Aplikacija Kosova za EU: Pucanj u prazno

Državni vrh Kosova u sredu je u Prištini potpisao aplikaciju za članstvo Kosova u Evropsku uniju. Iako su vlasti u Prištini u poslednje dve nedelje najavljivali da će ovaj zahtev uputiti do kraja godine, prema rečima predsednice Kosova Vjose Osmani izabran je 14. decembar jer je to istorijski datum u modernoj istoriji Republike Kosova. „Njime obeležavamo osnivanje naše vojske i podnošenje zahteva za članstvo u EU“.

Kako je poručila za građane Kosova nikada nije postojala druga alternativa osim Evropske unije, a čin podnošenja kandidature je posvećen građanima Kosova, ali pre svega „posvećen je svakom detetu, ženi  i čoveku Kosova“.

Dok ne prestaju tenzije sa srpskom zajednicom na severu uz duge cevi i barikade, kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je došlo vreme da Kosovo dobije status kandidata, jer je „prva zemlja u regionu po nivou vladavine prava, slobode i demokratije“.

Mada se o kandidaturi Kosova govorilo i ranije, nije isključeno da su vlasti u Prištini odlučile da apliciraju jer vide kako su Ukrajina, Moldavija ali i Bosna i Hercegovina kao međunarodni protektorat, dobile status kandidata.

Formalno-pravno, Kosovo ne sprečava ništa da aplicira za status kandidata. Međutim, čini se da bi put do tog statusa mogao da bude dug i težak. Razlog za to leži u činjenici da Kosovo trenutno kao državu ne priznaje pet država članica EU, a odluke o dodeljivanju statusa kandidata donose se jednoglasno.

Posebno tvrde i uporne u svom stavu su Španija i Kipar, zbog svojih unutrašnjih teritorijalnih problema, dok se Grčka solidariše sa Kiprom.  Nije isključeno da bi protiv statusa kandidata bile i neke države koje Kosovo formalno priznaju, poput Mađarske ili Holandije, koja se dugo protivila viznoj liberalizaciji za Kosovo.

Međutim, to što je Kosovo apliciralo za članstvo neće od sutra odmah promeniti odnose Evropske unije i Kosova. Prema procedurama Evropske unije, na potezu su šefovi država i vlada EU koji treba da zatraže od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Kosova.

Teško je očekivati da se to dogodi sutra na Samitu EU, a još teže da će EU uopšte postići jedinstvo oko ovog pitanja u skorije vreme.

Iako ga ne priznaju sve države članice Evropske unije, zvanično se na Kosovo gleda kao na „potencijalnog kandidata za članstvo“.

Poput ostatka regiona, Kosovo je do sada uspelo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (SSP). Tada je iskorišćena pravna mogućnost da Evropska komisija kao pravni subjekt u ime EU potpiše sporazum sa Kosovm, pa se tako izbeglo neslaganje onih koji u EU ne priznaju državu.

Osim uopštenih poruka da podržavaju evropske integracije Kosova, o aplikaciji Kosova najviši evropski zvaničnici nisu se oglašavali. Nije ni najjasnije da li su vlasti u Prištini u koordinaciji sa nekim iz Evropske unije ovaj zahtev i podneli.

Ovim zahtevom pozabaviće se Švedska koja u januaru preuzima predsedavanje Evropskom unijom. Međutim, ukoliko vlasti u Prištini aplikaciju „na svoju ruku“ podneli, nije isključeno da ovaj zahtev bude „pucanj u prazno“ ili „guranje prsta u oči“ zvaničnom Beogradu u jeku krize na severu.

Kosovo je ovo godine uputilo i zvaničnu aplikaciju za članstvo u Savetu Evrope, međutim to pitanje do sada se nije našlo na dnevnom redu ove organizacije. Pred vratima Kosovo čeka i u UN, Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com