Pobednici avgustovskih izbora 2020. godine u Crnoj Gori potpisali su u petak politički sporazum o formiranju nove Vlade, obavezujući se da će ona biti izabrana u narednih 15 dana. Demokratski front (DF), Građanski pokret URA i Demokrate najavili su ovih dana pregovore o izboru novog mandatara, ali i o reizboru skupštinskih funkcionera.
Dogovor je inicirao Demokratski front.
Dogovoreni ciljevi buduće Vlade su demontaža bivšeg režima DPS-a, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala na svim nivoima, sprovođenje reformi za vanredne parlamentarne izbore, ekonomske reforme, popunjavanje mesta u pravosuđu, posvećenost evropskim integracijama, poštovanje svih međunarodnih obaveza i stavljanje moratorijuma na sva identitetska pitanja koja diele društvo.
Ko su kandidati za mandatara
Ime mandatara, kao ni ministara još uvek nije poznato, ali se zna da će Vlada biti politička, te da će u njoj učestvovati predstavnici sve tri poltičke struje. Kako su sami rekli, poziv je otvoren i manjinskim partijama kako bi ova skupštinska većina prebacila 41 poslanika i formirala stabilnu Vladu.
Demokratski front je za mandatara predložio jednog od svojih lidera Andriju Mandića, bliskog režimu u Beogradu, ali je i sam Mandić rekao da će se o tome tek naknadno dogovorati. Pored njega, druga opcija je premijer u ostavci Dritan Abazović, koji je izjavio da ne bi imao ništa protiv da predvodi novu Vladu.
Mandić je napomenuo da će iz formiranja ove Vlade biti izuzeto mešanje stranih sila, verovatno aludirajući SAD, jer je njihov specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ranije izrazio svoje sumnje da bi Vlada predvođena DF-om mogla biti proevropska.
Spletke i zaokreti
Nakon što je manjinska Vlada lidera URA-e Dritana Abazovića oborena sredinom avgusta glasovima DPS-a, njegovih bivših i sadašnjih satelita, ali i Demokratama Alekse Bečića, izbori su se nametali kao najprihvatljivije rešenje.
Međutim, s obzirom da DF nije učestvovao u rušenju Vlade, već je napustio skupštinu pre glasanja, postalo je jasno da su uprkos svim ranijim trvenjima, lideri DF-a promenili odnos prema Abazoviću.
Podsećanja radi, povod za glasanje o nepoverenju manjinskoj Vladi bilo je potpisivanje Temeljnog sporazuma između države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Tim potezom, Abazović je izgubio podršku u parlamentu, ali ojačao koalicioni potencijal sa prosrpskim partijama.
Kako je Dritan Abazović za vreme svog mandata približio Crnu Goru Otvorenom Balkanu, što je njegov prethodnik Zdravko Krivokapić odbijao da uradi, i ojačao regionalnu saradnju, a pogotovo odnose sa Beogradom, nije nemoguće da je upravo iz srpske prestonice stigao signal prosrpskom Demokratskom frontu da je vreme za zaokret.
Zato ne bi ni začudilo da Abazović ostane mandatar, barem što se tiče DF-a. Nije tajna da je njihova autonomija u donošenju najvažnijih odluka u odnosu na zvanični Beograd uvek bila upitna. Drugo je pitanje kako će se postaviti Demokrate Alekse Bečića, uzevši u obzir zategnute odnose između njih i URA-e. Takođe, ako i prihvate, ostaje otvoreno pitanje kakve će resore tražiti u zamenu za ustupak takve vrste.
Kome treba KAP
Abazović koji se nlzi u Beogradu na samitu Inicijative Otvoreni Balkan, pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija kupi Aluminijumski kombinat u Podgorici (KAP), što mu je prema pisanjima dnevnog lista Danas, Vučić i obećao.
Nekada moćan industrijski kombinat u bivšoj Jugoslaviji, KAP je uspeo relativno da se oporavi nakon raspada. Prodat je 2005. godine u sumnjivoj transkaciji koju je potpisala Vlada tada premijera Mila Đukanovića. Krajnji kupac bio je ruski biznisnem i oligarh Oleg Deripaska. Firma je 2014. godine ponovo vraćena u vlasništvo države, ali posluje na nezavidnom nivou.
List Danas je, pozivajući se na izvore iz Gradske televizije, pisao i da je Abazović urgirao kod Vučića da pritisne DF da mu u novoj Vladi obezbedi mesto koordinatora svih službi bezbednosti. Sa druge strane, predsednik Srbije tražio je da se zaštiti ruska imovina u Crnoj Gori, tako što bi sve veće ruske hotele pokupovali srpski tajkuni.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
