Đinđić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. marta da će se Srbija „podići posle ova tri meseca blokada, razaranja, nerada, neodgovornosti i uništavanja“, a Pavle Grbović predsednik PSG ga je pozvao da o tome priča na skupu u Beogradu 15. marta
Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, negirala je informaciju medija da je u automobilskoj nesreći kod Bora učestvovalo jedno od četiri vozila iz predsednikove pratnje, rekavši da time pozivaju na obojenu revoluciju
Godinama se pred očima javnosti odvija trgovina decom u Brčko distriktu, bez reakcije nadležnih. Geografska lokacija, administrativna specifičnost i blizina međunarodne granice čine Brčko oazom za ove aktivnosti
O velikom protestu u Nišu izveštavali su i strani mediji, koji pišu kako studenti mesecima vrše sve veći pritisak na Vladu Srbije i predsednika Aleskandara Vučića
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
