Foto: FoNet
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, nakon završenog prvog dana samita šefova država i vlada država članica EU. To je bila i očekivana odluka nakon preporuke Evropske komisije sredinom meseca, koju je tokom nedelje podržao i Evropski parlament. Odluka je opisana kao istorijska.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je ovo „jedinstven i istorijski trenutak u odnosima Ukrajine i EU“, i da je „budućnost Ukrajine je unutar Evropske unije“.
Aspiracije Ukrajine da postane deo EU nisu „od juče“, ali je njena evropska perspektiva postala nešto realnija tek nakon ruske invazije u februaru. Od tada sve procedure politike proširenja odvijale su se rekordnom brzinom.
Ipak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je jasna da će se proces pristupanja zasnivati „na zaslugama“ i po pravilima koje previđa politika proširenja. Objasnila je da će pregovori početi tek onda kada se sprovedu potrebne reforme, što uključuje i oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije.
Ista pravila važiće i za Moldaviju, bivšu sovjetsku državu koja je od početka rata u Ukrajini ozbiljno pogođena talasom izbeglica iz Ukrajine.
Ipak, status kandidata nije dobila i Gruzija koja je zatražila status kandidata u istom talasu kada i Ukrajina i Moldavija, jer za to „ne ispunjava uslove“. Desetine hiljada Gruzijaca koji su u ponedeljak izašli na ulice Tbilisija da podrže put te zemlje EU, moraće još neko vreme da se zadovolje briselskim pričama o evropskoj perspektivi.
Da Ukrajina i Moldavija nemaju razloga da previše slave status kandidata, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je 17 godina je kandidat za članstvo, a još uvek zajedno sa Albanijom čeka na otvaranje pregovora.
Premijeri te dve države nisu krili razočaranje i frustriranost činjenicom da ih Bugarska već dve godine blokira u napretku na putu ka EU. U delu zaključaka lidera EU u kom se spominje Zapadni Balkan, po ko zna koji put, poziva se na rešavanje makedonsko-bugarskog spora što bi omogućilo otvaranje pregovora.
Bilansom sastanka sa EU nezadovoljna je otišla i Bosna i Hercegovina jer su Ukrajine i Moldavije pre nje dobile status kandidata za članstvo. Dok će za kandidaturu Bosna morati da ispuni 14 tačaka Evropske komisije, podeljenih u četiri oblasti (demokratija i funkcionisanje institucija, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave), Ukrajina i Moldavija taj status dobile su bez ikakvih prethodnih uslova.
Sarajevskom kandidaturom u narednih šest meseci baviće se Češka, koja prvog jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom.
Ni Kosovo, koje je davno ispunilo potrebne uslove nije dobilo viznu liberalizaciju. Na jučerašnjem sastanku to je naglasila i predsednica Vjosa Osmani, koja je obraćajući se liderima EU rekla da je jedino njoj bila potrebna viza kako bi prisustvovala sastanku.
Opravdanom nezadovoljstvu lidera u regionu pridružio se i srpski predsednik Aleksandar Vučić, mada je svestan da za slab napredak u pregovorima krivicu snosi i zvanični Beograd. I to: zbog slabog učinka u borbi protiv korupcije i vladavini prava, nazadovanju demokratije i slobode medija, kao i neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU.
Bez obzira na to, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na ukrajinsku kandidaturu rekao je: „ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka Uniji bio da zarati sa nekim, onda hvala, nije toga vredno“.
S.P./ RFE/BBC/ FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
