Foto: Jugoslovensko dramsko pozorište
Poslednju ulogu je odigrala u 82. godini u svom Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde je bila prva generacija glumaca. Bila je humanitarni radnik, ambasador Unicefa, dobrovoljni vatrogasac, volela je ljude i život
Branka Veselinović je preminula. Iza sebe je ostavila ljubav prema ljudima i životu.
Bila je glumica, najduže u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, humanitarac, ceo život je pomagala najmlađima – ona i njen muž i kolega osnovali su Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci, bila je ambasador Unicefa, bila je dobrovoljni vatrogasac sa činom oficira prve klase.
Poslednju ulogu je dobila 2002. godine u Držićevom Skupu, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Imala je 82. godini. Tada sam poslednji put razgovarala sa Brankom.
Odmah je pristala na razgovor, da smo razgovarale na proslavi Dana Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da je došla u elegantnom crnom kostimu, da su joj frizura i šminka bile besprekorne, da je pre razgovora htela da obiđe gradilište zgrade svog pozorišta – po skelama je hodala brže o mlađih kolega, i da je htela da razgovaramo napolju, na suncu, gde je žagor.
Pričala je o novoj i o starim ulogama, o prvoj generaciji Jugoslovenskog dramskog kojoj je pripadala, o svom Mlađi, o lutkama koje su joj partneri na predstavama za decu, o humanitarnom radu.
„Kada čovek uđe u devetu deceniju pa mu daju ulogu, on je presrećan! Zazvonio je telefon, mene retko ko traži, uvek Mlađu. Kad ono, javlja se Jagoš Marković i traži mene a ne Mlađu. Mislila sam da me zove da uradim nešto humanitarno, da odem kod neke dece u školu ili u bolnicu, pa ga pitam: Želite li Mlađu ili neki dobrovoljni za decu… A on me prekine i pita da li znam da se u Pozorištu proba Skup. Kako mogu da ne znam šta se radi u Pozorištu?! Ja sam vama dao ulogu, treba da igrate Dunda Niku, čujem Jagoša. Momenat, momenat, odgovorim i zaćutim. Branka, jeste li tu, pita me. Sačekajte Jagoše, da se malo zaplačem. Kada možete da dođete, pita me. Kada vi probate, pitam, a on kaže u podne. Obustavila sam sve i došla u Pozorište. Kad sam se pojavila, i mladi i stari – aplauz. A meni… Ja sednem u publiku. Posle pola sata pita me Jagoš da li hoću na scenu. Hoću. Dao mi je deset dana za probe. Jagoš me je, kaže, gledao u Tri sestre Čehova. Igrala sam Njanu, sa Kopočkom, Kapitalinom Erić, u alternaciji. Ulogu mi je dao Tovstonogov, reditelj. Nas dve igramo zajedno, ali mene snime za TV i tako me je Jagoš video. Jagoš mi je dao ulogu, znači nisam otpisana kao što sebe vide skoro svi moji vršnjaci, a možda me čeka i druga uloga. Znači: Jagošu hvala, poverovao je da ću moći da uradim to što je zamislio i sad ja mogu da proživim lakše godine koje me čekaju. Jer ne mogu a da ne mislim da je uspeh dobiti ulogu u ovim godinama. Ja sam gledala Sibil Torndajk. Ona je imala 90 godina. Britanka. Gledala sam je kada je moj muž bio generalni sekretar Međunarodne pozorišne organizacije za Jugoslaviju, a to je bio 26 godina. Putovali smo i nagledali se predstava…“
Fotografija koju objavljujemo snimljena je pre pet godina, na proslavi njenog stotog rođendana.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
