Foto: Jelena Đukić-Pejić
Godinu dana nakon tragičnih događaja u Banjskoj, meštani kažu da se od toga još nisu oporavili. I u Mitrovici su zabrinuti. U Prištini pak ocenjuju da je bezbednosna situacija na severu bolja i pozitivnija
Malena Banjska na severu Kosova dobila je svoju prvu ulicu ikada. Od table s imenom sela na samom početku, pa sve do naseljenog dela, kilometrima je dugačka i nosi naziv Ulica Afrima Bunjakua, piše DW.
To je ime policajca poginulog u prošlogodišnjem oružanom incidentu između naoružane grupe Srba i Kosovske policije. Tog dana poginula su i trojica Srba, dvojica iz Leposavića, jedan iz Zvečana.
Tablu s nazivom ulice otkrio je premijer Kosova Aljbin Kurti, a u Banjskoj je bio i ministar policije Dželjaj Svečlja. Godinu dana od tog 24. septembra 2023, život u Banjskoj značajno se promenio. Ima više pripadnika Kosovske policije, a manje meštana, jer su se odselili u druge krajeve.
Ovih dana je zbog straha od provokacija zatvoren i čuveni manastir iz ranog 14. veka. Osnovna škola „Banović Strahinja“ bila je na taj dan prazna – a to je škola s najviše đaka prvaka u svim selima na severu Kosova: čak sedam.
„Bolje ulica nego spomenik“
Jaka kiša na prvu godišnjicu naterala je meštane sela da se zatvore u svoje domove. Ali to nije jedini razlog: znali su, kažu, da će njihovo selo biti tog dana pod budnim okom političara i novinara. A kažu i da se nisu oporavili od tih događaja. I dalje od toga ne žele da pričaju.
Jedan od retkih koji hoće da priča je građanski aktivista Dejan Nedeljković. Iako ne živi u Banjskoj otkako se oženio, još uvek dolazi u roditeljsku kuću. A i aktivno se, kaže, bori da Banjska oživi svoje turističke potencijale.
Nedeljković priča: „Mi smo znali da će neko doći i obeležiti nekako ovaj dan. Čak se govorilo i da će se podići spomenik. Ne bi me iznenadilo da to bude dva metra visok spomenik. Ali, ulica je svakako bolja opcija. Banjska do sada nije imala ulicu, do sada je adresa bila Banjska bb“, kaže on za DW. Dodaje i da nikome ne smeta naziv ulice.
O događajima od pre godinu dana Nedeljković govori ovako: „Ljudi su tu noć proživeli pakao. Prvo, ne znaš ko je ušao u selo, ne znaš da li je ušla vojska Srbije ili ko. Pošto su bili uniformisani, prvo su mislili da je ušla vojska. Pa onda im se u jednom trenutku pojavljuju uniformisana lica koja pričaju na srpskom, a u drugom uniformisana lica koja pričaju na albanskom, jer su u međuvremenu i oni upali. To je bio veliki stres. Moji roditelji su i to veče bili tamo i sećaju se da su im i jedni i drugi rekli da se sakriju i budu iza zida, ne blizu prozora. Da će da se puca.“
Bezbednosnu situaciju na severu Kosova Nedeljković opisuje kao veoma lošu, posebno od dana kada su Srbi napustili institucije, pre svega policiju i pravosuđe: „To je bila katastrofalna odluka. Imali ste 650 legalno naoružanih policajaca koji su u svakom trenutku Kosovskoj policiji mogli da kažu da ne dolaze da prave probleme na severu, kao što se desilo u nekim enklavama na jugu. U takvim situacijama se pojavi Kfor i onda ne može da dođe do problema“, kaže i dodaje da zato želi da Kfor dođe i u Banjsku.
Tužilaštvo će sigurno sve „isterati do kraja“
Zbog slučaja Banjska, Tužilaštvo Kosova je ovog septembra podiglo optužnicu protiv 45 muškaraca. Uhapšena su trojica, ostali su u bekstvu. Među onima u bekstvu je i Milan Radoičić, koji je u Srbiji pred institucijama preuzeo odgovornost, ali tamo nikakav proces nije počeo. Evropska unija i ovih dana poziva institucije da procesuiraju počinioce, a premijer Kosova Aljbin Kurti za ceo događaj krivi Srbiju.
S advokatom Ljubomirom Pantovićem koji brani jednog od uhapšenih, Blagoja Spasojevića, razgovarali smo dva puta – uoči i nakon prvog zakazanog pripremnog ročišta. Iako je s drugim advokatima uspeo da odloži pripremno ročište za 9. oktobar, advokat Pantović je ipak bio vidno neraspoložen i obeshrabren:
„Glavni razlog zbog kojeg smo tražili odlaganje jeste to što je Tužilaštvo dužno da sav materijal dostavi braniocima znatno pre početka suđenja. Mi smo ga dobili dan i po pre, a optuženi ga nisu ni dobili. U toj situaciji nije bilo uslova da se proces održi. Tužilac je tražio da se proces održi, ali sud je prihvatio naš predlog da se pripremno ročište odloži“, kaže advokat Pantović.
Spasojević je optužen za krivično delo protiv bezbednosti ustavnog poretka Kosova i krivično delo izvršenje terorističkog akta. Advokat tvrdi da to nije moguće spojiti u jednu optužnicu, ali i dodaje da će se to rešavati u sudnici.
