Foto: Viktor Irvin Ivanov/Tanjug
Dinamična konferencija za medije Vučića i Šolca, zbog neslaganja oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, zamaglila je važnu poruku nemačkog kancelara da bi lideri regiona trebalo da se vrate Berlinskom procesu. Nije to ništa drugo nego poruka otvorenim Balkancima, Vučiću i Rami, da se okanu Otvorenog Balkana i vrate kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta na kom se pod okriljem Evropske unije radilo godinama unazad
Ako je suditi po reakcijama vlasti u Srbiji, poseta nemačkog kancelara odisala je mnogo oštrijim porukama nego što se očekivalo. Da je Nemačka stava da države koje se ne priznaju međusobno ne mogu da postanu članice Evropske unije poznato je, međutim, odavno. To je izgleda iznenadilo samo srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da je to prvi put da čuje „od Evrope da se traži međusobno priznanje“. A tu su bile i sankcije Rusiji.
Ova dva za Srbiju problematična akutna pitanja zamaglila su neke druge važne poruke koje je u Beogradu izrekao nemački kancelar.
Samo dva dana nakon samitovanja na Ohridu i opšte euforije što je Balkan sada otvoren, a ne krvav i u ratovima, Šolc je ponovo podsetio Vučiča na Berlinski proces. Za sve one koji to ne žele da čuju, on je jasno ponovio stav Nemačke, ali i Evropske unije, da Otvoreni Balkan nema njihovu podršku.
Razlozi za to nisu uvek očigledni usled intenzivne i agresivne kampanje na promociji Otvorenog Balkana.
Da bi tržište između zemalja regiona moglo da bude otvoreno nisu se prvi dosetili Rama i Vučić kada su 2019. godine pozvali Zorana Zaeva i pokrenuli tzv. „mini-Šengen“, danas Otvoreni Balkan. Na tome se radilo od 2014. godine, kada je Angela Merkel pokrenula Berlinski proces, najveću spoljnopolitičku akciju Nemačke koju je podržala Evropska unija. Usled stagnacije politike proširenja, čitava ideja bila je da se region bolje međusobno poveže i pripremi za članstvo u EU.
Da će na tome raditi lideri regiona obećali su Nemačkoj i EU prvo 2017. godine u Trstu kada je dogovoreno formiranje Višegodišnjeg plana za regionalno ekonomsko područje (MAP REA). Nakon toga i u Sofiji 2020. godine politička rukovodstva sa Zapadnog Balkana podržala su Akcioni plan za stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) koji je trebalo da bude kruna procesa stvaranja slobodnog tržišta i slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu. Četiri sporazuma kojim bi se uspostavile te čuvene četiri slobode ipak nisu potpisani u Berlinu na leto 2021. godine.
Na ogromno nezadovoljstvo Angele Merkel, koja je poslednje dane svoje kancelarske karijere odlučila da provede u Beogradu i Tirani kako bi ipak privolela Vučića i Ramu da potpišu te sporazume, umesto toga kampanja oko Otvorenog Balkana dodatno je intenzivirana.
Tako se predsednik Srbije na samitu u Ohridu zahvalio „Amerikancima što podržavaju inicijativu“, a komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju na“ hrabrosti“ što je došao u Ohrid, jer ne podržavaju svi Otvoreni Balkan. Prisutan je bio i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil koji je izjavio da Sjedinjene Američke Države podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan, jer stvara modele saradnje među zemljama Zapadnog Balkana.
Do danas niko od zagovornika Otvorenog Balkana nije odgovorio: zašto se odustalo od CRM-a, evropske inicijative u kojoj su želele da učestvuju sve države regiona, i šta je to što Otvoreni Balkan nudi a što nije ponudio Berlinski proces?
Možda je na ta pitanja odgovor dobio nemački kancelar Olaf Šolc, ali ako je jedini argument da „Balkan treba dati Balkancima“, onda je potpuno razumljivo zašto Nemačka, EU, ali i neke države regiona sa podozrenjem gledaju na Raminu i Vučićevu inicijativu kao na pokušaj da se uz podršku SAD zaobiđu evropski standardi zarad sitne ekonomske dobiti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
