Sutra počinje Beogradski međunarodni sajam knjiga pod sloganom „Povratak napisanih“, koji se ukazuje na pauzu između ove i prethodne manifestacije nastale zbog pandemije korona virusa.
Bora Babić, direktorka i glavna urednica izdavačke kuće „Akademska knjiga“ iz Novog Sada, precizira da je „prošlo skoro 36 meseci od zatvaranja prethodnog Sajma. To je dug vremenski period u kom smo doživeli pandemiju, rat u Ukrajini besni skoro devet meseci, stalno slušamo pretnje o svetskom i nuklearnom ratu, a inflacija steže obruč oko budžeta svakog našeg građanina. U takvoj atmosferi izdavači teško mogu biti optimisti i očekivati veliku posetu Sajmu knjiga i dobru zaradu.“
Precizira da će „najveći deo prihoda od prodaje knjiga otići na plaćanje troškova zakupa i opremanje štandova“, i podseća na „sjajan primer nemačkog Ministarstva kulture i medija koji je preko programa Neustart Kultur (osnovan 2020. kako bi ojačao industriju knjiga i izdavaštva i podržao održavanje sajmova knjiga) i ove godine subvencionirao izdavačima 30% troškova zakupa štandova na upravo završenom Frankfurtskom sajmu knjiga.“
Kaže da bi dobro bilo da i „Srbija sledi primer Nemačke i da pronađe mehanizme za podršku izdavačima u ovom teškom i nestabilnom vremenu“.
„Troškovi štampanja knjiga su 100% povećani u odnosu na 2019. godinu jer su znatno povećane cene papira i ostalog repromaterijala. Na sreću, Akademska knjiga je uspela da poveća produkciju. Na sajam izlazimo sa 52 nova naslova s do kraja godine ćemo objaviti preko 60.“
Postoje podaci po kojima knjige društvenih i humanističkih nauka nisu čitane, pa ipak, Akademska knjiga ne odustaje od takvih izdanja. „Mnogobrojni naslovi ne donose nikakvu dobit, ali ih mi objavljujemo jer smo svesni koliko su važni za razvoj društva i stvaranje kritičkog mišljenja. U svim evropskim zemljama neprofitabilna izdanja iz oblasti društvenih i humanističkih nauka se podržavaju iz raznih državnih fondova. U Srbiji se veoma mali broj naslova, u odnosu na ukupnu godišnju produkciju, finansira uz podršku države. Naše društvo je okupirano mnogobrojnim problemima pa kultura i obrazovanje nisu u fokusu.“
Ovogodišnji Sajam knjiga počinje u fonu priče o kašnjenju Ministarstva kulture da otkupi knjige od izdavača za biblioteke, odnosno o rezultatima tog konkursa. Jedna od zamerki na odluku komisije bila je da su Novosađani dobili veći deo budžeta nego Beograđani.
„Nije dobro da izdavače delimo na Novosađane i Beograđane, Vojvođane i Srbijance. Pre svega, svaki izdavač ima program po kome je prepoznatljiv kulturnoj javnosti. Svaku nepravilnost, ukoliko ih je bilo, moramo svesti na konkretan slučaj i tako joj prilaziti. Nadam se da će sva udruženja tako postupiti“, kaže Bora Babić.
Podseća i da „prošle godine Komisija za otkup nije stavila na listu 17 naslova Akademske knjige, i to prvi put objavljenih monografskih dela domaćih i stranih autora, kao da su najveći šund. A reč je o veoma važnim delima u koja smo uložili mnogo novca. Te knjige nikad više neće stići u biblioteke jer one imaju skromne fondove za nabavku knjiga.“
Bora Babić smatra da bi „trebalo formirati dva fonda za nabavku knjiga: znatno veći za nabavku prvi put objavljenih knjiga, a drugi, znatno manji, za kupovinu reprint izdanja. Kada bi u otkupu dominirala prva izdanja, izdavači bi bili stimulisani da i naredne godine ulože u nova vredna izdanja. U protivnom, samo će se reprintovati stara izdanja, a to nije dobro za kulturu jedne zemlje.“
Iako postoji mogućnost da zbog proceduralnih razloga Ministarstvo kulture ne uspe da izdavačima uplati novac za otkupljene knjige do kraja godine, Boba Babić se nada „da do toga neće doći, jer nije logično. Bio bi to presedan da Ministarstvo kulture radi na štetu izdavača, biblioteka, čitalaca i autora.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com