Foto: Unsplash.com/Rolf van Root
“Izvini, izvini, izvini”, replika je iz već kultnog filma Raše Andrića “Tri palme za dve bitange i ribicu”. Upravo ova replika najkraće i najtačnije opisuje naš razgovor sa četbotom ChatGPT
Od momenta kad se pojavio i pokazao šta sve može, ChatGPT je izazvao zebnju među ljudima, brojne polemike, predviđanja i nametnuo pitanje da li će čovek u budućnosti uopšte biti potreban.
Ima li razloga strah i da li nas čeka apokaliptični scenario iz filma Terminator ili možda iz Matriksa? Čini se da za sada i ne baš. Barem ako je suditi po našem malom testu.
U aktulenom broju “Vreme” je objavilo veliki dosije o veštačkoj inteligenciji. U tekstu “Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni” dr Saša Marković piše kako ChatGPT zapravo radi, koje su mu prednosti i mane i zašto ChatGPT ni danas, ni u nekoj budućoj inkarnaciji, ne može da razvije sopstvenu inteligenciju.
Izvini, izvini, izvini
Proveru šta ChatGPT zaista može, krenuli smo od nas samih. Pitali smo ga “Šta je nedeljnik Vreme?”
Odgovor: “Vreme je nedeljnik, odnosno političko-informativni časopis koji izlazi u Srbiji. Osnovali su ga Slavko Ćuruvija i Dragoljub Žarković 1990. godine. Vreme se ističe kao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih nezavisnih medija u Srbiji i regionu. Vreme je poznato po svom nezavisnom novinarstvu, angažovanju na zaštiti slobode medija, ljudskih prava i demokratije”.
Sve na mestu, izuzev toga što Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik “Dnevog telegrafa” koji je ubijen 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja nije bio osnivač “Vremana”, te smo to i napisali: “Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme.”
A onda su usledila izvinjenja i nove greške.
“Izvinjavam se na netačnom odgovoru. Tačno je da Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme. Nedeljnik Vreme je osnovan 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnovali su ga Dragoljub Žarković i Milan Ćulibrk, a prvo izdanje je izašlo 1990. godine.
Slavko Ćuruvija bio je poznati novinar i vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin, kao i suvlasnik lista Borba. Bio je poznat po svom novinarstvu, kritičkom izveštavanju i angažovanju na polju slobode medija. Nažalost, Slavko Ćuruvija je ubijen 1999. godine u Beogradu, a njegova smrt ostaje nerešen slučaj.
Izvinjavam se na grešci i nadam se da je ovaj odgovor tačan i zadovoljavajući. Hvala na razumevanju.”
Puno toga tačnog, ali ni kolega Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a, nije osnivač Vremena. I to smo predočili ChatGPT-u: “Ali ni Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme”.
Usledilo je novo izvinjenje, nove greške i ponavljanje prethodnih.
“Izvinjavam se na još jednoj netačnoj informaciji. Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme. Tačni osnivači lista Vreme su Slavko Ćuruvija, Nebojša Popov i Dragoljub Žarković.
Izvinjavam se na ponovnoj grešci u odgovoru i nadam se da je ovaj ispravak tačan. Hvala na razumevanju.”
Da li uopšte zna?
Pošto je ponovio ime Slavka Ćuruvije, a dodao Nebojšu Popova, pitali samo ChatGPT da li uopte zna ko je osnovao liste Vreme?
Odgovor: “Izvinjavam se na ranijim netačnim informacijama. List Vreme je osnovana 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnivači lista Vreme su:
I tu smo stali kako ne bismo preuzeli ulogu profesora koji po svaku cenu želi da iz studenta izvuče odgovor za šesticu, ali se pokazuje ono što je dr Saša Marković naveo u već pomenutom tekstu – da ChatGPT zapravo “pojma nema” o čemu piše i da mu logika nije jača strana.
Sigurno je da ChetGPT, kojeg možete da isprobate na chat.openai.com, ima i svoje korisne strane, ali ne može mu se bezrezervno verovati. U suprotnom, posle “gugl doktora”, dobićemo “ChatGPT doktora”. Pa neka izvoli ko voli.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Naši studenti su sinoć sproveli akciju sa LED svetlima, ovo su rezultati. Nema više ćutanja. Srbijo, probudi se i progovori", poručuju u video poruci studenti ETF-a
Obrazloženje većine studenata zašto glasaju za ponovnu blokadu Blogoslovskog falulteta je da ne žele da podležu pretnjama „da će izgubiti blagoslov za nastavak školovanja i obavljanje svešteničke službe u okviru Srpske pravoslavne crkve“
Osumnjičenima za pad nadstrešnice u Novom Sadu, koja je odnela 15 života, Viši sud produžio je pritvor na još 30 dana. Odluka je doneta zbog postojanja osobitih okolnosti i javnog uznemirenja izazvanog slučajem.
Pobuna mladosti Srbije suštinski je krik društva dovedenog do ivice opstanka autoritarnošću, korupcijom i nekompetencijom. Zbog toga ovi mladi ljudi zaslužuju puno priznanje
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
