Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Konačnu odluku da li će se pridružiti Samitu BRIKS-a u oktobru predsednik Srbije Aleksandar Vučić reći će sredinom oktobra, tačnije 10. ili 15. oktobra.
Početkom septembra ruski predsednik Vladimir Putin uputio je poziv Vučiću za prisustvo na sastanku BRIKS-a.
Vučić je novinarima tokom obilaskom radova na rekonstrukciji mosta na prelazu Karakaj na granici sa Bosnom i Hercegovinom rekao da ne želi ništa da odbija, niti prihvata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić i dodao da ne može da kaže o kojoj poseti je reč, ali da će svi videti da je važna.
A kasnije, sredinom septembra, Vučić je rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Vučić je za televiziju Informer, čiji je gost bio više od tri sata, rekao da je razlog tome to što se Srbija „nalazi na evropskom putu“.
„Ali BRIKS nikako ne smemo da potcenimo, tu ideju ne smemo da potcenimo“, rekao je Vučić povodom eventualnog povezivanja Srbije sa ekonomskom zajednicom Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Poziv upućen na sastanku sa Vulinom
Samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) održava se od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Poziv da učestvuje na Samitu BRIKS-a Putin je Vučiću uputio i na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku 4. septembra.
Iz Evropske unije (EU) je pre sastanka Putina i Vulina saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, piše BBC na srpskom.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RSE, BBC
Povodom zahteva grupe iz Pionirskog parka „studenata koji žele da uče“ da se nastava obnovi od ponedeljka, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić je izjavio da sve zavisi od kraja blokade
Američki pregovarači stigli su u Rusiju kako bi predstavili svoj plan za 30-odnevni prekid vatre u borbama između Rusije i Ukrajine
Deo zaposlenih na aerodromu u Beogradu od ponoći u celodnevnom štrajku, moguć uticaj na avio-saobraćaj
Nepoznata grupa ljudi, među kojima su ipak prepoznati pojedini članovi stranke Aleksandra Vulina, blokirali su 13. marta oko podneva ulaz u N1, ali su se povukli sat i po kasnije. Programski direktor N1 Igor Božić kaže za „Vreme“ da u redakciji nije bilo straha
Dragana Tatalović Lejić, direktorka Desete gimnazije „Mihajlo Pupin”, podnela je ostavku, potvrđeno je „Vremenu” u upravi škole
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
