Ruski bioskopi imaju najbolju publiku u Evropi. Prošle godine, dakle u vreme pandemije, prodato je 145,7 miliona karata. Međutim, od kako su se holivudske filmske kompanije povukle iz Rusije u znak protesta zbog agresije te države na Ukrajinu, bioskopi nemaju šta da prikazuju ljubiteljima filma.
Prošlog meseca gubitak bioskopa bio je 80 odsto prihoda. Na primer samo u najvećem bioskopu u Evropi, dvorani „Oktjabr“ od 1500 mesta, pao je promet za 70 odsto.
„U pandemiji smo imali filmove, ali su bioskopi bili zatvoreni. Danas imamo bioskope, ali nemamo filmove“ rekao je AFP-u Jevgenij Belin iz visokotehnološkog sinhronizacijskog studija u Moskvi.
Od kako je Holivud došao u postsovjetsku Rusiju pre 30 godina, bilo je političkih, ekonomskih i zdravstvenih kriza ali ni jedna nije bila ovoliko teška kao ova.
Već poslednjih dana februara, nekako odmah nakon početka rata u Ukrajini, najveći filmski studiji saopštili su da će sprečiti prikazivanje novih filmova u ruskim bioskopima. Prvi je bio „Dizni“, zbog „neisprovocirane invazije na Ukrajinu i tragičnu humanitarnu krizu“. Sledio ga je „Vorner bros“ i povukao blokbaster Betmen iz ruskih bioskopa uprkos gubitku koji je takav potez podrazumevao. Zatim je istu odluku doneo i „Soni“, a svi u nadi da će doći „do brzog i mirnog razrešenja tragedije“.
Na gubitku su i prevodici i glumci, s obzirom da ruski bioskopi uglavnon prikazuju sinhronizovan prevod filmova a ne titlovan. Pre povlačenja Holivuda, kompanija „Mosfilm-Master“ sinhronizovala je 10 filmova mesečno uglavnom s engleskog jezika.
U nadi da će domaći filmovi moći da zamene holivudske, Ruska vlada je obećala finansijsku pomoć i poreske olakšice filmskim produkcijama. Istovremeno, repriziraju se stari filmovi, a distributeri se nadaju da će njihova publika u klasičnoj ruskoj kinematografiji pronaći dostojnu zamenu za nedostajuće zapadne produkcije.
Opcija su i indijski filmovi, odnosno Bolivud, i latinoameričke produkcije. „Mosfilm-Master“ zato traži prevodioce sa hindu, mandarinskog, korejskog jezika, mada ne očekuju da će njihova publika prihvatiti azijske filmove onako kako prihvata američke.
Pavel Doreuli inženjer zvuka kaže da je svetska kinematografija već godinama talac politike i da su festivali u Kanu i Berlinu promoteri određenih vrednosti a ne umetnosti, ali smatra i da bi isključivanje Rusije iz međunarodnih festivala značilo „odustajanje od druge perspektive sveta koja je danas jako važna.“
S.Ć. /Aljazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
