Srbija je „pala“ u oceni građanskog prostora „sa opstruiranog“ na „pod represijom“ – prema najnovijem izveštaju međunarodne istraživačke platforme CIVICUS Monitor, koja prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija, saopštile su danas Građanske inicijative.
Kategorija „pod reprsijom“, druga najniža moguća, opisuje države u kojima su slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja ozbiljno ograničene, a protivljenje vlastima može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne.
Srbija se tako u 2025. godini našla među 50 zemalja sa tom ocenom, uz Gruziju, Zimbabve, Pakistan i El Salvador, navedeno je u saopštenju.
„Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu. Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest“, istakla je rukovodilac istraživanja Ine Van Severen.
Prema njenim rečima, država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost.
„U Srbiji kritička reč povlači odmazdu“
Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa ističe da je Srbija postala zemlja u kojoj i jedna jedina kritička reč povlači odmazdu.
„Ta odmazda može imati oblik gubitka posla u javnom ili javno finansiranom sektoru, ciljanih inspekcijskih nadzora od strane državnih organa, kampanja blaćenja u medijima bliskim vladajućoj stranci, proizvoljnih privođenja ili raznih oblika administrativnog uznemiravanja“, upozorava on.
Studentski protesti, koji su izbili nakon smrtonosnog urušavanja železničke stanice u Novom Sadu koje se pripisuje korupciji, traju od novembra 2024. godine, a istovremeno, osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti.
Demonstranti i oni koji im pružaju podršku suočavaju se s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost, ukazano je u saopštenju CIVICUS Monitora.
Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta privedeno više od hiljadu ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih nalazi u egzilu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je u julu osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih sa njegovom strankom, koji su brutalno pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva nakon što je automobilom uletela u masu demonstranata.
Vlasti su odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila studentkinja Nikolina Sinđelić, ukazano je u saopštenju, u kojem je navedeno i da nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta u Beogradu, niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava.
Kampovi pristalica vlasti mesta čestih sukoba sa antirežimskim demonstrantima
Vlasti su dodatno zaoštrile tenzije organizovanjem kontraskupova i kampova oko ključnih institucija u Beogradu.
Istraživački novinari su među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Uz podršku lokalnih vlasti i policijsku zaštitu, ti kampovi su postali mesta čestih sukoba sa antirežimskim demonstrantima.
U izveštaju se predviđa da bi predložene izmene Krivičnog zakonika iz septembra 2025. godine mogle da dovedu do toga da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta.
Sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima, a oni koji javno i glasno podržavaju proteste se suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima.
Politički motivisana i pravno upitna imenovanja u savet Regulatornog tela za elektronske medije osigurale su da ova institucija ostane pod punom kontrolom vladajuće stranke, dodaje se.
Organizacija CIVICUS poziva vlasti u Srbiji da hitno obustave nasilje i politički motivisana krivična gonjenja, povuku izmene koje bi kriminalizovale mirna okupljanja i pokrenu nezavisne istrage o zloupotrebama policijskih ovlašćenja i nezakonitom nadzoru.
Izvor: FoNet
