U ponedeljak su protiv rudarenja litijuma u Srbiji organizovani protesti u Aranđelovcu, Šapcu, Barajevu Kraljevu i Ljigu. Zajednička poruka je da Rio Tintu ne sme da se dozvoli da nastavi da radi te da će projekat "Jadar" da zatruije zemlju i vodu
Protesti protiv rudarenja litijuma i Rio Tinta su nastavljeni i u ponedeljak u pet gradova: Aranđelovcu, Šapcu, Ljigu, Barajevu i Kraljevu.
Svuge su se okupili brojni građani zabrinuti dac će eksploatacija litijuma da im taruje zemlju i vodu.
Aranđelovac
Pred kraj protesta u Aranđelovcu, mlađa žena je pokušala da uzme mikrofon sa govornice, ali su je prisutni sprečili u tome. Bio je to jedini incident na današnjim protestima.
Profesorka hemije Karolina Aleksandrović poručila je okupljenim građanima da sve multinacionalne kompanije u svetu imaju samo jedan cilj, i da je to isključivo profit.
„Rio Tinto je kompanija koju mnoge svetske vlade jure presudama širom sveta, od Čilea, preko Australije, Južne Afrike. I umesto da postavljamo granice, mi tražimo dozvole za njih“, poručila je Aleksandrović.
Još veći apsurd je, kaže, da jedna trećina plodne srpske zemlje „treba da bude raskopana za tri do pet procenata rudne rente“.
„Jesmo siromašna zemlja, ali sve dok imamo ovo plavo nebo iznad nas, dok god udišemo vazduh punim plućima, gledamo naše vinograde, šume i livade mi smo srećni jer smo zdravi, a samo zdrav čovek je srećan čovek“, rekla je profesorka.
A globalni zagađivači poput Rio Tinta i kineskih kompanija vide Srbiju kao obećanu zemlju „jer ovde institucije ne postoje“.
Ljig
I građani Ljiga su danas bili u protesnoj šetnji, ističući da negoduju u ime cele Srbije kojoj je „budućnost ugrožena“.
Šabac
Šapčani traže od vlasti da se donese zakon protiv iskopavanja litijuma i bora. Svi moraju da se izjasne da li su protiv litijuma ili ne, i SANU, i crkva, i direktori škola ili bolnica, jedna je od poruka protesta u Šapcu.
Rečeno je, kako javlja reporterka N1, da se u dolini Jadra nalazi veliki rezervoar pijuće vode koji ne sme da budezagađen.
I Šapčani, poput ljudi u Loznici, traže da se donese zakon protiv iskopavanja litijuma i bora. Rok koji je dat vlastima od 40 dana ističe 10 avgusta i za tada su najavljene radikalnije mere.
Kraljevo
Protest u Kraljevu je bio jedan od najmasovnijih. Okupljeni su poslali poruku da će im „sigurno biti potrebno lečenje“, ukoliko se otvore rudnici litijuma.
Dragan Simović, poljoprivrednik iz Kraljeva, rekao je da je vlast mnogo zagrizla, čim je dovela „nekog Švabu“.
„Tražiće način da raspišu referendum. Do njega ne sme da dođe, pokrali su izbore“, rekao je Simović.
Barajevo
U Barajevu su se građani okupili ispred zgrade opštine, a potom su krenuli u protesnu šetnju.
Okupljeni nose transparente sa porukama „Dešava vam se narod“ , „Hoću livade, šume i puteljke, potoke i reke!“ , „Nećete kopati“, „Nećemo rudnike nećemo Yunirisk“.
Marko Popović iz Incijative „Eko Barajevo“ izjavio je za FoNet da je skup podrška ljudima iz doline Jadra.
„Mi, građani Barajeva, izražavamo duboko nepoverenje prema kompaniji Rio Tinto koja ima plan da iskopava i eksploatiše litijum u našoj zemlji“, rekao je Popović.
A dodatni problem na lokalu im predstavlja kompanija Yunirisk koja je podnela zahtev za izdavanje nove dozvole za preradu opasnog industrijskog otpada u Barajevu koja je jedina preostala ekološka opština u Beogradu“
U svim gradovima u kojima se protestovalo i u kojima će se organizovati protesti Srpska napredna stranka je na vanrednim lokalnim izborima u decembru i redovnim u junu potvrdila svoju vlast.
Izvor: N1, FoNet
Od Gorana Pantelića do Aleksandra Dikića, od protesta do pritvora, jedno od najtežih krivičnih dela iz Krivičnog zakonika postalo je rutinska kvalifikacija u politički osetljivim slučajevima
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
