Čačak, Beograd i Niš: Šta da se radi sa Starim Rimljanima

Gradske vlasti Beograda, Niša i Čačka imaju problem zbog pronađenih ostataka starog Rima s kojima ne znaju šta će i kako će.

Kao i uvek kad arheolozi otkriju neki vredan i važan nalaz, nalazište se: ili zatrpa (pošto je istraženo, fotografisano i registrovano) kako bi se sve vratilo u stanje pre istraživanja, ili se otkriveni ostaci prošlosti učine dostupnim današnjim pogledima.

Vlast je najčešće za prvu varijantu, a struka i zdrav razum za drugu.

Foto: Narodni muzej Čačak

Ovih dana su u Čačku, u dvorištu Narodnog muzeja, otkriveni ostaci rimskog bedema. „Čačak nije znao da ga ima“, kaže za portal „Vremena“ Katarina Dmitrović arheolog ovog Muzeja koji realizuje iskopavanje.

Znalo se da su ispod Čačka ostaci starog Rima, pre pedesetak godina prilikom iskopavanja temelja za jednu zgradu otkrivene su timske terme, ali se za utvrđenje nije znalo.

Katarina Dmitrović kaže da je do sada rimsko nalazište istraživano sporadično, „tek nekih 100 kvadratnih metara“. Sadašnje istraživanje je „počelo prošle godine, a ove godine smo već četiri meseca na terenu“, kaže, i dodaje da je za to vreme istraženo oko 800 kvadratnih metara.

„Rimski bedem ispod Čačka je veliko otkriće i nemoguće ga je istražiti u ovoj sezoni kako je određeno i, bez svake sumnje, zahteva prezentaciju. Za Čačak i za nauku bi to mnogo značilo“, kaže Katarina Dmitrović.

„Zavod za zaštitu spomenika kulture već radi valorizaciju našeg nalaza, ali šta će dalje biti sa njim, ne znamo. Muzej je poslao dopis Zavodu s predlogom kako da se rimski ostaci prezentuju, ali još nismo dobili odgovor. Imamo samo neku nezvaničnu usmenu najavu da će nalaz biti zatrpan. Mi, arheolozi, mislimo da bi to bila velika šteta“, kaže Katarina Dmitrović.

Podsetimo, Čačak je ove godine Prestonica kulture, pa većeg događaja od otkrivanja rimskih bedema sigurno ne bi moglo da bude.

U Beogradu, u Vlajkovićevoj pored Doma Narodne skupštine, tamo gde se zida podzemna garaža, pronađeno je raznih vrednih tragova o prošlosti grada, a nedavno i 16 antičkih grobnica i cev rimskog vodovoda koja je duga 70 metara.

Sad treba odlučiti šta da se s tim uradi.

Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže za portal „Vremena“ da će o daljoj sudbini rimskog vodovoda odlučiti Zavod za zaštitu spomenika Grada i kineska firma koja ima koncesiju na garažu.

„Rimska cev može ili  da se ne pomera sa mesta gde je nađena pa da se garaža prilagodi njoj, ili da se u delovima izmesti na viši nivo i postane deo parka.“

„Ovo je veliko otkriće i odluka da se cev zatrpa i preko nje izgradi garaža, je nezamisliva. Mislim da to ne dolazi u obzir“, kaže Crnobrnja. „S obzirom da kineskoj firmi ne odgovara kašnjenje radova, odluku kako će cev biti sačuvana trebalo bi  uskoro očekivati.“

I vlasti u Nišu imaju problem zbog rimskog vodovoda.

Radi se o spomeniku iz 4. veka „koji je istražen i dokumentovan, ali je sad potrebno naći novac za njegovu konzervaciju i prezentaciju“, kaže Crnobrnja. A dok se to ne desi, akvadukt cara Konstantina biće nezaštićen.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com