Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu dolazi u vreme velikih geopolitičkih napetosti. Upravo su ti događaji razlog zašto je Turska, reklo bi se nakon veoma žive diplomatske aktivnosti na Balkanu, tokom proteklih godina imala neke druge spoljnopolitičke prioritete.
Ekonomska kriza u samoj Turskoj, rat u Ukrajini, konflikt na Kavkazu i sadašnji sukobi na Bliskom istoku, skrenuli su fokus Turske sa, pre svega, situacije oko Kosova, Bosne i Hercegovine, ali i Sandžaka. Turska je ipak za to vreme imala solidno povećanje ekonomske saradnje sa Srbijom i očekuje se da ekonomske aktivnosti budu u fokusu i ove posete, piše DW.
Dilovi sa diktatorima
Ekonomsku saradnju kao glavni fokus predstojeće posete vidi i Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove:
„Deluje, pored toga, da Erdogan nema baš puno sagovornika u demokratskom svetu i Srbija mu tu dobro dođe, i za njegove domaće političke poene. Ipak se iza svega toga kriju unosni ekonomski dilovi, koje Aleksandar Vučić pravi s malim i velikim diktatorima širom sveta, tako da se iza svih tih benefita dobre saradnje kriju dobri korupcionaški projekti“, ocenjuje Beširi za DW.
Turska se nalazi usred tri velika konflikta, podseća za DW Duško Lopandić iz Foruma za međunarodne odnose, i zato se, smatra, tokom proteklih godina nisu mogle videti neke njene inicijative i posete na Balkanu:
„Balkan jeste u prethodnom periodu bio relativno miran, a za to vreme ekonomska razmena Turske i Srbije je dostigla nekih 1,5 milijardi dolara. Tu su takođe i brojni infrastrukturni i investicioni projekti, kao i turistička saradnja. Turska je, pored toga, svojom politikom uticajna u onome što možemo nazvati muslimanski deo Balkana, ali bi tu trebalo pridodati i Albaniju, koju će isto tako posetiti“, ističe Lopandić.
Zahladnela bratska ljubav
Turski predsednik će, nakon posete Beogradu, ipak biti i na predstojećem samitu zemalja BRIKS-a – za razliku od srpskog predsednika Vučića, koji je izjavio da u to vreme očekuje važne posete iz inostranstva. Navodi se da je razlog za propuštanje samita BRIKS-a poseta poljskog premijera Donalda Tuska Srbiji 23 i 24. oktobra.
U srpskoj javnosti to se vidi kao do sada nezabeleženi prst u oko ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je na neki način i direktno pozvao srpskog predsednika na pomenuti samit. Iako su obe strane pokušale da ispeglaju taj diplomatski raskorak, ostao je jak utisak otklona srpskog vrha od prevelikog javnog iskazivanja bratske ljubavi Srbije i Rusije.
„Jasno je da smo imali brojne događaje koji su doveli do zahlađenja odnosa između Putina i Vučića“, napominje Naim Leo Beširi i tome dodaje i nekoliko oštrih izjave Marije Zaharove, koja je pre nekoliko dana ponovo kritikovala Vučića, jer je u Njujorku izbegao i Sergeja Lavrova.
„Primećuje se da dva predsednika nisu imala komunikaciju već dve i po godine, i sve to pokazuje da je lični animozitet Vučića i Putina prešao izvesnu meru. Jedini razlog zašto se ne uvode sankcije Rusiji je, navodi se, upravo taj koruptivni novac koji je srpska vrhuška iznela u Rusiju, a sada razmišlja kako da ga odande izvuče. A što se tiče neodlaska na samit BRIKS-a, mislim da Vučić tu ne vidi nikakav benefit, i tu je mislim u pravu“, smatra naš sagovornik iz Instituta za evropske poslove.
Lelujanje na sve strane
Vidljivo je da se poslednjih meseci sve više insistira na okretanju Evropskoj uniji i Zapadu uopšte, primećuje Duško Lopandić i kaže da „to pre svega vidimo po aktivnostima predsednika Srbije i ministra spoljnih poslova Marka Đurića – to se naročito vidi i u odnosu prema Rusiji“.
„S druge strane, potpuno je jasno da će vlast nastaviti svoju ne-evropsku agendu u odnosu prema Turskoj, arapskim zemljama, Kini i tako dalje. U tom kontekstu bi trebalo posmatrati i odnos prema BRIKS-u, koji za Vučića trenutno nije prioritet. Ali, nikad se ne zna sa ovom politikom koja je spremna da leluja na sve četiri strane“, navodi Lopandić.
Nekakav zaokret u srpskoj spoljnoj politici primećuje i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, koji bukvalno u svakom medijskom nastupu ističe kako se Srbija definitivno okreće Zapadu. „Problem je“, dodaje Lopandić, „što je srpska spoljna politika toliko puna kontradiktornosti, da mislim da veliki broj evropskih političara uopšte više ne veruje Aleksandru Vučiću“.
Naim Leo Beširi, međutim, ne vidi nikakvo okretanje Srbije Zapadu, „već samo dugogodišnje zamajavanje zapadnih zemalja. Uveren sam da to navodno okretanje Zapadu uvek dolazi u trenutku kada Zapad priprema neku jaču kritiku vlasti u Beogradu. Prosto ne možete biti prozapadno orijentisani, a da na domaćem planu radite sve suprotno od onoga što su zapadni standardi i pravila“, napominje Beširi.
Izbegnute sankcije Rusiji
Kako bi ponovo poslao poruku otklona od Rusije, Aleksandar Vučić je proteklih dana u dramatičnom tonu upozorio da je na stolu konačno uvođenje sankcija Rusiji i da će ovog puta to biti teško izbeći. Koliko je i to bio providan manevar, pokazuje i slavodobitno pisanje režimskih medija, koji su naveli da je Vučić svojim briljantnim diplomatskim veštinama uspeo da iz deklaracije u Dubrovniku izbaci neophodnost uvođenja sankcija Rusiji.
„Mislim da Vučić nakon takvih bombastičnih izjava odmah angažuje agencije za istraživanje javnog mnjenja i dobije jasnu sliku kakvo je raspoloženje među građanima. Ukoliko je to raspoloženje za sankcije, on će ih uvesti, i suprotno. Da to zaista želi, on bi već pripremio javnost za uvođenje sankcija. Ali, očito je da ne želi, jer on sa Zapadom nema nikakve dodirne tačke – jedini cilj tog njegovog balansiranja jeste što duži opstanak na vlasti“, zaključuje Naim Leo Beširi.
