Ako napišemo „blokada“, zašto prvo pomislite na studentske blokade fakulteta? Ili petnaestominutne blokade raskrsnica?
Kažu da je sve u jeziku i da malo šta ima moćnije od jezika. A jezik je živ, pulsira, meandrira, menja se, reči i konotacije se u njemu zapate, neke da nikada ne odu, a neke da ubrzo padnu u zaborav.
„Svedoci smo da pojmovi imaju različito značenje u odnosu na nekadašnje periode iako su pojmovi isti. Oni održavaju socijalne, političke ili ekonomske promene“, kaže nam sociolog Dalibor Petrović.
Sve je kao dijalog između Alise i Zalud-Uzaluda (Humpty–Dumpty) u Zemlji čuda:
„Kada upotrebim reč, ona znači ono što izaberem da znači – ni više ni manje“, kaže Zalud-Uzalud. „Pitanje je“, uzvraća Alisa, „da li možeš da učiniš da reči znače tolike različite stvari.“ Zalud-Uzalud odgovara: „Pitanje je čije je da time gospodari – to je sve.“
Daj taj plenum!
Politički i društveni događaji oblikuju slike koje nam se jave u glavi kada čujemo neku reč. Dok studenti marširaju na proteste, drukčije zvuče reči „maraton“ ili „štafeta“.
Kao što, kad se kaže „maraton“, ljudi obično pomisle na atletsku disciplinu, a ne na Maratonsku bitku od pre dva i po milenijuma. Ili, kao što je „štafeta“ u Titovo vreme imala drukčije konotacije.
A tek „plenum“! Taj latinizam u suštini znači što veći skup svih članova. Tako postoji plenarna sednica parlamenta, za razliku od skupštinskih odbora u kojima sede samo neki poslanici.
„Ta reč nosi sećanje na socijalistička vremena, kao oblik političke organizacije. U nauci, recimo, upotrebljava se za izlaganje radova u zajedničkoj sesiji. Danas plenumi govore o novom vidu direktne demokratije“, kaže Petrović za naš njuzleter Međuvreme.
Studenti organizuju blokade kroz plenume. Na njima mogu, a ne moraju, da učestvuju svi studenti nekog fakulteta. Odluke se donose većinom – ali samo onih koji su se izvoleli pojaviti na plenumu.
Tako je plenum postao kontra studentskom parlamentu u kojem mahom sede studenti bliski vlastima. Direktna demokratija koja gazi dirigovanu, predstavničku demokratiju.
Okvir kapitalizma
Pomalo arhaična reč „plenum“ može da podseti na to koliko se jezik menjao u opštem okviru – kapitalizma.
„To pokazuje političku transformaciju jezika. Ali ona se često ogleda i o ekonomskoj transformaciji, pogotovo u prelasku iz socijalizma u kapitalizam“, kaže Petrović i daje primere.
Kad se kaže „akcija“, ljudi će pre pomisliti na popuste u supermarketima (koji nas deru i sa popustom) nego na neki vid zajedničkog, združenog poduhvata, recimo radnu akciju.
„Slično je sa pojmovima ‘galerije’, ‘elite’, ‘farme’, koji se odnose na nazive tržnih centara i rijalitija, što govori o dominaciji medijskog, materijalističkog, potrošačkog društva“, dodaje ovaj sociolog.
Zdravo, Ćaci!
Sleng još brže postaje bogatiji u eri društvenih mreža. Tako je tokom studentske bune u instant-upotrebu ušla reč Ćaci.
A krenulo je nevino, tako što je neko grafitom pozvao đake gimanzije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu da se vrate u školu. Ali, avaj, napisao je ćirilično „ћ“ umesto „ђ“ i tako „đaci“ postadoše „ćaci“.
Brzo je Ćaci postao nadimak za režimskog bota kojem smetaju protesti. „Dok studenti štrajkuju i blokiraju fakultete, Ćaci želi da uči i polaže ispite. Dok studenti i građani stoje u tišini svakoga dana u 11.52, Ćaci želi da prođe jer baš tada ima neodložna posla“, pisao je nedavno naš kolumnista Dragan Ilić.
Menja se i jezik simbola. Danas jednostavna crvena rukavica znači „krvave su vam ruke“ zbog pogibije pod nadstrešnicom. Uzaludan je bio režimski pokušaj da poveže crvene ruke (rukavice) sa simbolima Hamasa – tu glupu priču niko nije kupio.
Rekosmo, reči i konotacije znaju da se brzo zapate u jeziku. Ostaje da se vidi da li su nova značenja došla da nikada ne odu ili će pasti u zaborav.
