Službenici BIA, policije i Žandarmerije ponovo su maltretirali navijače Partizana u beogradskoj Areni zbog transparenata podrške studentskim protestima, saznaje „Vreme“.
Ovog puta tokom utakmice protiv Makabija u petak (3. januar) šikanirano je četvoro navijača koji su istakli transparent sa citatom trenera Željka Obradovića „Apsolutna podrška“ i još dva, sa natpisima „Studenti, bravo, bravo“ i „Studenti su u pravu“, sva tri ukrašena krvavim šakama.
„Meni je važno bilo da podržimo studente i momka kojeg su maltretirali na prošloj utakmici“, kaže za „Vreme“ Marko, jedan od navijača koji su poneli transparente, a koji inače imaju sezonske ulaznice skoro dvadeset godina zaredom.
„Nije u redu da klub ćuti dok ti navijače izvlače neki ljudi da ih maltretiraju. To je zastrašivanje, nema krivičnog dela“, priča on. Pored njega, maltretirane su i tri navijačice sa kojima je bio u društvu.
Trajalo je ceo sat
Znao je da bi moglo biti problema, i bilo ih je, iako su transparente držali svega minut oko početka utakmice.
Prvo su došli redari da ih vode napolje, ali oni nisu hteli da izađu dok ne dođe policija. Sa policijom su izašli mirno, rečeno im je da će legitimisanje trajati pet minuta.
„U hodniku su prišli i žandarmi, paralelno sa policijom uzimali podatke. Oni su svi bili jako fini“, priča Marko.
Onda su, kaže, počele igre dobrih i loših policajaca, tvrdili su da će tužilac proceniti da li je u pitanju krivično delo.
„Jedan policajac je govorio da nas treba poslati tri meseca u zatvor, a neki drugi su pričali da nikakvog dela nema, da je sve ovo bezveze i da njih, policiju, takođe maltretiraju jer im daju ovakva naređenja.“
Ali to je sve trajalo i trajalo. „Onda je prišao neki momak u trenerci i duksu. Pitao sam ga ko je, on izvadi neku kožnu futrolu, a ja sam tražio da otvori. Bio je iz BIA“, nastavlja Marko.
Kaže, skupilo se preko deset takvih u civilu, koji izgledaju kao regularni navijači. „To je bilo smešno, kao u crtaću, nešto se domunđavaju pa gledaju u nas.“
Policija im je tražila da pođu sa „kolegama“ iz BIA na razgovor, ali četvoro navijača su rekli da hoće da zapišu svačiji broj značke i da zovu advokata.
„I tek onda, posle sat vremena u hodniku, policajca nam vraća lične karte, kao ‘da ne pravimo situaciju’, samo da im ostavimo brojeve telefona da nas zovu ako ima potrebe“, dodaje Marko. Utakmicu su gledali tek od kraja treće četvrtine.
Ćutanje Partizana
Kaže, bilo je stresno. Razočarava ga što ostali navijači na tribinama nisu reagovali, ali još više to što klub ćuti.
„Sramota kluba je da ne štiti navijače koji su uvek bili tu, i kad su se skupljale pare za porez, i koji tolerišu da nemaju stolice za jako skupe sezonske karte“, priča Marko.
Sve to povezuje i sa podrškom koju je Željko Obradović dao studentima. „Politički se savijaju leđa jer će možda vlast da se ljuti, da se maltretira Željko Obradović. Sramota za klub – postoje dve vrste navijača, jedni koji smeju da rade šta hoće, i drugi koji trpe šikanu bez oglašavanja kluba.“
„Nadam se da će ljudi da se ohrabre, da izraze različiti stav na toj tribini. To je naša kuća“, zaključuje sagovornik „Vremena“.
Tokom prošle utakmice protiv Fenerbahčea takođe je jedan mladić izvođen sa tribina po istom principu.
Kako smo već pisali, otkako je pružio podršku studentima, Željko Obradović precrtan je u nizu režimskih medija koji više ne prenose čak ni njegove izjave sa konferencija za štampu.
Do objave ovog teksta „Vreme“ nije uspelo da dobije komentar KK Partizan na maltretiranje ljudi na tribini.