Foto: Pixabay
Od kako su se krajem februara holivudske filmske kompanije povukle iz Rusije, bioskopi su izgubili 70 odsto publike. Ruska vlada nudi pomoć ruskim producentima u nadi da će domaća kinematografija biti dostojna zamena Holivudu. Računa se i na Bolivud, pa se zato traže prevodioci sa mandarinskog i hindu jezika
Ruski bioskopi imaju najbolju publiku u Evropi. Prošle godine, dakle u vreme pandemije, prodato je 145,7 miliona karata. Međutim, od kako su se holivudske filmske kompanije povukle iz Rusije u znak protesta zbog agresije te države na Ukrajinu, bioskopi nemaju šta da prikazuju ljubiteljima filma.
Prošlog meseca gubitak bioskopa bio je 80 odsto prihoda. Na primer samo u najvećem bioskopu u Evropi, dvorani „Oktjabr“ od 1500 mesta, pao je promet za 70 odsto.
„U pandemiji smo imali filmove, ali su bioskopi bili zatvoreni. Danas imamo bioskope, ali nemamo filmove“ rekao je AFP-u Jevgenij Belin iz visokotehnološkog sinhronizacijskog studija u Moskvi.
Od kako je Holivud došao u postsovjetsku Rusiju pre 30 godina, bilo je političkih, ekonomskih i zdravstvenih kriza ali ni jedna nije bila ovoliko teška kao ova.
Već poslednjih dana februara, nekako odmah nakon početka rata u Ukrajini, najveći filmski studiji saopštili su da će sprečiti prikazivanje novih filmova u ruskim bioskopima. Prvi je bio „Dizni“, zbog „neisprovocirane invazije na Ukrajinu i tragičnu humanitarnu krizu“. Sledio ga je „Vorner bros“ i povukao blokbaster Betmen iz ruskih bioskopa uprkos gubitku koji je takav potez podrazumevao. Zatim je istu odluku doneo i „Soni“, a svi u nadi da će doći „do brzog i mirnog razrešenja tragedije“.
Na gubitku su i prevodici i glumci, s obzirom da ruski bioskopi uglavnon prikazuju sinhronizovan prevod filmova a ne titlovan. Pre povlačenja Holivuda, kompanija „Mosfilm-Master“ sinhronizovala je 10 filmova mesečno uglavnom s engleskog jezika.
U nadi da će domaći filmovi moći da zamene holivudske, Ruska vlada je obećala finansijsku pomoć i poreske olakšice filmskim produkcijama. Istovremeno, repriziraju se stari filmovi, a distributeri se nadaju da će njihova publika u klasičnoj ruskoj kinematografiji pronaći dostojnu zamenu za nedostajuće zapadne produkcije.
Opcija su i indijski filmovi, odnosno Bolivud, i latinoameričke produkcije. „Mosfilm-Master“ zato traži prevodioce sa hindu, mandarinskog, korejskog jezika, mada ne očekuju da će njihova publika prihvatiti azijske filmove onako kako prihvata američke.
Pavel Doreuli inženjer zvuka kaže da je svetska kinematografija već godinama talac politike i da su festivali u Kanu i Berlinu promoteri određenih vrednosti a ne umetnosti, ali smatra i da bi isključivanje Rusije iz međunarodnih festivala značilo „odustajanje od druge perspektive sveta koja je danas jako važna.“
S.Ć. /Aljazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
