Foto: FoNetMoldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, nakon završenog prvog dana samita šefova država i vlada država članica EU. To je bila i očekivana odluka nakon preporuke Evropske komisije sredinom meseca, koju je tokom nedelje podržao i Evropski parlament. Odluka je opisana kao istorijska.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je ovo „jedinstven i istorijski trenutak u odnosima Ukrajine i EU“, i da je „budućnost Ukrajine je unutar Evropske unije“.
Aspiracije Ukrajine da postane deo EU nisu „od juče“, ali je njena evropska perspektiva postala nešto realnija tek nakon ruske invazije u februaru. Od tada sve procedure politike proširenja odvijale su se rekordnom brzinom.
Ipak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je jasna da će se proces pristupanja zasnivati „na zaslugama“ i po pravilima koje previđa politika proširenja. Objasnila je da će pregovori početi tek onda kada se sprovedu potrebne reforme, što uključuje i oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije.
Ista pravila važiće i za Moldaviju, bivšu sovjetsku državu koja je od početka rata u Ukrajini ozbiljno pogođena talasom izbeglica iz Ukrajine.
Ipak, status kandidata nije dobila i Gruzija koja je zatražila status kandidata u istom talasu kada i Ukrajina i Moldavija, jer za to „ne ispunjava uslove“. Desetine hiljada Gruzijaca koji su u ponedeljak izašli na ulice Tbilisija da podrže put te zemlje EU, moraće još neko vreme da se zadovolje briselskim pričama o evropskoj perspektivi.
Da Ukrajina i Moldavija nemaju razloga da previše slave status kandidata, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je 17 godina je kandidat za članstvo, a još uvek zajedno sa Albanijom čeka na otvaranje pregovora.
Premijeri te dve države nisu krili razočaranje i frustriranost činjenicom da ih Bugarska već dve godine blokira u napretku na putu ka EU. U delu zaključaka lidera EU u kom se spominje Zapadni Balkan, po ko zna koji put, poziva se na rešavanje makedonsko-bugarskog spora što bi omogućilo otvaranje pregovora.
Bilansom sastanka sa EU nezadovoljna je otišla i Bosna i Hercegovina jer su Ukrajine i Moldavije pre nje dobile status kandidata za članstvo. Dok će za kandidaturu Bosna morati da ispuni 14 tačaka Evropske komisije, podeljenih u četiri oblasti (demokratija i funkcionisanje institucija, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave), Ukrajina i Moldavija taj status dobile su bez ikakvih prethodnih uslova.
Sarajevskom kandidaturom u narednih šest meseci baviće se Češka, koja prvog jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom.
Ni Kosovo, koje je davno ispunilo potrebne uslove nije dobilo viznu liberalizaciju. Na jučerašnjem sastanku to je naglasila i predsednica Vjosa Osmani, koja je obraćajući se liderima EU rekla da je jedino njoj bila potrebna viza kako bi prisustvovala sastanku.
Opravdanom nezadovoljstvu lidera u regionu pridružio se i srpski predsednik Aleksandar Vučić, mada je svestan da za slab napredak u pregovorima krivicu snosi i zvanični Beograd. I to: zbog slabog učinka u borbi protiv korupcije i vladavini prava, nazadovanju demokratije i slobode medija, kao i neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU.
Bez obzira na to, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na ukrajinsku kandidaturu rekao je: „ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka Uniji bio da zarati sa nekim, onda hvala, nije toga vredno“.
S.P./ RFE/BBC/ FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
