Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Konačnu odluku da li će se pridružiti Samitu BRIKS-a u oktobru predsednik Srbije Aleksandar Vučić reći će sredinom oktobra, tačnije 10. ili 15. oktobra.
Početkom septembra ruski predsednik Vladimir Putin uputio je poziv Vučiću za prisustvo na sastanku BRIKS-a.
Vučić je novinarima tokom obilaskom radova na rekonstrukciji mosta na prelazu Karakaj na granici sa Bosnom i Hercegovinom rekao da ne želi ništa da odbija, niti prihvata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić i dodao da ne može da kaže o kojoj poseti je reč, ali da će svi videti da je važna.
A kasnije, sredinom septembra, Vučić je rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Vučić je za televiziju Informer, čiji je gost bio više od tri sata, rekao da je razlog tome to što se Srbija „nalazi na evropskom putu“.
„Ali BRIKS nikako ne smemo da potcenimo, tu ideju ne smemo da potcenimo“, rekao je Vučić povodom eventualnog povezivanja Srbije sa ekonomskom zajednicom Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Poziv upućen na sastanku sa Vulinom
Samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) održava se od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
Poziv da učestvuje na Samitu BRIKS-a Putin je Vučiću uputio i na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku 4. septembra.
Iz Evropske unije (EU) je pre sastanka Putina i Vulina saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, piše BBC na srpskom.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RSE, BBC
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
