Deluje opušteno, samouvereno i veselo. Često ga opisuju kao političkog zabavljača, što je retkost u Nemačkoj, gde na izborima obično najbolje prolaze oni koji su uzdržani, recimo kao bivša kancelarka Angela Merkel ili sadašnji kancelar Olaf Šolc.
„On je skoro kabaretista.“ Tako je Markusa Zedera, premijera Bavarske i lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU) opisala jedna žena iz Ebersberga uoči pokrajinskih izbora prošle jeseni.
I zaista, Zeder zabavlja pristalice šalama, ali i verbalnim napadima na račun levičarskih protivnika, pogotovu Zelenih, piše Dojče Vele.
Pritom mu ne smeta da se bavi i ekologijom tako što npr. najavljuje sadnju novih stabala fotografišući se pritom dok grli drvo.
Idol mu je Franc Jozef Štraus
Ta mešavina političkih napada, populizma i opuštenosti vidljiva je i na Zederovim profilima na društvenim mrežama. On ima i uspešan hešteg #Söderisst („Zeder jede“) na Instagramu, po kojem je čak objavljen i kuvar.
Zeder često koristi društvene mreže da priča o svojoj ljubavi prema Bavarskoj, ali i o tome kako je ušao u politiku. Tako je na primer jednom objavio fotografiju iz mladosti na kojoj se na zidu sobe vidi poster njegovog političkog heroja Franca Jozefa Štrausa.
Štraus je bio predsednik CSU od 1961. pa do svoje smrti 1988. i smatra se ocem – i te stranke, a i Bavarske. Vladao je njome kao premijer od 1978. čitavu deceniju – i to s apsolutnom većinom.
Štrausovo ime nose i centrala CSU u Minhenu, a i gradski aerodrom. I Zeder se često poziva na Štrausa, posebno kada je u pitanju borba protiv ekstremne desnice.
Međutim, Štrausova često citirana izreka da „ne sme da postoji nijedna demokratski legitimna stranka desno od CDU/CSU“ našla se pod pritiskom zbog Alternative za Nemačku i Slobodnih birača.
Na pokrajinskim izborima u oktobru 2023. CSU jeste ostala najjača stranka u Bavarskoj sa 37 odsto glasova, ali to je daleko od rezultata koje je stranka osvajala samo dve decenije ranije.
Na izborima 2003. na primer, CSU je dominirala sa više od 60 procenata.
„Dečko, imaš dve leve ruke“
Zeder je rođen 5. januara 1967. u Nirnbergu, drugom po veličini gradu u Bavarskoj. Njegovi roditelji su imali malu građevinsku firmu.
Zeder voli da priča o grubom vaspitanju oca, koji očigledno nije imao dobro mišljenje o njegovim sposobnostima.
Otac mu je tako jednom rekao: „Dečko, imaš dve leve ruke, nema šanse da dobiješ neki pristojan posao. Jedino što bi moglo da te spase su tvoja velika usta. Možda je to dovoljno da postaneš sveštenik ili političar.“
Nakon što je završio studije prava, Zeder je prvo radio kao novinar za Bavarski radio. Prethodno se pridružio CSU, a od 1995. do 2003. vodio je njenu omladinsku organizaciju „Mlada unija“ (Junge Union).
To mu je omogućilo da kasnije uđe u pokrajinski parlament i utrlo put njegovom usponu na različite, sve prestižnije funkcije: najpre na mesto generalnog sekretara CSU, zatim bavarskog ministra za savezne i evropske poslove, pa ministra životne sredine i zdravlja, i na kraju ministra finansija u kabinetu njegovog prethodnika, premijera Horsta Zehofera – koji ga je ubrzo prepoznao kao rivala.
Zederovo rivalstvo sa Zehoferom do 2017. je preraslo u otvorenu borbu za vlast koja je rešena tako što se Zehofer preselio u Berlin da postane ministar unutrašnjih poslova u poslednjem kabinetu Angele Merkel, čime je Bavarsku oslobodio za Zedera. Postao je njen premijer u martu 2018.
Kandidat za kancelara?
Kolege često kritikuju Zederov politički stil kao previše populistički, a njegov biograf Roman Dejninger, novinar „Zidojče cajtunga“ iz Minhena, jednom ga je opisao kao „isto toliko besramnog, koliko i pametnog“.
Kada je Angela Merkel otišla u penziju, Zeder je dobro uočio da se u vrhu CDU pojavio vakuum moći i odmah je pokazao ambiciju da on bude kandidat CDU i CSU za saveznog kancelara na izborima za Bundestag 2021. Mnogi su mu davali veće šanse od tadašnjeg lidera CDU Armina Lašeta, ali je Lašet ipak imenovan za kandidata – i na kraju je izgubio od današnjeg kancelara, socijaldemokrate Olafa Šolca.
Zeder otada ističe da se odomaćio u ulozi šefa bavarske vlade i da više nema ambicije za čelnu funkciju u Berlinu. Ima međutim mnogo onih koji veruju da je Zederova ambicija samo privremeno ili naizgled obuzdana.
Zederov odnos sa novim predsednikom CDU Fridrihom Mercom, koji takođe voli da koristi populizam, do sada se pokazao kao iznenađujuće skladan. Obojica se koncentrišu na zajedničkog neprijatelja: vladajuću koaliciju – SPD, Zelene i FDP.
