Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Ukoliko se mere adaptacije na klimatske promene ne počnu aktivnije sprovoditi u bliskoj budućnosti, javno zdravlje Beograđana naći će se pred ozbiljnom pretnjom. Poslednjih godina sve je manje prijatnih letnjih jutara i večeri, a sve više tropskih noći. Ovo nije samo pitanje temperature vazduha, već i našeg subjektivnog osećaja. Istraživači to zovu „termalni komfor”
Beograd se trenutno suočava sa dva velika izazova koja dovode u pitanje kvalitet života u budućnosti, piše portal Klima 101.
Prvi je da Beograd nosi epitet „najvećeg evropskog gradilišta“.
Prema podacima udruženja arhitekata i urbanista (CEUS), u periodu od 2016. do 2020. godine broj godišnje izgrađenih stanova porastao za 70 odsto, a a broj godišnje izgrađenih kvadratnih metara visokogradnje porastao je za čak 350 odsto.
Najintenzivnije se gradi u teritorijalno najmanjim, centralnim gradskim opštinama: na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu, gde je postojeća gustina izgradnje velika, a gde su zelene površine nedovoljno zastupljene i neravnomerno raspoređene, te je ranjivost na posledice klimatskih promena značajna.
Centralno gradsko područje je izrazito deficitarno zelenilom. Kako se navodi u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen 2019. godine, u prestonici javno zelenilo (bez šuma) čini svega 2,83 odsto ukupne površine grada, što je daleko ispod evropskog proseka.
Drugi izazov sa kojim se Beograd suočava je izmena mikroklime grada pod uticajem klimatskih promena.
Istraživači to zovu „termalni komfor”, gde cilj nije izmeriti samo temperaturu vazduha, već i naš subjektivni osećaj, odnosno (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem koje u velikoj meri utiče na kvalitet života i javno zdravlje građana.
Kakav je termalni komfor u Beogradu
Istraživanja domaćih naučnika pokazuju da se klima Beograda značajno izmenila tokom poslednjih pola veka.
Srednja godišnja temperatura za period od 1941 do 1990. iznosila je 11,9 stepeni Celzijusovih.
Nakon 1990, a posebno nakon 2000-tih beleži se značajan rast ne samo srednje dnevne temperature, već i njene minimalne i maksimalne vrednosti.
Tako je u periodu od 1991 do 2020. srednja godišnja temperatura iznosila 13,2 stepeni Celzijusovih.
Kada preklopimo temperaturne trendove i promenu načina korišćenja zemljišta u Beogradu (više betona, manje zelenila), a uz to uzmemo u obzir da se podsredstvom ova dva menjaju i drugi parametri okoline poput vlažnosti vazduha, kao rezultat dobijamo znatno izmenjen termalni komfor.
Za ocenu termalnog komfora koriste se različiti indeksi, koji kombinuju više meteoroloških i fizioloških parametara, od kojih je u Evropi jedan od najprimenjivanijih Univerzalni Termalni Klimatski Indeks (UTCI).
On se izražava u stepenima Celzijusa u koju se, pored temperature vazduha, po posebnim metodologijama uključuju podaci kao što su vlažnost vazduha, brzina vetra i Sunčevo zračenje.
Kada je u pitanju Beograd, rezultati indeksa UTCI za period od 1991. do 2020. godine pokazuju ne samo da vrednost indeksa raste, već i da su četiri od pet godina sa najvišim godišnjim vrednostima ovog indeksa zabeležene u periodu 2015-2020.
Rast vrednosti indeksa znači da je termalna nelagoda prilikom boravka na otvorenom sve učestalija, kako u jutarnjim časovima, tako i u večernjim, a naravno podnevnim i popodnevnim, posebno tokom letnjih meseci, kada se i beleže najviše vrednosti.
Zdravlje Beograđana pod pretnjom
Najnepovoljnije je u julu i avgustu, gde se poslednjih godina (2015-2020) beleži sve veći broj dana kada kombinacija meteoroloških parametara i uslova lokalne sredine rezultuju najvišim kategorijama termalnog stresa: snažnog, veoma snažnog i ekstremnog toplotnog stresa koji izazivaju najsnažniji fiziološki odgovor, te značajno iscrpljuju naša tela.
U takvim situacijama pojava zdravstvenih rizika je učestalija: osip, grčevi, umor praćen mučninom, vrtoglavica, nagli porast telesne temperature i eventualno najteže stanje toplotni udar, pa i smrt, a posebno među decom, starijim osobama i hroničnim bolesnicima, trudnicama i radnicima koji obavljaju naporne fizičke poslove na otvorenom (poput radnika u građevinarstvu, energetici, rudarstvu).
Sve ovo ukazuje da će termalni komfor u srpskoj prestonici biti još nepovoljniji u godinama koje nam slede, kao i da ukoliko se mere adaptacije na klimatske promene ne počnu aktivnije sprovoditi u bliskoj budućnosti, javno zdravlje građana Beograda naći će se pred ozbiljnom pretnjom.
Ceo tekst pročitajte na Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako predsednik države tvrdi
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
