Četrdeset stepeni Celzijusa u hladu: Toplotni udar

Na četrdeset stepeni Celzijusa (u hladu) možete se zanimati mišlju kako je prava sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim žarkim temperaturama. No, kada klimatologe pitaju da li nas u budućnosti zbog globalnog zagrevanja čeka više ili manje sličnih paklenih dana, oni odgovaraju kako nas zapravo čeka sumoran izbor između više ili mnogo više ovakvih dana sa ekstremnim temperaturama.

Još od NASA studije iz 1958. godine, ustanovljena je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, pri kojoj, kad vlažnost ne prelazi 50 odsto, ljudi mogu da borave neograničeno dugo. No, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?

Uprkos brojnim, mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha.

Sasvim je drugačija reakcija ljudskog organizma na jednu istu temperaturu pri različitoj vlažnosti vazduha. Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Zato se u takvim diskusijama o temperaturi i vlažnosti često koristi pojam „vlažni termometar“, što je instrument koji meteorolozi inače koriste. Za razliku od takozvanog suvog, što je običan termometar, vlažni je umotan u muslinsku ili platnenu krpu natopljenu destilovanom vodom. Na isparavanje se troši toplota, tako da ovaj termometar pokazuje nižu temperaturu, a razlika temperature vlažnog i suvog je srazmerna vlažnosti vazduha.

Ustaljeno se smatra da na temperaturi suvog termometra višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima.

Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Planeta Zemlja se nesumnjivo zagreva zbog toga što čovek bespoštedno sagoreva fosilna goriva i emituje ugljen-dioksid, ali klimatske promene ne znače da će temperatura jednako svuda porasti.

Naime, modeli pokazuju da će sa porastom srednje globalne temperature za 1,5 stepeni do kraja veka (što je granica koja podrazumeva da smo uspeli da do polovine veka zaustavimo emisiju CO2), zapravo porasti broj i intenzitet raznih vrsta esktrema – od padavina do toplotnih talasa. I ledeni i toplotni talasi će biti dramatičniji i razorniji. U pojedinim regijama, gde toplotni talasi ukupno godišnje traju 20 dana, predviđa se čak pola godine ekstremnih temperatura.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com