„Zaustave život svaki novi dan, svome narodu nose samo jad i sram, umesto dela prazne reči nose, ništa dobro ljudima ne donose“, počinje pesma „Bolje biti Ćaci“ „Beogradskog kolektiva“ - SNS pandan „Beogradskog sindikata”
Srpska napredna stranka mesecima štancuje čudne AI pesme protiv blokada. Sada je pokrenula i Jutjub kanal.
Pošto su naprednjaci imali kontramitinge, zatim studente 2.0, kontraparole i kontrašetnje, na red je došao i pandan „Beogradskom sindikatu“, čije se pesme često čuju na protestima građana i studenata koji su se pubunili protiv režima.
Tako se sada pojavio Jutjub kanal sa pesmom grupe „Beogradski kolektiv“, a svi prorežimski mediji nazivaju ga velikim hitom koji je već ušao u uši ljudima pa ga svi oni „koji žele da rade“ zvižduću dok idu na posao, a deca koja „žele da uče“ već uveliko navodno pevaju.
„Zaustave život svaki novi dan, svome narodu nose samo jad i sram, umesto dela prazne reči nose, ništa dobro ljudima ne donose“, počinje pesma naziva „Bolje biti Ćaci“ „Beogradskog kolektiva“, a ispod pesme ide i prevod na engleski.
Ova nije prva pesma iz režimske kolekcije. Tako je tokom leta nastala i pesma protiv blokada „Hocu da zivim slobodno i normalno“, koju su učesnici SNS okupljanja u Leskovcu pevali u glas.
„Hoću da živim slobodno i normalno, dosta je nasilja iiiiiiii blokaaaaada. Hoću da sunce na licu me grliiii, da u mom graaadu, ljubav vladaaa! Dosta je mraaaka… dosta je bolaaaa“, ide pesma iz Leskovca za koju je snimljen i spot, koji je objavljen na sajtu Novosti.
Veštačka inteligencija iz Mitrovićeve kolekcije
Spot „Živela Srbija“ nastao je uz upotrebu veštačke inteligencije, hvale se iz „Beogradskog kolektiva“, a pominje se i da su reči pesama protiv blokada skovane uz pomoć ChatGPT-a.
Ovaj pristup neodoljivo seća na vlasnika Pink Medija grupe, Željka Mitrovića, koji odavno gaji strast prema spotovima nastalim uz pomoć veštačke inteligencije.
Među njima je i onaj u kojem je Mitrović ilustrovao kako bije bitku protiv blokadera-terorista koji hoće da uruše Srbiju.
Golim rukama odupire se DJ Žeks sveobuhvatnoj i prejakoj morskoj nemani, polu hobotnici-polu zmiji, u mračnim dubinama vode propalog i potopljenog grada. Okreće se spretno i povlači najbolje borilačke poteze. Ali super-murine su jednostavno previše jake ili ih je samo previše. Ovo speficično animatorsko umeće podelio je direktor Pinka na društvenim mrežama, a u opisu video priloga napisao je:
„Neke bitke se mogu dobiti, a neke ne! Ljudi naprosto vole da vode besmislene bitke koje se ne mogu dobiti jer se rađaju na nesavršenostima ljudske rase.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dr Dragan Milić, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije, tvrdi da SNS sprema „neviđenu izbornu krađu“. Kaže da je od 2015. do 2025. dnevno dodeljivano više od 60 državljanstava Republike Srbije
Kuda idemo i čemu se nadamo dok Srbija gori u svakom smislu pita se izvorna postava podkasta „Ova situacija" u sastavu Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm
„Napravili su svoju realnost: oni su pod šatrama, vesele se, a Srbija gori“, kaže glumica Jelena Stupljanin za novi broj „Vremena“. I priča zašto ipak veruje u borbu i pobedu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