Za oba krivična dela, prema kosovskom zakonu, propisane kazne su od deset godina do doživotnog zatvora, odnosno od 15 godina, do doživotnog zatvora. Advokat Pantović za DW kaže da će Tužilaštvo sigurno sve „isterati do kraja“, tim pre što su izbori početkom naredne godine.
Most u Mitrovici
Na izborima planira da učestvuje i nova partija na političkom nebu Kosova: Srpski narodni pokret (SNP). Njen predsednik Milija Biševac smatra da Srpska lista (SL) nije dovoljno dobra za interes srpskog naroda na Kosovu i formiranje svoje stranke objašnjava potrebom da se formira nova, kako kaže, „realnija“ opcija za glasanje.
Za bezbednost na severu kaže pak da je na najgorem nivou još od 1999. Tome su, dodaje, doprineli i događaji u Banjskoj: „Samim događajem u Banjskoj opravdane su represije – ne zvanično, ali Kurti to koristi kao opravdanje da dokaže da smo svi mi na severu kriminalci i da ovde vladaju neke militantne struje, što apsolutno nije tačno. Mi samo želimo slobodu, normalan život, da ostanemo tamo gde smo rođeni i gde želimo da živimo i u budućnosti“, kaže Biševac za DW.
On najavljeno otvaranje mosta za saobraćaj između severne i južne Mitrovice, smatra populističkim i političkim činom premijera Kosova: „Mislim da u ovakvom trenutku nije vreme za takve poteze. Naravno da mostovi treba da spajaju ljude, naravno da treba da sarađujemo. Ovde ljudi prolaze, ali smatram da puštanjem tog mosta ništa nećemo doprineti, osim što će Kurti i njegova partija to prikazati kao još jednu pobedu, kao neki čin koji do sada niko nije uradio.“
Odgovornost Srbije za događaje u Banjskoj
S albanskim političarima nismo uspeli da razgovaramo. Intervjue su odbili ministar unutrašnjih poslova, direktor policije i gradonačelnik Južne Mitrovice. Za DW je zato situaciju analizirao doktor političkih nauka Dritero Arifi.
On ocenjuje da je bezbednosna situacija na severu bolja i pozitivnija – „ne samo zbog onoga što je tamo postignuto, već i zbog političkih prilika koje su se stvorile na severu zemlje. Na neki način, čak i građani severnog Kosova, konkretno srpska zajednica, shvatili su da ovakvim aktima ne može ništa da se postigne, pa ni u pogledu političkih ciljeva. Bezbednosna situacija je, dakle, stabilna, ali je potencijalno krhka i s vremena na vreme bi mogla da eskalira“, ocenjuje Arifi za DW.
Za događaje u Banjskoj od pre godinu dana kaže da je to bio „napad na zapadni demokratski poredak“, a ne samo na Kosovo. Ocenjuje i da je to bio „međunarodni incident“. Podseća ujedno da je optužnica Tužilaštva iznela u javnost nove informacije, poput nabavke oružja, komunikacije umešanih s pretpostavljenima u Srbiji i slično. Neki detalji će, kako očekuje, tek biti otkriveni.
„To nas navodi na zaključak – iako slučaj još nije zaključen – da država Srbija na ovaj ili onaj način snosi odgovornost. To se mora temeljno obrazložiti. Ipak, objavljivanje tih detalja pokazuje da javnost pre toga nije bila informisana, posebno u pogledu organizacije i finansiranja čitave operacije“, kaže analitičar iz Prištine.
Arifi dodaje još i da se Srbija ne ponaša kao zapadna država, jer okleva da se dublje uključi u slučaj i ne želi da sarađuje sa Kosovom, da izruči odgovorne ili ih kazni u Srbiji. „Sada se postavlja pitanje: ako ih Srbija ne kazni, da li to znači da je ona bila učesnik i da li pokušava da to prećutkuje? Ali, uveren sam da će Srbija pre ili kasnije u nekom obliku odgovarati za taj slučaj“, zaključuje naš sagovornik.
Po dokumenta u Južnu Mitrovicu
O najavljenom otvaranju mosta u Mitrovici Arifi kaže da će to biti signal da je situacija, ne samo na severu, nego generalno, dovoljno stabilna i pozitivna da se njegovo otvaranje može obaviti svečano – što bi po njemu bio simbol neke vrste integracije Srba na severu:
„Verujem da tu više postoje političke, nego tehničke ili bezbednosne prepreke. A kad dođe do sveobuhvatnije integracije srpske zajednice na severu u institucije Republike Kosovo, kako lokalne tako i centralne, most će postati sporedno pitanje“, smatra Arifi.
Što se Srba sa severa tiče, oni uveliko prelaze preko spornog mosta – samo pešice. Kažu da nemaju izbora, jer su sve institucije s druge strane Ibra.
„Za bilo koji papir, ja moram da odem u Južnu Mitrovicu, jer tamo postoje institucije. Kosovske. Na severu ih nema“, kaže penzioner Stevica Jović. Objašnjava i da je nekada živeo u južnom delu Mitrovice, ali je, kaže, 1999. proteran.
I još priča: „Po ličnu kartu, bilo koju potvrdu, moram da idem dole. Tužilaštvo, policija, sud… to sve nema na severu. A po penziju moram u Rašku, jer mi plate i penzije primamo u dinarima. Hajde, ja sam zdrav, pa mogu i da odem u Rašku, ali kako će neko ko je bolestan – trebaju mu lekovi, a živi u nekom selu. Kako će da ode?“
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
