Foto: Unsplash.com/Rolf van Root
“Izvini, izvini, izvini”, replika je iz već kultnog filma Raše Andrića “Tri palme za dve bitange i ribicu”. Upravo ova replika najkraće i najtačnije opisuje naš razgovor sa četbotom ChatGPT
Od momenta kad se pojavio i pokazao šta sve može, ChatGPT je izazvao zebnju među ljudima, brojne polemike, predviđanja i nametnuo pitanje da li će čovek u budućnosti uopšte biti potreban.
Ima li razloga strah i da li nas čeka apokaliptični scenario iz filma Terminator ili možda iz Matriksa? Čini se da za sada i ne baš. Barem ako je suditi po našem malom testu.
U aktulenom broju “Vreme” je objavilo veliki dosije o veštačkoj inteligenciji. U tekstu “Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni” dr Saša Marković piše kako ChatGPT zapravo radi, koje su mu prednosti i mane i zašto ChatGPT ni danas, ni u nekoj budućoj inkarnaciji, ne može da razvije sopstvenu inteligenciju.
Izvini, izvini, izvini
Proveru šta ChatGPT zaista može, krenuli smo od nas samih. Pitali smo ga “Šta je nedeljnik Vreme?”
Odgovor: “Vreme je nedeljnik, odnosno političko-informativni časopis koji izlazi u Srbiji. Osnovali su ga Slavko Ćuruvija i Dragoljub Žarković 1990. godine. Vreme se ističe kao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih nezavisnih medija u Srbiji i regionu. Vreme je poznato po svom nezavisnom novinarstvu, angažovanju na zaštiti slobode medija, ljudskih prava i demokratije”.
Sve na mestu, izuzev toga što Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik “Dnevog telegrafa” koji je ubijen 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja nije bio osnivač “Vremana”, te smo to i napisali: “Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme.”
A onda su usledila izvinjenja i nove greške.
“Izvinjavam se na netačnom odgovoru. Tačno je da Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme. Nedeljnik Vreme je osnovan 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnovali su ga Dragoljub Žarković i Milan Ćulibrk, a prvo izdanje je izašlo 1990. godine.
Slavko Ćuruvija bio je poznati novinar i vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin, kao i suvlasnik lista Borba. Bio je poznat po svom novinarstvu, kritičkom izveštavanju i angažovanju na polju slobode medija. Nažalost, Slavko Ćuruvija je ubijen 1999. godine u Beogradu, a njegova smrt ostaje nerešen slučaj.
Izvinjavam se na grešci i nadam se da je ovaj odgovor tačan i zadovoljavajući. Hvala na razumevanju.”
Puno toga tačnog, ali ni kolega Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a, nije osnivač Vremena. I to smo predočili ChatGPT-u: “Ali ni Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme”.
Usledilo je novo izvinjenje, nove greške i ponavljanje prethodnih.
“Izvinjavam se na još jednoj netačnoj informaciji. Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme. Tačni osnivači lista Vreme su Slavko Ćuruvija, Nebojša Popov i Dragoljub Žarković.
Izvinjavam se na ponovnoj grešci u odgovoru i nadam se da je ovaj ispravak tačan. Hvala na razumevanju.”
Da li uopšte zna?
Pošto je ponovio ime Slavka Ćuruvije, a dodao Nebojšu Popova, pitali samo ChatGPT da li uopte zna ko je osnovao liste Vreme?
Odgovor: “Izvinjavam se na ranijim netačnim informacijama. List Vreme je osnovana 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnivači lista Vreme su:
I tu smo stali kako ne bismo preuzeli ulogu profesora koji po svaku cenu želi da iz studenta izvuče odgovor za šesticu, ali se pokazuje ono što je dr Saša Marković naveo u već pomenutom tekstu – da ChatGPT zapravo “pojma nema” o čemu piše i da mu logika nije jača strana.
Sigurno je da ChetGPT, kojeg možete da isprobate na chat.openai.com, ima i svoje korisne strane, ali ne može mu se bezrezervno verovati. U suprotnom, posle “gugl doktora”, dobićemo “ChatGPT doktora”. Pa neka izvoli ko voli.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Najviše glasova na lokalnim izbori u Budvi osvojili su koalicija „Za budućnost Budve" (ZBB) i lista „Budva naš grad" (BNG), pokazuju preliminarni rezultati. U lokalnom parlamentu ima 33 odbornička mesta
Iz KBC Vojvodine je javljeno da je preminula devojka, jedna od troje teško povređenih u nesreći kad je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Zahtevamo da se u što kraćem roku na slobodu puste svi uhapšeni u Novom Sadu, kao i da se u što kraćem roku uhapse svi koji su odgovorni za pogibiju nedužnih, navedeno je u saopštenju koje je je potpisalo 180 profesora, docenata, naučnih saradnika, istraživača, asistenata i drugih zaposlenih na Filozofskom fakultetu
Kao primer političke neodgovornosti prethodnih vlasti ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je pogibiju ljudi u fabrici „Prvi maj", dodajući da ni tada niko nije ponudio ostavku i da nije tražen opoziv Vlade
U Novom Sadu je održana šestočasovna blokada raskrsnice Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića, kod Železničke stanice, na kojoj je 1. novembra u padu nadstrešnice poginulo 14 osoba, a još troje je teško povređeno.
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
