Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
“Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu da uvede sankcije Rusiji, ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu”
Godišnji izveštaj Evropske komisije nije bio povoljan po Srbiju. Zamerki je bilo dosta, pre svega po pitanju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom, to jest neuvođenja sankcija Rusiji, što je počelo da se dovodi u vezu sa strateškim opredeljenjem Srbije.
VREME: Evropska unija se već pola godine nateže sa Srbijom oko uvođenja sankcija Rusiji. Da li je Brisel postavio neki rok?
EMANUEL ŽOFRE: Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu, ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta. Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju utvrdila da je Srbija po pitanju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU nazadovala, ali se mi nadamo da će se u potpunosti priključiti našem zajedničkom suprotstavljanju ruskoj agresiji…
Više puta sam čuo argument da sankcije udaraju na obične ljude, da Srbija to zna iz sopstvenog iskustva i da je zato principijelno protiv uvođenja sankcija.
Ali, ako mislimo na obične ljude, treba misliti i na obične ljude u Ukrajini, na 43 miliona Ukrajinaca od kojih je 6 miliona zbog rata pobeglo iz zemlje. Njihova ekonomija je teško pogođena ruskom invazijom, BDP je opao za 30 odsto, Ukrajina je napadnuta raketama dugog dometa, dronovima samoubicama, tenkovima, mnogi su poginuli i mnogi će poginuti, mnogi žive u veoma teškim uslovima. Mislim da treba da mislimo i o tim običnim ljudima.
Cilj sankcija je, ponavljam, da se zaustavi ruska ratna mašinerija.
Pročitajte ceo intervju sa Emanuelom Žofreom u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (20. oktobra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu, 14. septembra, da je potpisao saglasnost za redovno služenje vojnog roka koji bi za muškarce trajao 75 dana, a za žene je i dalje vojni rok dobrovoljan. Za stručnjake je ova ideja priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao je sa planom od pet tačaka kao reakcijom na dešavanja na severu Kosova. Politički analitičar Dragomir Anđelković za DW kaže da je ceo plan jalovo prikriva Vučićevu odgovornost
Aleksandar Vučić istakao je da je Kosovo najskuplja, a izdajnik najjeftinija srpska reč i dodao da je to rekao „zato što nikada nismo bili fer i pošteni prema sebi kada smo govorili o Kosovu i Metohiji“
Srbija je kompaniji Etihad ervejz platila 2,04 milijarde dinara, što je oko 17,4 miliona evra, za kupovinu 16,42 odsto akcija tog avio-prevoznika, čime je država postala jedini vlasnik Er Srbije
Rudarenja litijuma može da udalji građane Srbije od ideja evropskih integracija, ali to pre svega zavisi od EU, a na od građana Srbije. Izjava ambasadora SAD Kristofera Hila da u protestima protiv litijuma vidi borbu protiv puta ka Zapadu je sporna, jer Hil ne vidi da protesti pokušavaju da poruče da građani Srbije nisu protiv puta u EU ili protiv Zapada, već da osećaju da su ih EU i Zapad izneverili, kaže za „Vreme“ politički analitičar Ognjen Gogić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve