Ruska ekonomija susreće se sa mnogo dramatičnijim posledicama evropskih i američkih sankcija, nego što Kremlj pokušava da ih prikaže, piše Blumberg pozivajući se na tajni izveštaj ruskih eksperata u koji su imali uvid. Dokument je navodno prezentovan na sastanku “iza zatvorenih vrata” 30. avgusta, a novinari Blumberga tvrde da su verifikovali njegovu verodostojnost.
Na izveštaju su ruski zvaničnici i eksperat radili nekoliko meseci sa ciljem, tvrdi Blumberga, da realno prikažu uticaj sankcija na ekonomsku situaciju u Rusiji, kao i da predvide šta će se događati narednih godina
Pored samih restrikcija koje pokrivaju četvrtinu ukupnog ruskog uvoza i izvoza, Rusija se suočava sa ozbiljnom “blokadom” koja pogađa skoro sve vrste transporta, što će posledično pogoršati ekonomsku situaciju.
Predviđa se da će do 2025. godine oko 200.000 IT stručnjaka napustiti zemlju, stoji u izveštaju.
Prema jednom scenariju iz izveštaja, povratak na predratno stanje Rusije biće moguć tek krajem ove dekade, ili čak kasnije.
U narednih godinu, ili dve, očekuje se drastičan pad u proizvodnji izvozno orijentisanih dobara poput “nafte, gasa, metala, hemikalija, drvnih proizvoda…”
Gas, metali i recesija
Potpuni prekid izvoza gasa u Evropu, kako prenosi Blumberg, mogao bi da košta Rusiju 6.6 milijardi dolara godišnje. Izveštaj kaže da to neće biti moguće da se zameni alternativnim izvozom ni u nekom srednjoročnom periodu.
Proizvođači metala su takođe ozbiljno pogođeni, smatra se da oni gube 5.7 milijardi dolara godišnje.
Najveća pretnja ruskoj ekonomiji je pad u recesiju.
Nezamenjiv uvoz
Problem za koji Rusija trenutno ne nalazi rešenja, navodi Blumberg, jesu neka “kritična” dobra koja su se do sada uvozila sa Zapada, a za koje ne postoji adekvatna alternativa.
Jedno od njih je svakako tehnologija, te Kremlj sada izlaz mora da traži na istoku, bez obzira na to što će dobiti lošiji kvalitet prozvoda. Drugog izlaza nema.
Primera radi: samo 30 odsto delova za mašine se proizvodi u Rusiji, a za ostalih 70 odsto domaća privreda nema kapacitete da ih nadomesti. Dalje, u domaćoj farmaceutskoj industriji 80 odsto materijala se uvozi, dok se 95 odsto putnika prevozi avionima koji su proizvedeni u inostranstvu. Njihov remont nije moguć bez delova koji se proizvde na Zapadu.
Šta kaže Kremlj
Zvanično, Kremlj tvrdi da je uticaj sankcija manji nego što su mislili, da je ekonomski pad ove godine manji od 3 odsto, ali da će se dodatno smanjiti do 2023. godine.
S obzirom da su prve sankcije protiv ruske ekonomije usledile još 2014. Godine, kada je tek počela ukrajinska kriza, Kremlj se godinama spremao za izolacionistički scenario, ali svakako da nisu očekivali da će se Zapad u ovolikoj meri okrenuti protiv njih. Prema izveštaju, očekuje se dalje intenziviranje sankcija, kao I da će im se priključiti još više država.
Na pitanje Blumberga o izveštaju, zvaničan odgovor Moskve bio je da se radi samo o “kalkulacijama” u slučaju da Kremlj ništa ne preduzme. Ruski cilj je da se do 2024. godine vrati na predratno stanje.
F.M./Blumberg
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
