IMG-1947
Kompilacija “Artistička radna akcija” nije dosegla značaj i slavu “Paket aranžmana”, ali je sačuvala od zaborava istinski duh beogradske novotalasne scene
Čudne stvari su se dešavale u Jugoslaviji početkom osamdesetih godina prošlog veka
Posle Titove smrti zavladala je velika nejasnoća, jer u visoko-centralizovanom sistemu više nije bilo nikog ko bi dao jasnu direktivu u kome smeru treba ići dalje. U tom svetu ideološke konfuzije – sve je bilo sumnjivo, i, u isti mah, ništa nije bilo sumnjivo. Vežbala se strogoća, ali sve bezuspešnije.
Čudne stvari su se dešavale i u Beogradu.
Mada muzički milje nikad ranije nije bio izložen racijama, u sećanjima pripadnika beogradske pank scene ostao je jedan neobičan događaj: jednog dana svi su privedeni u stanicu milicije u tadašnjoj ulici 29. novembra, gde su ih ispitivali i pokazivali im fotografije na kojima je prikazano kako se druže na njihovim uobičajenim okupljalištima: u parku kod hotela “Moskva”, u Bezistanu, kod “Kasine”, ili u Terazijskom prolazu. Inspektor koga su svi upamtili pod imenom Blanuša, vodio je glavnu reč, zanimajući se za njihove međusobne veze i odnose, šta znači skraćenica PUNK(!), kao i koje su im namere. Svi su izgledi da su organi bezbednosti procenjivali ima li tu elemenata političke organizovanosti. Kad su shvatili da nema takve opasnosti, pustili su decu kućama, u ruke zabrinutih roditelja.
To je velikim delom bila scena koja je postojala paralelno sa onom u SKC-u, više je sedela na zidiću ispred njega ili je bila na ulici, a činila je “tvrdo jezgro” u publici na koncertima sastava sa “Paket aranžmana”, Šarla akrobate, Idola i Električnog orgazma. Bila je daleko od toga da bude etablirana na bilo koji način. Njen trenutak tek je trebalo da dođe.
Tako počinje priča o “Artističkoj radnoj akciji”.
Pročitajte ceo tekst Dragana Ambrozića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na skoro 500 štandova širom Srbije građani su od jutros potpisivali zahtev za raspisivanje izbora u akciji „Raspiši pobedu“ koju su organizovali studenti u blokadi
Predsednik Vučić je u Ćacilendu govorio svojim pristalicama o lažima koje je trpeo ove godine od onih koji, za razliku od okupljenih, hoće da ubijaju i sklanjaju sa političke pozornice
Veoma neprijatni mladi ljudi zabranjuju pristup i građanima i novinarima. Pred ogradom Ćacilenda stoje dvojica mladih policajaca i kažu da ne znaju kako da dobijemo akreditacije za skup koji se priprema iza ograde, a ništa ne znaju ni u obližnjoj policijskoj stanici
Policija je objavila još jednu fotografiju osumnjičenog za monstruozan napad na ženu u Beogradu
Građani svih generacija stali su u redove ispred štandova u Beogradu, verujući da su studenti ponovo otvorili prostor slobode
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
