Foto: Milovan Milenković
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije. U ukupnom finansiranju kroz oglašavanje sa 63 odsto učestvuju firme iz EU, SAD ili Švajcarske, iz Nemačke sa gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije i za to od njih dobijaju milione evra, a prenosi DW.
Nemačka televizija na portalu centralne savezne informativne emisije Tagesšau, dodaje da „iza toga dobrim delom stoji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je medijsku scenu u državi velikim delom stavio pod dvojnu kontrolu“.
Pozivajući se na beogradsku nevladinu organizaciju CRTA, ARD prenosi da oko 63 odsto svih prihoda u toj oblasti potiče od preduzeća iz EU, SAD ili Švajcarske i navodi da je više od deset nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji prošle godine na oglašavanje potrošilo više od milion evra.
Preduzeća iz Nemačke u ukupnom finansiranju kroz oglašavanje imaju udeo od gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto.
Prednjači LIDL sa oko 54 miliona evra, zatim Bajerdsdorf sa 10,3 miliona, a zatim Glovo, koji je deo kompanije Deliveri Hiro, sa pet miliona, i firma Berlin Hemi AG sa 3,7 miliona. Više od milion evra dali su i dm, Tajs, Bajer i METRO.
„Svi mediji sa velikim dometom, bilo da je reč o televizijama, onlajn ili štampanim medijima, su na istoj liniji. Postoje samo neke gradacije“, smatra dugogodišnji šef regionalnog biroa agencije DPA za jugoistočnu Evropu, Tomas Bra.
„Nije u interesu zapadnoevropske politike da se sa više od 20 miliona evra podržavaju ruski narativi“, rekao je Boris Mijatović. poslanik u Bundestagu vladajućih Zelenih.
Upitane zašto pomažu prorusku politiku reklamirajući se u proruski orjentisanim medijima, firme su odgovorile televiziji ARD da je njihov jedini kriterijum gledanost odnosno čitanost tih medija, i da saradnja sa njima ne odražava politički stav preduzeća.
Tomas Braj je rekao da je za rusku propagandu u srpskim medijima odgovorna i EU zato što zatvara oči pred činjenicom da je predsednik Vučić gotovo u potpunosti stavio medije pod svoju kontrolu. „Mnogi srpski mediji su samo megafon Vučića“, ocenio je Tomas Braj, ukazujući da u Srbiji „opozicija ne dolazi do reči“.
„Ne postoji jedna jedina nezavisna državna istitucija. Mediji su centralizovani i cenzurisani, a privredom dominiraju država i privatni oligarsi bliski državi“, ocenio je Braj.
S.Ć./DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
