Foto: AP Photo/Alastair Grant, Pool
Najstariji sin kraljice Elizabete, Čarls, je prestolonaslednik koji je u istoriji Britanije najduže čekao na krunu. Jedna od njegovih prvih odluka bila je da će vladati kao Čarls Treći. Postoji mogućnost da neće živeti u Bakingemskoj palati već u dvoru u Vindzoru. Kralj Čarls je preko noći postao najbogatiji Britanac
U trenutku kad je umrla Elizabeta Druga, kraljica Velike Britanije i Severne Irske, njen sin, dosadašnji princ od Velsa, postao je kralj Čarls Treći.
Čarls je prestolonaslednik koji je najduže čekao na krunu.
Jedna od njegovih prvih odluka bila je da će vladati kao Čarls Treći, a neće uzeti neko drugo od svojih imena – Filip, Artur ili Džordž. Njegov deda, Džordž Šesti zvao se Albert, ali je on izabrao da vlada pod jednim od svojih srednjih imena.
Kamila, kraljeva supruga, dobiće titulu Kraljica supruga, a princ Vilijem koji je sada prestolonaslednik, naslediće očevu titulu vojvode od Kornvela.
Pristupni savet
Čarls će biti zvanično proglašen kraljem 24 sata nakon majčine smrti u palati Sent Džejms u Londonu, ispred Pristupnog saveta.
Pristupni savet je ceremonijalno telo koje se sastoji od članova Tajnog saveta, grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, i kolega – kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i gradonačelnika Londona.
Na sastanku će smrt kraljice Elizabete objaviti lord predsednik Tajnog saveta (trenutno poslanica Peni Mordant), a proglas će biti pročitan naglas.
Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.
Ovaj proglas potom potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.
Kralj ne prisustvuje ovom sastanku.
On će biti prisutan na sledećem sastanku Pristupnog saveta, obično dan kasnije, kako bi kao novi kralj dao izjavu, u skladu sa tradicijom koja datira još od početka 18. veka. Nakon toga sledi javno proglašenje novog kralja Čarlsa Trećeg.
Prvi put od 1952. godine pevaće se himna „Bože čuvaj kralja“ a ne kraljicu.
Krunisanje
Krunisanje, simbolični vrhunac proglašenje Čarlsa za kralja, neće biti uskoro – kraljica Elizabeta je nasledila tron u februaru 1952. godine a krunisana je tek u junu naredne godine.
Čarls će biti četrdeseti monarh koji će biti krunisan u Vestminsterskoj opatiji. Na vrhuncu ceremonije, kanterberijski nadbiskup će staviti krunu Svetog Edvarda na Čarlsovu glavu – krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine, i koju monarh nosi samo u trenutku samog krunisanja. Teška je 2,23 kilograma. Novi kralj položiće krunisanu zakletvu pred svetom koji ga posmatra.
Tokom ove složene ceremonije on će dobiti kuglu s krstom i skiptar kao simbole nove uloge.
Čarls je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države. Ove zemlje, poznate kao kraljevstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomonska ostrva, Tuvalu.
Čarls je takođe usvojio simboličku poziciju poglavara nacije, što znači da postaje simbol nacionalnog identiteta, jedinstva i ponosa. On predstavlja kontinuitet i slavi izvrsnost u ime zemlje.
Kralj podela ili jedinstva
Kralj Čarls III je preko noći je postao jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj. On će dobiti državni grant, koji pokriva troškove njegovih službenih dužnosti i iznosi 86,3 miliona funti (99,2 miliona dolara) za finansijsku godinu 2021/2022. Preuzeće Kraljevsku kolekciju, koja uključuje jednu od najvrednijih umetničkih kolekcija na svetu. Takođe preuzima Vojvodstvo Lankaster, ogromno imanje od više od 10.000 hektara zemlje, vrhunske nekretnine u Londonu i portfelj investicija.
Tradicionalno, novi monarh bi trebalo da se preseli u Bakingemsku palatu, ali 2011. godine, BBC je izvestio da Čarls razmišlja da premesti ceo svoj dvor u Vindzor, u rezidenciju u Berkširu. To bi bila dramatična i kontroverzna promena.
Mediji pišu da on izaziva veće podele ne samo zbog svojih iskrenih stavova, već i zbog lošeg ukusa koji je još uvek ostao od njegovog oštrog razvoda od njegove izuzetno popularne prve žene, Dajane
S.Ć./BBC/ CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
