Foto: Wikipedia.org
Jedan muškarac se u rodnom gradu Adolfa Hitlera pojavio na javnom kupalištu sa nacističkim tetovažama. Uhapšen je, protiv njega je podneta krivična prijava, preti mu od jedne do deset godina zatvora
U gradiću Braunau na na severu Austrije na javnom kupalištu se pojavio muškarac sa tetovažom dva starinska slova „S“ – oznakom esesovaca – i natpisom „Krv i tle“, što je bila nacistička parola. Neko je to prijavio policiji koja ga je uhapsila nakov dva dana. Osumnjičeni je negirao da je uopšte bio na bazenu, ali su se onda pojavile fotografije koje dokazuju suprotno. Na njegovo pitanje da li on dakle uopšte ne sme da ide na javna kupališta, tužilac mu je odgovorio da sme, ali da mora da pokrije esesovske tetovaže. Protiv njega je podignuta krivična prijava.
Austrijska privremena, posleratna vlada je još 1945. donela zakon kojim se zabranjuje „ponavljanje nacističkog delovanja“, a 1947. je taj zakon noveliran i podignut na nivo ustavnog zakona pa se „nacističko delovanje“ tretira kao teško krivično delo i ganja se po službenoj dužnosti. Među brojnim paragrafima je i jedan koji kao pronacističko delovanje opisuje javno pokazivanje svekolikih znakova i simbola koji podsećaju na vladavinu nacista.
Počiniocima preti kazna od jedne do deset godina zatvora, u naročito teškim slučajevima i do dvadeset godina.
Protiv policajca koji su nadzirali kupalište u kome se ovaj prestup dogodio pokrenut je disciplinski postupak jer je bio dužan da na licu mesta reaguje u skladu sa zakonom.
Braunau se nalazi na reci In i rodno je mesto Adolfa Hitlera. Kuća u kojoj se rodio odavno je prazna, vlada ju je rekvirala, povedena je diskusija da li da se sruši, a ako ne, šta da se s njom radi. Nedavno je doneta odluka da u njoj bude stanica policije i centar za obuku o opasnostima nacizma.
Pred Hitlrovom kućom stoji kameni spomenik. Kamen je donet iz kamenoloma bivšeg koncentracionog logora Mauthauzen.
Tekst na spomeniku glasi: Za mir i slobodu i demokratiju/ Nikad više fašizam / Milioni mrtvih opominju
Grupa desničara zahtevala je da se taj spomenik prenese u muzej, jer ruži grad. To je odbijeno.
Neki komentatori ističu da je prijava došla iz naroda, a da je policija očigledno bila spremna da zataška skandalozni događaj.
J.H./Wiener Zeitung/Standard/TAZ
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kome smeta kultura, pitali su okupljeni na protestu ispred Narodnog pozorišta, građani ispred TV Informera tražili da se Dragan J. Vučićević izvini zato što je novosadske žrtve nazvao „šatro žrtve“, u Novom Sadu je bio „Marš slobode“, u Kraljevu je govorio Jovo Bakić
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Kada govori o zloupotrebi ovlašćenja policije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne pominje ni divljačko pendrečenje demonstranata, ni to što Marko Kričak preti silovanjem, ni desetine izjava svedoka o prekoračenju policijskih ovlašćenja, nego slučaj bivšeg fudbalera Crvene zvezde Vujadina Savića
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
