Foto: Jugoslovensko dramsko pozorište
Poslednju ulogu je odigrala u 82. godini u svom Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde je bila prva generacija glumaca. Bila je humanitarni radnik, ambasador Unicefa, dobrovoljni vatrogasac, volela je ljude i život
Branka Veselinović je preminula. Iza sebe je ostavila ljubav prema ljudima i životu.
Bila je glumica, najduže u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, humanitarac, ceo život je pomagala najmlađima – ona i njen muž i kolega osnovali su Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci, bila je ambasador Unicefa, bila je dobrovoljni vatrogasac sa činom oficira prve klase.
Poslednju ulogu je dobila 2002. godine u Držićevom Skupu, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Imala je 82. godini. Tada sam poslednji put razgovarala sa Brankom.
Odmah je pristala na razgovor, da smo razgovarale na proslavi Dana Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da je došla u elegantnom crnom kostimu, da su joj frizura i šminka bile besprekorne, da je pre razgovora htela da obiđe gradilište zgrade svog pozorišta – po skelama je hodala brže o mlađih kolega, i da je htela da razgovaramo napolju, na suncu, gde je žagor.
Pričala je o novoj i o starim ulogama, o prvoj generaciji Jugoslovenskog dramskog kojoj je pripadala, o svom Mlađi, o lutkama koje su joj partneri na predstavama za decu, o humanitarnom radu.
„Kada čovek uđe u devetu deceniju pa mu daju ulogu, on je presrećan! Zazvonio je telefon, mene retko ko traži, uvek Mlađu. Kad ono, javlja se Jagoš Marković i traži mene a ne Mlađu. Mislila sam da me zove da uradim nešto humanitarno, da odem kod neke dece u školu ili u bolnicu, pa ga pitam: Želite li Mlađu ili neki dobrovoljni za decu… A on me prekine i pita da li znam da se u Pozorištu proba Skup. Kako mogu da ne znam šta se radi u Pozorištu?! Ja sam vama dao ulogu, treba da igrate Dunda Niku, čujem Jagoša. Momenat, momenat, odgovorim i zaćutim. Branka, jeste li tu, pita me. Sačekajte Jagoše, da se malo zaplačem. Kada možete da dođete, pita me. Kada vi probate, pitam, a on kaže u podne. Obustavila sam sve i došla u Pozorište. Kad sam se pojavila, i mladi i stari – aplauz. A meni… Ja sednem u publiku. Posle pola sata pita me Jagoš da li hoću na scenu. Hoću. Dao mi je deset dana za probe. Jagoš me je, kaže, gledao u Tri sestre Čehova. Igrala sam Njanu, sa Kopočkom, Kapitalinom Erić, u alternaciji. Ulogu mi je dao Tovstonogov, reditelj. Nas dve igramo zajedno, ali mene snime za TV i tako me je Jagoš video. Jagoš mi je dao ulogu, znači nisam otpisana kao što sebe vide skoro svi moji vršnjaci, a možda me čeka i druga uloga. Znači: Jagošu hvala, poverovao je da ću moći da uradim to što je zamislio i sad ja mogu da proživim lakše godine koje me čekaju. Jer ne mogu a da ne mislim da je uspeh dobiti ulogu u ovim godinama. Ja sam gledala Sibil Torndajk. Ona je imala 90 godina. Britanka. Gledala sam je kada je moj muž bio generalni sekretar Međunarodne pozorišne organizacije za Jugoslaviju, a to je bio 26 godina. Putovali smo i nagledali se predstava…“
Fotografija koju objavljujemo snimljena je pre pet godina, na proslavi njenog stotog rođendana.
„SNS je jedina teroristička organizacija koja godinama unazad teroriše i ponižava sopstveni narod, najbrutalnije gazi Ustav predajući Kosovo i Metohiju“, kaže predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović
„Nikada nećemo dozvoliti nikom da se igra teritorijom naše zemlje“, istakao je Vučić
Studenti iz Beograda i Niša pešače ka Kragujevcu kako bi 15. februara učestvovali na velikom protestu. Dok su studenti iz Niša već na putu ka Aleksincu, studenti iz Beograda stigli su do Avale, a u četvrtak put Kragujevca kreću i studenti iz Čačka
Udruženje filmskih producenata Srbije osudilo je govor Lazara Ristovskog u kome je on kritikovao građanske proteste i upozorilo da je „takva zapaljiva retorika“ u javnom diskursu neodgovorna i opasna
„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajtung
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
