Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Konačnu odluku da li će se pridružiti Samitu BRIKS-a u oktobru predsednik Srbije Aleksandar Vučić reći će sredinom oktobra, tačnije 10. ili 15. oktobra.
Početkom septembra ruski predsednik Vladimir Putin uputio je poziv Vučiću za prisustvo na sastanku BRIKS-a.
Vučić je novinarima tokom obilaskom radova na rekonstrukciji mosta na prelazu Karakaj na granici sa Bosnom i Hercegovinom rekao da ne želi ništa da odbija, niti prihvata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić i dodao da ne može da kaže o kojoj poseti je reč, ali da će svi videti da je važna.
A kasnije, sredinom septembra, Vučić je rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Vučić je za televiziju Informer, čiji je gost bio više od tri sata, rekao da je razlog tome to što se Srbija „nalazi na evropskom putu“.
„Ali BRIKS nikako ne smemo da potcenimo, tu ideju ne smemo da potcenimo“, rekao je Vučić povodom eventualnog povezivanja Srbije sa ekonomskom zajednicom Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Poziv upućen na sastanku sa Vulinom
Samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) održava se od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Poziv da učestvuje na Samitu BRIKS-a Putin je Vučiću uputio i na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku 4. septembra.
Iz Evropske unije (EU) je pre sastanka Putina i Vulina saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, piše BBC na srpskom.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RSE, BBC
Aleksandru Vučiću je istekao rok trajanja. Njegov kleptokratsko-šalabajzerski režim puca po šavovima. Mogu da ga spasu samo trvenja u širokom antivučićevskom bloku, ukoliko njegovi akteri ne budu na visini svoje istorijske odgovornosti
Evropska unija ukida kaznene mere Kosovu koje su uvedene 2023. godine
Članovi delegacije Evropskog parlamenta obišli su izložbu „Jasenovac – trajna opomena“ u Narodnoj skupštini Srbije, čime su demantovali tvrdnje predstavnika vlasti da su odbili da prođu kroz centralni hol parlamenta zbog postavke o stradanju u ovom logoru
Dok se svetski poredak u Davosu rastače pod naletom fiks ideja Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić muku muči s krevetom
Sudija i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda. Njegovo ime se javnosti više vezuje za odbranu vlasti i napade na studente, nego za nezavisnost pravosuđa
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
