Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Izbori u nedelju održavaju se u kontekstu duboke političke krize u kojoj se BiH nalazi već dve godine. Zbog komplikovanog izbornog i političkog sistema, pred građanima će se na biračkim listićima naći imena preko sedam hiljada kandidata. Najneizvesnije je među hrvatskim političkim strankama. Ovog puta niko neće moći da fotografiše kako je glasao
U Bosni i Hercegovini se u nedelju održavaju četrnaesti opšti izbori od kraja rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Na izborima će se birati buduće vlast na svim nivoima.
Osim federalnog, građani će u nedelju odlučivati i o budućim vlastima na entitetskom nivou. Biraće se i vlasti u 10 kantona na koje je Federacija podeljena, a svaki od tih kantona ima zasebnu vladu. Znači, o 289 poslanika kantonalnih skupština i 10 premijera.
U Republici Srpskoj biraju se predsednik i potpredsednik RS-a, kao i članovi Narodne skupštine. Priča za sebe je Diskrikt Brčko koji ima potpuno zasebnu upravu i svoju sopstvenu izvršnu i zakonodavnu vlast.
Ukratko, imena preko sedam hiljada kandidata naći će se na biračkim listićima predstojećih izboria u BiH. Kako je saopštila Centralna izborna komisija (CIK) na izborima učestvuje 127 političkih subjekata, od koji su 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata.
Zanimljivo je da je CIK, kao stalna izborna administracija sačinjena od nestranačkih ličnosti, donela odluku da se ove godine na biračkim mestima glasa direktno ispred izborne komisije. To znači da ovog puta neće biti paravana koji obično obezbeđuju tajnost glasanja. To u praksi znači da niko neće moći da slika svoj birački listić. Veruje se da će time biti otežana dominantna pojava kupovine glasova, koja je bila karakteristična za ranije izbore u BiH.
Izbori u nedelju održavaju se u kontekstu duboke političke krize u kojoj se država nalazi već dve godine. Sa jedne strane, kriza je izazvana stalnim secesionističkim težnjama lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, ali i neuspehom hrvatske i bošnjačke strane koje dele upravljanje Federacijom, da dogovore izbornu reformu.
Izborna kampanja za mnoge je bila očekivana i prilično dosadna. Kao i obično, građani su mogli da čuju etnonacionalističku retoriku, priče o ratu i poricanje ratnih zločina. U tome su, kao i obično, prednjačili lider bosanskih Srba Milorad Dodik i bošnjački lider Bakir Izetbegović. Zbog govora mržnje Dodikov SNSD i Izetbegovićeva SDA dobili su prijave CIK-a.
Na rezultate izbora će se zbog komplikovanog izbornog sistema – čekati. Mnogo iznenađenja ne bi trebalo da bude.
SDA Bakira Izetbegovića, koja dominira političkim prostorom u Federaciji ima velike šanse da osvoji mesto u Predsedništvu, ali i najviše glasova u Parlamentu Federacije i kantonalnim skupštinama.
Rezultati izbora za mesto člana Predsedništva izvesni su i u Republici Srpskoj, gde se očekuje da bi aktuelna predsednica RS-a Željka Cvijanović mogla da pobedi glavnog protiv kandidata Mirka Šarovića. Prognoze su i da će Milorad Dodik pobediti na izborima za predsednika RS-a.
Najneizvesnije je među hrvatskim političkim liderima. Željko Komšić, sadašnji hrvatski član predsedništva multietničke, centrističke stranke Demokratski front, kandiduje se protiv Borjane Krišto iz desničarskog hrvatskog nacionalističkog HDZ-a, stranke koja veliča i odaje počast osuđenim hrvatskim ratnim zločincima. Komšić je 2018. pobedio Čovića za više od 70.000 glasova. Hrvatski nacionalisti tvrde da Komšić nije legitimno izabran jer su ga podržali glasovi Bošnjaka koji su brojniji od Hrvata u entitetu Federacija.
Slučaj oko Komšića je i pokrenuo insistiranje na izbornoj reformi. Visoki predstavnik Kristijan Šmit izjavio je da će odmah nakon izbora ponovo pokrenuti ovo pitanje.
S.P./Al Dzazira/Balkan insight/ BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U 11.52 ispred Generalnog konzulata Srbije u Čikagu ljudi su stajali 15 minuta u tišini u znak sećanja na 15 poginulih na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Maturanti Gimnazije „Bora Stanković“ iz Niša pridružili su se maturantima gimnazija „Stevan Sremac“,„Svetozar Marković“ i „9. maj“ u podršci studentima i srednjoškolcima širom Srbije
U sredu je na sednici Skupštine Beograda usvojen budžet za 2025. godinu, za koji je Aleksandar Šapić naveo da pokazuje da vlast ne odustaje ni od jednog važnog projekta. Opozicija kaže, pak, da gradski budžet nije po meri građana
Studenti su Zagorki Dolovac predali 1000 identičnih pisama „za 1000 njenih ćutanja“ s porukom da „počne da radi svoj posao“ nakon čega je ona pozvala studente na razgovor
Skupština Republike Srpske traži da se obustavi proces evropskih integracija BiH zbog, kako tvrde, „narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
