Beograd se trenutno suočava sa dva velika izazova koja dovode u pitanje kvalitet života u budućnosti, piše portal Klima 101.
Prvi je da Beograd nosi epitet „najvećeg evropskog gradilišta“.
Prema podacima udruženja arhitekata i urbanista (CEUS), u periodu od 2016. do 2020. godine broj godišnje izgrađenih stanova porastao za 70 odsto, a a broj godišnje izgrađenih kvadratnih metara visokogradnje porastao je za čak 350 odsto.
Najintenzivnije se gradi u teritorijalno najmanjim, centralnim gradskim opštinama: na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu, gde je postojeća gustina izgradnje velika, a gde su zelene površine nedovoljno zastupljene i neravnomerno raspoređene, te je ranjivost na posledice klimatskih promena značajna.
Centralno gradsko područje je izrazito deficitarno zelenilom. Kako se navodi u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen 2019. godine, u prestonici javno zelenilo (bez šuma) čini svega 2,83 odsto ukupne površine grada, što je daleko ispod evropskog proseka.
Drugi izazov sa kojim se Beograd suočava je izmena mikroklime grada pod uticajem klimatskih promena.
Istraživači to zovu „termalni komfor”, gde cilj nije izmeriti samo temperaturu vazduha, već i naš subjektivni osećaj, odnosno (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem koje u velikoj meri utiče na kvalitet života i javno zdravlje građana.
Kakav je termalni komfor u Beogradu
Istraživanja domaćih naučnika pokazuju da se klima Beograda značajno izmenila tokom poslednjih pola veka.
Srednja godišnja temperatura za period od 1941 do 1990. iznosila je 11,9 stepeni Celzijusovih.
Nakon 1990, a posebno nakon 2000-tih beleži se značajan rast ne samo srednje dnevne temperature, već i njene minimalne i maksimalne vrednosti.
Tako je u periodu od 1991 do 2020. srednja godišnja temperatura iznosila 13,2 stepeni Celzijusovih.
Kada preklopimo temperaturne trendove i promenu načina korišćenja zemljišta u Beogradu (više betona, manje zelenila), a uz to uzmemo u obzir da se podsredstvom ova dva menjaju i drugi parametri okoline poput vlažnosti vazduha, kao rezultat dobijamo znatno izmenjen termalni komfor.
Za ocenu termalnog komfora koriste se različiti indeksi, koji kombinuju više meteoroloških i fizioloških parametara, od kojih je u Evropi jedan od najprimenjivanijih Univerzalni Termalni Klimatski Indeks (UTCI).
On se izražava u stepenima Celzijusa u koju se, pored temperature vazduha, po posebnim metodologijama uključuju podaci kao što su vlažnost vazduha, brzina vetra i Sunčevo zračenje.
Kada je u pitanju Beograd, rezultati indeksa UTCI za period od 1991. do 2020. godine pokazuju ne samo da vrednost indeksa raste, već i da su četiri od pet godina sa najvišim godišnjim vrednostima ovog indeksa zabeležene u periodu 2015-2020.
Rast vrednosti indeksa znači da je termalna nelagoda prilikom boravka na otvorenom sve učestalija, kako u jutarnjim časovima, tako i u večernjim, a naravno podnevnim i popodnevnim, posebno tokom letnjih meseci, kada se i beleže najviše vrednosti.
Zdravlje Beograđana pod pretnjom
Najnepovoljnije je u julu i avgustu, gde se poslednjih godina (2015-2020) beleži sve veći broj dana kada kombinacija meteoroloških parametara i uslova lokalne sredine rezultuju najvišim kategorijama termalnog stresa: snažnog, veoma snažnog i ekstremnog toplotnog stresa koji izazivaju najsnažniji fiziološki odgovor, te značajno iscrpljuju naša tela.
U takvim situacijama pojava zdravstvenih rizika je učestalija: osip, grčevi, umor praćen mučninom, vrtoglavica, nagli porast telesne temperature i eventualno najteže stanje toplotni udar, pa i smrt, a posebno među decom, starijim osobama i hroničnim bolesnicima, trudnicama i radnicima koji obavljaju naporne fizičke poslove na otvorenom (poput radnika u građevinarstvu, energetici, rudarstvu).
Sve ovo ukazuje da će termalni komfor u srpskoj prestonici biti još nepovoljniji u godinama koje nam slede, kao i da ukoliko se mere adaptacije na klimatske promene ne počnu aktivnije sprovoditi u bliskoj budućnosti, javno zdravlje građana Beograda naći će se pred ozbiljnom pretnjom.
Ceo tekst pročitajte na Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
