Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Mariupolj je pred padom. Urajinci pokušavaju da u četvrtak uspostave 10 koridora za evakuaciju civila iz ratom pogođenih gradova. Kijev poziva civilno stanovništvo da napuste regiju Luganska i Donjecka u kojima se očekuje ruska ofanziva. Ukrajina traži od Zapada isporuku teškog naoružanja, EU je uprkos sankcijama Rusiji za enegente od početka agresije na Ukrajinu uplatila preko 35 milijardi evra, a nemačke firme Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji
Mariuolj pred padom
Ruska vojska i trupe prosruskih separatista iz istočne Ukrajine kontrolišu gotovo ceo centar Mariupolja tako da su „glavne borbe okončane“, rekao je na ruskoj državnoj televiziji portparol proruskih snaga iz Donjecka Edvard Basurin. Borbe se, prema njemu, još uvek vode oko luke na Azovskom moru i čeličane Azov-čelik.
Basurin tvrdi da se u opkoljenom gradi nalazi još oko 3000 ukrajinskih boraca kojima pomaže civilno stanovništvo.
Situacija u od sveta odsečenom Mariupolju je već nedeljama katastrofalna. Gradska uprava, koja je pobegla, govori čak o „desetinama hiljada mrtvih“. Mnogobrojni pokušaji organzovane, masovne evakuacije civila su propali. Mariupolj je pre izbijanja rata imao oko 444.000 stanovnika.
Brutalnost kao strategija
Slike masakra u Buči su potresle svet. “Špigel” saznaje da je nemačka obaveštajna služba BND presrela razgovore ruskih vojnika u Buči. Iz njih navodno proizlazi da je namerna brutalnost deo strategije ruske armije u Ukrajini.
Najviše žrtava u Borođanki
Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Denis Monastirskij je govorio o „velikim razaranjima“ u gradiću Borođanka udaljenom 35 km od Kijeva. Stanovnici ovog grada pričaju da su ruski borbeni avioni na početku rata na kuće ispaljivali rakete sa male visine i da zbog stalnog raketiranja potraga za preživelima nije bila moguća. Ruske trupe su navodno miniarle gradsko područje pre nego što su se povukle. Prema ukrajinskim podacima u Borođanki ima najviše civilnih žrtava u okolini Kijeva. Konkretne brojke nisu navedene.
Koridori za evakuaciju
Ukrajinska vlast će u četvrtak pokušati da uspostavi 10 koridora za evakuaciju civila iz gradova u kojima se vode borbe. Iz Mariupolja je evakuacija moguća samo sopstvenim vozilima.
Poziv na evakuciju iz regije Harkiva, Luganska i Donjecka
Kijev je pozvao stanovništvo opština Losova i Barvinkove kod Harkiva, koje se nalaze u blizini Donbasa, da se evakuišu. U toj regiji Ukrajinci očekuju zaoštravanje vojne situacije. Sam Harkiv je dobro snabdeven oružjem i spreman na odbranu, rekao je gradonačelnik tog grada, na svakom pojedincu je da sam odluči da li će zbog neprestanog raketiranja da ode, ili ne.
U gradu Sjevjerodonjeck na istoku Ukrajine je prema ukrajinskim podacima raketama razoreno više od 10 kuća. „Danas se pokazalo da više nema šta dasečeka. Popukupite stvari i bežite!“, rekao je u sredu guverner Luganske oblasti Serhij Hajdaj.
Prethodno je zamenica šefa ukrajinske Vlade Irina Vereštčuk pozvala stanovnike Luganska i Donjecka na napuste tu oblast jer se očekuje ruska ofanziva. U sredu je na hiljade ljudi vozovima otišlo na zapad zemlje.
Pogođena hemijska fabrika
U gradu Rubežnoje na zapadu Luganske oblasti, centru hemijske i farmaceutske industrije za vreme SSSR, došlo je do eksplozija azota. Nebo su pokrili crni oblaci otrovnog dima. Građani su zamoljeni da zatvore prozore i na izlaze na ulicu. Ukrajinska strana tvrdi da je uzrok raketiranje proruskih jedinica koje se spremaju da zauzmu celu oblast.
„Oružje, oružje, oružje“
Na samitu NATO-a u Briselu je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tražio „oružje, oružje, oružje“. Rekao je da Ukrajinci znaju kako da se bore, da znaju kako da pobede, ali da će se ako ne budu imali teško naoružanje patnja njegove zemlje produžiti.
Gneralni sekrtera NATO-a Jens Stoltenberg se založio da se nastavi isporuka oružja za Ukrajinu.
Kijev traži 100 oklopnih transportera tipa Marder koji imaju jedan top kalibra 30 mm, jedan mitraljez i opremu za stvaranje veštačke magle. Posada se sastoji od trojice artiljeraca, a može da vozi 7 pešadinaca. Nemački Bundesver je izbacio to vozilo kao zastarelo i vratilo proizvođaču, firmi Riheinmetall, koji ga preprodaje za 50.000 evra po komadu. Nemačka vlada još nije dala dozvolu da se prevezu u Ukrajinu.
Kuleba je u Briselu poručio „da Berlin može da čeka, ali da Kijev nema vremena“, jer da Ukrajinci ginu.
Preko 35 milijardi za ruske enegente
Austrijski „Prese“ piše da je iz EU od početka ruske invazije na Ukrajinu Rusiji za energente uplaćeno preko 35 milijardi evra i da se uprkos sankcijama uplate ni u bliskoj budućnosti neće smanjivati.
Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji
Iako se većina od 3.651 nemačkih preduzeća zbog snakcija povuklo iz Rusije, pa im sada preti nacionalizacija, neke su nastavile sa radom. Najveća je prodajni lanac Metro koji 10 odsto svog ukupnog prometa ostvaruje u Rusiji, pravda se da bi inače morali da otpusti oko 10.000 zaposlenih. Nije se povukla na nemačka farmaceutska firma Bayer, ni hemijsko-farmaceutski giganti BASF i Stada.
J.H./NTV/ Berliner Morgenpost/RTL/Al Jazeera/Spiegel/Presse
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
