Foto: Milovan Milenković
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije. U ukupnom finansiranju kroz oglašavanje sa 63 odsto učestvuju firme iz EU, SAD ili Švajcarske, iz Nemačke sa gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije i za to od njih dobijaju milione evra, a prenosi DW.
Nemačka televizija na portalu centralne savezne informativne emisije Tagesšau, dodaje da „iza toga dobrim delom stoji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je medijsku scenu u državi velikim delom stavio pod dvojnu kontrolu“.
Pozivajući se na beogradsku nevladinu organizaciju CRTA, ARD prenosi da oko 63 odsto svih prihoda u toj oblasti potiče od preduzeća iz EU, SAD ili Švajcarske i navodi da je više od deset nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji prošle godine na oglašavanje potrošilo više od milion evra.
Preduzeća iz Nemačke u ukupnom finansiranju kroz oglašavanje imaju udeo od gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto.
Prednjači LIDL sa oko 54 miliona evra, zatim Bajerdsdorf sa 10,3 miliona, a zatim Glovo, koji je deo kompanije Deliveri Hiro, sa pet miliona, i firma Berlin Hemi AG sa 3,7 miliona. Više od milion evra dali su i dm, Tajs, Bajer i METRO.
„Svi mediji sa velikim dometom, bilo da je reč o televizijama, onlajn ili štampanim medijima, su na istoj liniji. Postoje samo neke gradacije“, smatra dugogodišnji šef regionalnog biroa agencije DPA za jugoistočnu Evropu, Tomas Bra.
„Nije u interesu zapadnoevropske politike da se sa više od 20 miliona evra podržavaju ruski narativi“, rekao je Boris Mijatović. poslanik u Bundestagu vladajućih Zelenih.
Upitane zašto pomažu prorusku politiku reklamirajući se u proruski orjentisanim medijima, firme su odgovorile televiziji ARD da je njihov jedini kriterijum gledanost odnosno čitanost tih medija, i da saradnja sa njima ne odražava politički stav preduzeća.
Tomas Braj je rekao da je za rusku propagandu u srpskim medijima odgovorna i EU zato što zatvara oči pred činjenicom da je predsednik Vučić gotovo u potpunosti stavio medije pod svoju kontrolu. „Mnogi srpski mediji su samo megafon Vučića“, ocenio je Tomas Braj, ukazujući da u Srbiji „opozicija ne dolazi do reči“.
„Ne postoji jedna jedina nezavisna državna istitucija. Mediji su centralizovani i cenzurisani, a privredom dominiraju država i privatni oligarsi bliski državi“, ocenio je Braj.
S.Ć./DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
