Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Posle Ukrajine i Moldavije i Bosna i Hercegovina je po hitnom postupku dobila status kandidata EU, iako je još uvek formalno međunarodni protektorat
Nakon što su ministri za evropske poslove u utorak preporučili liderima država članica da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata, Evropski savet je na današnjoj sednici potvrdio tu odluku, javlja RTS.
O potencijalnom kandidatskom statusu za BiH se govori još od 2003, a službeno je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela u februaru 2016. godine.
Dobijanje statusa kandidata prethodi otvaranju pristupnih pregovora sa EU. Ovaj status se dodeljuje državi koja je ostvarila određeni napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ali još uvek nedovoljan za otvaranje pregovaračkih poglavlja. Pregovori kreću kada zeleno svetlo jednoglasno daju članice EU na sastanku Evropskog saveta.
Evropska komisija je izmenila metodologiju za buduća proširenja, prvobitnih 14 prioriteta je donekle preinačeno u osam stavki uz sijaset dodatnih uslova.
Napad Rusije na Ukrajinu je sa mrtve tačke pokrenuo zapušteni proces proširenja EU koji se godinama unazad svodio na obećanja o „evropskoj perspektivi“ zainteresovanim državama. Poslednje proširenje bilo je 2013. godine, kada je punopravna članica EU postala Hrvatska, kojoj je u međuvremenu odobren i ulaz u Šengen i Evrozonu.
Rat u Ukrajini ima dalekosežne posledice na čitav evropski kontinent, zapadne zemlje zbijaju redove u globalnom sukobu sa Moskvom, pa se dodelom statusa kandidata pod hitno popunjava prazan geostrateški prostor da ga ne bi popunila Rusija.
Status kandidata za međunarodni protektorat
Na tom političkom talasu su Ukrajina i Moldavija gotovo preko noći dobile status kandidata, a sada i BiH koja je i dalje formalno međunarodni protektorat. Takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH tako ima ovlašćenja da po sopstvenom nahođenju, na primer, poništi izbore ili nametne zakone.
BiH počiva na Dejtonskom sporazumu kojim je zemlja podeljena na Federaciju BiH i Republiku Srpsku, etničke podele su dominantne u političkom životu, tri konstitutivna naroda imaju pravo veta u svebosanskim institucijama, pa je centralna država suštinski disfunkcionalna.
Politički sistem je rogobatan, izborni sistem jedan od najkomplikovanijih, ako ne i najkomplikovaniji na svetu. Na opštim izbrima biraju se članovi Predsedništva BiH, predsednik i potpredsednici entiteta Republika Srpska, poslanici u parlamentima entiteta, Distrikta Brčko i kantona u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine u kojoj ima deset kantonalnih skupština.
Ovaj trend aktualizacije proširenja Evropske unije je iskoristilo i Kosovo koje je danas, 15. decembra, formalno apliciralo za članstvo u EU. Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, njegovou nezavisnost ne priznaje 5 država članica EU.
Jedino Srbija ne koristi ovaj politički talas liberalizacije politike proširenja EU odbijajući uporno da uvede sankcije Rusiji i sa Unijom uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku. Zbog toga se nutar EU sve češće čak čuju glasovi da bi pristupni proces sa Srbijom trebalo da se zamrzne.
Status kandidata imaju i Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija su započele proces pristupanja Evropskoj uniji.
Status kandidata formalno ima i Turska koja je priča za sebe. Ankara je još davne 1987 aplicirila za članstvo u Evropskoj zajednici (EZ); 1999. je dobila status kandidata; pristupni pregovori su počeli 2005. U međuvremenu su na neodređeno vreme zamrznuti zbog stanja vladavine prava, povrede ljudskih prava u Turskoj, kiparskog problema i još mnogih drugih nesuglasica.
J.H./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na svom Instagram profilu predsednik Srbije Aleksandar Vučić priča vam priču o mladom buntovniku i mudrom starcu praćenu prigodnim ilustracijama i animacijom. „Blokaderima-teroristima“ obratio se kao dečurliji koja je razbila školski prozor pa ih je dobri čika postavio na koleno da im održi životnu lekciju
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Danas će Aljbin Kurti formalno predati zahtev Kosova za prijem u Evropsku uniju. Juče su Evropski parlament i Savet EU postigli sporazum da se sa Kosovom uspostavi vizna liberalizacija
Osim uopštenih poruka da podržavaju evropske integracije Kosova, o aplikaciji Kosova najviši evropski zvaničnici nisu se oglašavali. Nije ni najjasnije da li su vlasti u Prištini u koordinaciji sa nekim iz Evropske unije ovaj zahtev i podneli. Put ka EU u svakom slučaju neće ni brz ni lak
