Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Izbori u nedelju održavaju se u kontekstu duboke političke krize u kojoj se BiH nalazi već dve godine. Zbog komplikovanog izbornog i političkog sistema, pred građanima će se na biračkim listićima naći imena preko sedam hiljada kandidata. Najneizvesnije je među hrvatskim političkim strankama. Ovog puta niko neće moći da fotografiše kako je glasao
U Bosni i Hercegovini se u nedelju održavaju četrnaesti opšti izbori od kraja rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Na izborima će se birati buduće vlast na svim nivoima.
Osim federalnog, građani će u nedelju odlučivati i o budućim vlastima na entitetskom nivou. Biraće se i vlasti u 10 kantona na koje je Federacija podeljena, a svaki od tih kantona ima zasebnu vladu. Znači, o 289 poslanika kantonalnih skupština i 10 premijera.
U Republici Srpskoj biraju se predsednik i potpredsednik RS-a, kao i članovi Narodne skupštine. Priča za sebe je Diskrikt Brčko koji ima potpuno zasebnu upravu i svoju sopstvenu izvršnu i zakonodavnu vlast.
Ukratko, imena preko sedam hiljada kandidata naći će se na biračkim listićima predstojećih izboria u BiH. Kako je saopštila Centralna izborna komisija (CIK) na izborima učestvuje 127 političkih subjekata, od koji su 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata.
Zanimljivo je da je CIK, kao stalna izborna administracija sačinjena od nestranačkih ličnosti, donela odluku da se ove godine na biračkim mestima glasa direktno ispred izborne komisije. To znači da ovog puta neće biti paravana koji obično obezbeđuju tajnost glasanja. To u praksi znači da niko neće moći da slika svoj birački listić. Veruje se da će time biti otežana dominantna pojava kupovine glasova, koja je bila karakteristična za ranije izbore u BiH.
Izbori u nedelju održavaju se u kontekstu duboke političke krize u kojoj se država nalazi već dve godine. Sa jedne strane, kriza je izazvana stalnim secesionističkim težnjama lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, ali i neuspehom hrvatske i bošnjačke strane koje dele upravljanje Federacijom, da dogovore izbornu reformu.
Izborna kampanja za mnoge je bila očekivana i prilično dosadna. Kao i obično, građani su mogli da čuju etnonacionalističku retoriku, priče o ratu i poricanje ratnih zločina. U tome su, kao i obično, prednjačili lider bosanskih Srba Milorad Dodik i bošnjački lider Bakir Izetbegović. Zbog govora mržnje Dodikov SNSD i Izetbegovićeva SDA dobili su prijave CIK-a.
Na rezultate izbora će se zbog komplikovanog izbornog sistema – čekati. Mnogo iznenađenja ne bi trebalo da bude.
SDA Bakira Izetbegovića, koja dominira političkim prostorom u Federaciji ima velike šanse da osvoji mesto u Predsedništvu, ali i najviše glasova u Parlamentu Federacije i kantonalnim skupštinama.
Rezultati izbora za mesto člana Predsedništva izvesni su i u Republici Srpskoj, gde se očekuje da bi aktuelna predsednica RS-a Željka Cvijanović mogla da pobedi glavnog protiv kandidata Mirka Šarovića. Prognoze su i da će Milorad Dodik pobediti na izborima za predsednika RS-a.
Najneizvesnije je među hrvatskim političkim liderima. Željko Komšić, sadašnji hrvatski član predsedništva multietničke, centrističke stranke Demokratski front, kandiduje se protiv Borjane Krišto iz desničarskog hrvatskog nacionalističkog HDZ-a, stranke koja veliča i odaje počast osuđenim hrvatskim ratnim zločincima. Komšić je 2018. pobedio Čovića za više od 70.000 glasova. Hrvatski nacionalisti tvrde da Komšić nije legitimno izabran jer su ga podržali glasovi Bošnjaka koji su brojniji od Hrvata u entitetu Federacija.
Slučaj oko Komšića je i pokrenuo insistiranje na izbornoj reformi. Visoki predstavnik Kristijan Šmit izjavio je da će odmah nakon izbora ponovo pokrenuti ovo pitanje.
S.P./Al Dzazira/Balkan insight/ BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nazivali su ih pasivnima, razmaženima, otuđenima i decom ekrana nesposobnom za akciju. A onda su ustali i pokrenuli najveću pobunu u novijoj istoriji Srbije. Kako je Generacija Z koja ne veruje nikome odlučila da veruje sebi
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Da li je Aleksandar Vučić postrojio policijski vrh i naredio da se po hitnom postupku pohapse svi napadači na omiljenog režimskog studenta Miloša Pavlovića
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
