Foto: FoNet
Kad se ispod ulica nekog grada otkriju ostaci prošlih vremena, to bude veliki i važan događaj. Međutim, za Čačak, Beograd i Niš arheološki nalazi starog Rima, postali su problem
Gradske vlasti Beograda, Niša i Čačka imaju problem zbog pronađenih ostataka starog Rima s kojima ne znaju šta će i kako će.
Kao i uvek kad arheolozi otkriju neki vredan i važan nalaz, nalazište se: ili zatrpa (pošto je istraženo, fotografisano i registrovano) kako bi se sve vratilo u stanje pre istraživanja, ili se otkriveni ostaci prošlosti učine dostupnim današnjim pogledima.
Vlast je najčešće za prvu varijantu, a struka i zdrav razum za drugu.
Ovih dana su u Čačku, u dvorištu Narodnog muzeja, otkriveni ostaci rimskog bedema. „Čačak nije znao da ga ima“, kaže za portal „Vremena“ Katarina Dmitrović arheolog ovog Muzeja koji realizuje iskopavanje.
Znalo se da su ispod Čačka ostaci starog Rima, pre pedesetak godina prilikom iskopavanja temelja za jednu zgradu otkrivene su timske terme, ali se za utvrđenje nije znalo.
Katarina Dmitrović kaže da je do sada rimsko nalazište istraživano sporadično, „tek nekih 100 kvadratnih metara“. Sadašnje istraživanje je „počelo prošle godine, a ove godine smo već četiri meseca na terenu“, kaže, i dodaje da je za to vreme istraženo oko 800 kvadratnih metara.
„Rimski bedem ispod Čačka je veliko otkriće i nemoguće ga je istražiti u ovoj sezoni kako je određeno i, bez svake sumnje, zahteva prezentaciju. Za Čačak i za nauku bi to mnogo značilo“, kaže Katarina Dmitrović.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture već radi valorizaciju našeg nalaza, ali šta će dalje biti sa njim, ne znamo. Muzej je poslao dopis Zavodu s predlogom kako da se rimski ostaci prezentuju, ali još nismo dobili odgovor. Imamo samo neku nezvaničnu usmenu najavu da će nalaz biti zatrpan. Mi, arheolozi, mislimo da bi to bila velika šteta“, kaže Katarina Dmitrović.
Podsetimo, Čačak je ove godine Prestonica kulture, pa većeg događaja od otkrivanja rimskih bedema sigurno ne bi moglo da bude.
U Beogradu, u Vlajkovićevoj pored Doma Narodne skupštine, tamo gde se zida podzemna garaža, pronađeno je raznih vrednih tragova o prošlosti grada, a nedavno i 16 antičkih grobnica i cev rimskog vodovoda koja je duga 70 metara.
Sad treba odlučiti šta da se s tim uradi.
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže za portal „Vremena“ da će o daljoj sudbini rimskog vodovoda odlučiti Zavod za zaštitu spomenika Grada i kineska firma koja ima koncesiju na garažu.
„Rimska cev može ili da se ne pomera sa mesta gde je nađena pa da se garaža prilagodi njoj, ili da se u delovima izmesti na viši nivo i postane deo parka.“
„Ovo je veliko otkriće i odluka da se cev zatrpa i preko nje izgradi garaža, je nezamisliva. Mislim da to ne dolazi u obzir“, kaže Crnobrnja. „S obzirom da kineskoj firmi ne odgovara kašnjenje radova, odluku kako će cev biti sačuvana trebalo bi uskoro očekivati.“
I vlasti u Nišu imaju problem zbog rimskog vodovoda.
Radi se o spomeniku iz 4. veka „koji je istražen i dokumentovan, ali je sad potrebno naći novac za njegovu konzervaciju i prezentaciju“, kaže Crnobrnja. A dok se to ne desi, akvadukt cara Konstantina biće nezaštićen.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Komisija ne reši žalbe ponuđača, novac planiran tenderima je zamrznut. Tako je zbog neuspelih tendera blokirano oko 7 miliona evra, dok se grad svakodnevno guši u saobraćajnom haosu
Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu u subotu (24. januar) studenti u blokadi organizovali su skup na kome je bilo moguće da svi oni koji to nisu uspeli krajem decembra, potpišu njihovu inicijativu za raspisivanje vanrednih izbora. Istovremeni, u Pionirskom parku bio je skup lojalista SNS
Boravak evroparlamentaraca izazvao je reakcije u Srbiji, a među zaključcima delegacija navodi da Srbija ima perspektivu za članstvo u EU, ali da je predsednik Aleksandar Vučić s tog puta sve više udaljava
Posle niza sastanaka sa predstavnicima vlasti, opozicije, studentima, nevladinim sektorom, šefica delegacije EU koja je boravila u Srbiji poručila je da su saznanja zabrinjavajuća
Aleksandru Vučiću je istekao rok trajanja. Njegov kleptokratsko-šalabajzerski režim puca po šavovima. Mogu da ga spasu samo trvenja u širokom antivučićevskom bloku, ukoliko njegovi akteri ne budu na visini svoje istorijske odgovornosti
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ako se obećanje Gorana Vesića obistini, istorijski ostaci Virtemberške/Stambol kapije postaće deo Beograda i sveta
Očuvanje i adekvatno korišćenje arheološkog nasleđa u urbanom jezgru ne ukazuje samo na njihovo poštovanje, već i na očekivani stepen civilizacijskog dostignuća u razvoju jednog uređenog društva
Gradeći Somborski bulevar u Nišu radnici su oštetili deo vodovoda iz vremena cara Konstantina. Arheolozi apeluju da investitor, Grad Niš, zaustavi radove i omogući im da istraže ovaj neprocenjivi istorijski spomenik, na šta ga obavezuje zakon
