Na blokadama je sve više građana, posebno mladih. Od akcije pojedinaca i aktivista, protest i u manjim gradovima postaje masovan
U petak je u akcijama blokade u 11:52 širom Srbije učestvovalo znatno više ljudi nego pre dve sedmice, prenosi Arhiv javnih skupova koji se bavi brojanjem demonstracija.
„Dok su pretprošlog petka to još uvek bile manje građanske blokade na pojedinim prometnim mestima, te veće studentske blokade po fakultetima i ulicama ispred fakultetskih zgrada, u međuvremenu su se akciji masovno priključili i srednjoškolci, a ovog petka ponegde i prosvetni radnici“, piše Arhiv.
Tako se navodi da je u Kragujevcu u petak protestovalo 2.500 ljudi, a pre dve sedmice ih je bilo oko 90. U Čačku je u petak bilo 1.200 ljudi, dok je dve sedmice ranije to bilo tek desetak aktivista.
„Dobar primer je i Zrenjanin, u kome je pre dve nedelje tridesetak građana jedva održavalo blokadu pod pritiskom brojnijih kontrademonstranata, da bi sada istu tu raskrsnicu pokrilo najmanje 500 građana“, navodi Arhiv.
Više ljudi izašlo i na ulice Inđije, Novog Pazara, Pirota, Sombora, Zaječara i Gornjeg Milanovca mada ta brojka u pobrojanim mestima nigde nije prešla 350.
Stiče se utisak, piše Arhiv javnih skupova, da blokade u 11.52, koje su u početku bile lični čin relativno malobrojnih pojedinaca, „polako postaju masovni svakodnevni ritual nalik na tromesečne građanske proteste 1996/97, uključujući sve više grupacija stanovništva“.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
