Foto: Tanjug
Bugarski i Makedonski intelektualci okupili su se u Klub prijateljstva jer veruju da svojim angažmanom mogu da pomognu razrešavanju bilateralnog spora oko identitetskih pitanja. U prepoznatljivom balkanskom stilu, Bugarska već dve godine blokira makedonske evropske integracije insistirajući na "debugarizaciji" Severne Makedonije i faktičkom priznanju da su Makedonci pre 1945. bili Bugari
Prvi virtuelni sastanak bugarskih i makedonskih intelektualaca koji su se okupili u Klub prijateljstva održan je ove subote. Tokom susreta razgovaralo se o načinima na koji se odnosi dve države mogu poboljšati. Ovaj Klub okuplja intelektualce iz različitih oblasti obe zemlje, od istoričara do privrednika.
Iako ne očekuju da do preokreta može doći za nedelju ili dve, uvereni su da konstantnim dijalogom mogu pomoći bržem dogovoru dve strane koji bi odblokirao proces evropskih integracija Severne Makedonije.
Bugarska je u tri navrata, i pored velikog pritiska međunarodne zajednice, uložila veto na otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom.
Bugarska insistira na „debugarizaciji Makedonije“. To prema formulisanim zahtevima Sofije praktično znači da bi Severna Makedonija trebalo da prizna da je identitetski nastala tek nakon 1945.
Dva naroda su veoma bliska
Istoričar iz Sofije i član Kluba prijateljstva, Stefan Dečev, ocenjuje da su dva naroda „veoma bliska ali da se jako malo poznaju“. On veruje da ova platforma može svojim naporima da smanji postojeće tenzije i pomogne evropskoj budućnosti obe zemlje.
Dečev je najavio da će Klub prijateljstva osnovati i istorijsku komisiju „u senci“, koja će pomagati zvaničnim istorijskim komisijama Sofije i Skoplja da pronađu način da se spor reši.
Bugarska je nezadovoljna
Nakon 30 godina tenzija sa Grčkom oko imena, potpisivanjem Prespanskog sporazuma 2018. godine promenjen je naziv makedonske države u Severna Makedonija. Prefiksom „severna“ Grčka je zadovoljna jer je time napravljena dovoljna distinkcija „makedonskih Slovena“ od nekadašnjih „antičkih Makedonaca“. Zauzvrat, Severna Makedonija dobila je sporazumom da njihov identitet i jezik ostane „makedonski“.
Međutim, takvim predlogom odjednom je postala nezadovoljna Bugarska koja insistira na tome da je makedonski jezik kao takav kodifikovan tek nakon 1945, a da je pre toga to bio bugarski. Zato Bugarska sa uklanjanje veta traži od Severne Makedonije da prizna da su Makedonci i njihov jezik nastali tek nakon 1945.
Makedonci nisu Bugari
Sa druge strane Makedonci, koji su se tako osećali i govorili makedonskim jezikom i pre 1945, smatraju da bi se time potvrdilo ono što je bugarska teza: da su Makedoci zapravo Bugari.
Nije jezik jedina tačka sporenja. Iako je Bugarska nesporno tokom Drugog svetskog rata okupirala teritoriju današnje Severne Makedonije, a mnogi se sećaju velikih žrtava te okupacije, Sofija traži da se umesto „bugarska fašistička okupacija“ koristi termin „bugarska administracija“. Sporno je pored toga i da li su pojedini heroji poput Goce Delčeva bili „Makedonci“ ili „makedonski Bugari“.
Novi premijeri Bugarske i Severne Makedonije, Kiril Petkov i Dmitar Kovačeski najavili su „normalizaciju odnosa i novu energiju“ u pregovorima koji bi trebalo da rezultiraju otkočenjem procesa evropskih integracija Severne Makedonije. Međutim, ni nakon njihovog sastanka u januaru ove godine koji je ocenjen kao istorijski, formalnog napretka još uvek nema.
Ostaje neizvesno da li će Bugarska na kraju francuskog predsedavanja Evropskom unijom, što je prva naredna prilika kada će evropski lideri diskutovati o budućnosti evropskog puta Severne Makedonije, glasati „za“ otvaranje pregovora. Za otvaranje pregovora potreban je pristanak svih 27 država članica EU.
S.P./Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građevinski fakultet u Beogradu apelovao je u utorak na poštovanje propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke kako bi se, saopštili su, obezbedio nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama „bez spoljnih pritisaka što je vrlo česta pojava u praksi“
Profesor novosadskog univerziteta i bivši vojvođanski premijer Bojan Pajtić izjavio je da pripadnici Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu dele navijačima bejzbol palice, uoči večerašnjeg protesta zakazanog ispred Železničke stanice
U Novom Sadu će u utorak, 5. novembra, u 18 časova biti održan protest zbog nesreće u kojoj je u petak na železničkoj stanici poginulo 14 ljudi. U međuvremenu, nekoliko novosadskih podružnica SNS-a je demolirano
„Dali smo Informer TV beogradsku dozvolu, jer je svih osam članova REM-a glasalo za to, zato što je Informer TV bio najbolji i nisu imali konkurenciju", rekla je za „Vreme“ dosadašnja predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
