Borko Stefanović: Bojim se da ćemo platiti ceh naslednika Miloševića i Šešelja

„U najgorem položaju su ljudi, Srbi na Kosovu, koji žive između nenormalnog terora Aljbina Kurtija i nerazumnih odluka Aleksandra Vučića o izlasku Srba iz kosovske policije“ kaže za portal „Vremena“ zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović o događajima na severu Kosova.

Stefanović kaže da je međunarodni položaj Srbije loš zato što Vučićev režim odbija da se uskladi sa spoljnom politikom EU i dodaje da je stepen usklađenosti na istorijskom minimumu i najmanji od svih zemalja kandidata.

„Ubistvo policajca i dešavanja na Kosovu i Metohiji će taj položaj dodatno zakomplikovati i udaljiti nas od bilo kakvog rešenja koje je i nemoguće napraviti sa autokratskim liderima koji koriste silu kao argumet, a dijalog kao poligon za bildovanje rejtinga,“ kaže Stefanović.

On, međutim, ističe da nam je potreban i drugačiji pristup međunarodne zajednice koja se pravi da ne vidi kako se ništa što je dogovoreno ne sprovodi.

„Stranka slobode i pravde je još pre četiri godine predložila „Deklaraciju o pomirenju“ koja život stavlja ispred statusa. Tragična dešavanja u Banjskoj su još jedan dokaz da bez istinskog pomirenja ne možemo napred.“

Pogrešna politika do Dana žalosti

Što se tiče kritika na račun proglašenja Dana žalosti u Srbiji, Stefanović kaže da je svaki dan u kome neko pogine za njega dan žalosti i trebalo bi da služi da u toj tišini pokušamo da razmislimo o alternativi jer je neizbežno da nas ista politika i isti ljudi odvedu uvek na isto mesto.

Priča o potrebi da se proglasi ili ne proglasi dan žalosti je pogrešna jer time izbegavamo priču o politici koja nas je dovela do dana žalosti.

„Previše pažnje pridajemo simbolici i zato imamo višak simbolike, a manjak ideje u našim potezima. Mi treba konačno da odlučimo šta zapravo želimo, u kakvoj zemlji želimo da živimo,“ ističe Stefanović.

Vučić ljudima na Kosovu plaća nadnicu za strah

Prema njegovom mišljenju, ključno pitanje glasi šta je zapravo naša politika prema Kosovu i Metohiji?

„Stranka slobode i pravde je zvanično tražila da se u Skupštini definiše pregovaračka platforma koja podrazumeva brigu o ljudima na Kosovu kroz otvaranje fabrika i jačanje Univerziteta uz potpunu spremnost da pričamo o svim otvorenim pitanjima osim o priznanju Kosova, odričući se sile kao načina za rešavanje problema.“

On takođe dodaje da je Stranka slobode i pravde usvojila platformu „Pravac Evropa“, koja podrazumeva jasan plan šta da uradimo kako bi Srbija postala članica EU do 2030. godine.

„To je najbolji pravac za Srbiju. Mnogi su se tada smejali. Vučić je tu ideju članstva 2030. godine nazvao lepom željom, a sada o tom vremenskom okviru pričaju i predsednik Francuske Makron i briselski zvaničnici poput Šarla Mišela, ali je vlast tu ideju odbila.“

Navodi da umesto toga „Vučić ljudima na Kosovu plaća nadnicu za strah, kao što u centralnoj Srbiji umesto osmišljene ekonomske i socijalne politike, mera za zaštitu standarda koje smo predložili u „Deklaraciji za sprečavanje propadanja Srbije“, on deli novac po ugledu na Palmu i onaj čuveni klip – 2.000 za gospođu.“

Kako kaže, svakom dobronamernom čoveku je jasno da to nije rešenje.

„Nama je potrebna politika koja se zasniva na pomirenju i promena sistema kako bi vratili normalnost koju su naprednjaci ukrali. Dok to ne shvatimo ponavljaće se dani žalosti, a iz Srbije će zbog nestabilnosti građani odlaziti,“ zaključuje potpredsednik SSP.

Pročitajte još Milan Radoičić: Arkan za XXI vek

O tome da li je napad na Kosovu bio teroristički akt, Stefanović ne želi da tvrdi ništa, a kako je rekao „ne želi ni da se pridružuje horu koji traži da njegova zemlja bude označena kao teroristička, dok on lično kao i Stranka slobode i pravde osuđuju ubistvo policajca i svako nasilje.

 „Vučićev režim je odbijanjem da započne borbu protiv nasilja, nesposobnošću da zaustavi rast cena, zaštitom kriminalaca koji su vlasnici najveće fabrike droge, korupcijom koja je nikada veća, pritiscima na medije, besmislenim kontra mitingom, vređanjem neistomišljenika, lažima o navodnoj obustavi rijalitija koji je promenio samo ime, podigao tenzije među građanima Srbije,“ kaže Stefanović.

On dodaje da te tenzije i političku krizu mogu rešiti samo izbori koji se sprovode u skladu sa preporukama ODHIR-a, odnosno OEBS-a kako bi se obezbedilo istinito i objektivno informisanje i  smanjili pritisci i ucene kojima su izloženi zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama.

Da li Srbiji prete sankcije?

Kosovo je optužilo Srbiju da stoji iza paravojne grupe koja je u nedelju napravila zasedu policijskoj patroli i sukobila se sa kosovskim snagama, nakon čega su krenule i spekulacije o mogućim sankcijama Srbiji ukoliko se to dokaže.

„Srbija je već više od godinu u riziku od izolacije na koji konstantno upozoravam i ja i moje kolege iz Stranke slobode i pravde. Da podsetim mi smo jedina zemlja kandidat koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Neki investitori su već odustali od kupovine jedne mlekare, mi se zadužujemo još nepovoljnije i sve to nam se dešava jer ne razumemo da je rat u Ukrajini ponovo promenio svet“, rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, oni koji danas donose štetne odluke nisu razumeli ni šta je značio pad Berlinskog zida, pa ne razumeju ni današnje tektonske promene.

„Ipak do pre dva dana niko zvanično na sastancima nije pominjao sankcije. Sada je to tema koja će, ako postane realnost, dovesti do ekonomskog kolapsa zbog povezanosti naše privrede sa EU,  i političke katastrofe jer bi Srbija u takvim okolnostima izgubila bilo kakvu mogućnost da zaštiti Srbe na Kosovu.“

Podseća da je, kada su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić pre nekoliko nedelja govorili da neće biti sankcija, podsetio na to šta su pričali devedesetih o tome kako su sankcije nemoguće i poručio da je građane opravdano strah da će ponovo plaćati cenu pogrešnih odluka dvojice naslednika Miloševića i Šešelja.

„Danas me je strah da smo tom opasnom scenariju izolacije i pretvaranja Srbije u mračni kutak Evrope, bliži nego pre“, zaključuje Stefanović.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com