„Sa stanovišta austrijskih Socijaldemokrata, aktuelna zabrinutost civilnog društva u Srbiji zbog namere da se kopa litijum je opravdana. Postupanje vlasti protiv mirnih demonstranata je veoma upitno što se demokratskih i ljudskih prava tiče“, kaže za „Vreme“ predsedavajući Socijaldemokrata i kandidat za kancelara Austrije Andreas Babler
U Austriji se 29. septembra održavaju parlamentarni izbori. Kao u celoj Evropi i tu se nameće pitanje hoće li zemlja skrenuti više udesno, nego što je to prihvatljivo za funkcionalne parlamentarne demokratije. Uzrok tolikom jačanju desnice dobrim delom je i sunavrat socijaldemokratije, gubitak sopstvenog identiteta koji je počeo sa politikom Gerharda Šredera i Tonija Blera. Socijaldemokrate su pravljenjem silnih kompromisa negde usput izgubile poverenje sopstvene baze.
Evropske desničare svih fela ohrabruje nedavni velki uspeh Alternative za Nemačku u Saksoniji i Tiringiji koji se u najvećoj meri zasniva na širenju straha od navodne najezde tamnoputih, nehrišćanskih migranata koji ugrožavaju radna mesta domaćih stanovnika i, jelte, bave se kriminalom i spremaju terorističke napade.
Austrijsku Socijaldemokratsku partiju na ovim izborima predvodi Andreas Babler. Rođen u radničkoj porodici u Medlingu nadomak Beča on se već sa šesnaest godina bio pridružio Socijalističkoj omladini Austrije, socijalističkoj, antifašističkoj, internacionalističkoj organizaciji mladih, praktično podmaltku Socijaldemokratske partije.
Svoje stavove ne umotava u oblandu, jasno kaže da je marksista, a što se gorućeg pitanja migranata tiče: “S obzirom na populaciju Austrije od 8,5 miliona stanovnika i više od 100 miliona turističkih noćenja, 25.000 izbjeglica koje primaju osnovnu pomoć je mali broj“, rekao je Babler pre 10 godina i ostao veran izvorno socijaldemokratskoj politici.
Nepoverenje u instuticije Srbije
Za „Vreme“ govori o drugim aktuelnim pitanjima koja imaju veze sa Srbijom, pa i o značaju litijuma za Evropu.
„Trenutno veliki deo litijuma koji se koristi u Evropskoj uniji dolazi iz Kine. U principu, ekonomske zavisnosti mogu uticati na ekonomski suverenitet EU, što je pokazala zavisnost od snabdevanja energentima iz Rusije. Zato bi trebalo podržati sporazume i projekte koji smanjuju evropske zavisnosti, promovišu otpornost i unapređuju ekološku transformaciju“, kaže Babler.
A iznad svega trebalo bi dati prioritet uspostavljanju i širenju cirkularne ekonomije, kao i istraživanju i razvoju novih tehnologija i procesa za skladištenje energije. Nedavni rezultati istraživanja pokazuju da efikasne i pristupačne baterije mogu da se naprave i bez kritičnih sirovina kao što su litijum ili kobalt.
„Rudarenje u Srbiji bi trebalo da bude odobreno samo ako se obezbedi da se sprovodi u skladu sa standardima EU, kao što je posebno navedeno u Critical Raw Materials Act, i međunarodnim standardima rada i sporazumim“, nastavlja Babler.
To bi, kaže, trebalo da se odnosi na sva osetljiva područja, kao što su područja sa velikim rezervama podzemnih voda ili morsko dno. Takođe je važno poštovati Direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu i Direktivu o odgovornosti za životnu sredinu. Procene uticaja na životnu sredinu moraju biti zasnovane na tačnim, odgovarajućim i pouzdanim podacima, što do sada, po njemu, nije bio slučaj
„Nažalost, prošlost pokazuje da odgovorne institucije u Srbiji nisu bile u stanju da obezbede primenu ustavnih standarda po pitanjima životne sredine, demokratskih i ljudskih prava. Sa stanovišta austrijskih Socijaldemokrata, aktuelna zabrinutost civilnog društva u Srbiji zbog namere da se kopa litijum je opravdana. Postupanje vlasti protiv mirnih demonstranata je veoma upitno što se demokratskih i ljudskih prava tiče“, ocenjuje Babler.
Zeleni dogovor sa crvenim srcem
Klimatski ciljevi EU su da postane klimatski neutralna do 2050. godine. Do 2030. godine trebalo bi da se postigne smanjenje emisije gasova za 55 odsto u odnosu na 1990. godinu.
„Sam Green Deal je paket političkih inicijativa i pravnih akata koji su ambiciozni, ali u borbi protiv globalnog zagrevanja vođenog profitom i moramo biti ambiciozni. Da bismo to uradili, mi u Austriji moramo ‚Zelenom dogovoru’ da udahnemo novi život, uprkos blokadama Narodnjačke i Slobodarske partije. Mi moramo da obezbedimo pravedan prelaz i investiramo u društveno prihvatljivu energetsku tranziciju. Potreban je zeleni dogovor sa crvenim srcem.“, priča Babler.
Jer, klimatska kriza je i socijalna kriza koja prvenstveno pogađa one koji su već pogođeni siromaštvom i isključenošću. Osim toga klimatsku krizu ne podstiču svi podjednako: najbogatijih 10 procenata stanovništva u EU emituje više CO2 od siromašnijih 50 procenata zajedno. Emisije CO2 koje su izazvali superbogati svojim privatnim avionima samo u 2022. su veće od ukupnih emisija portugalske prestonice Lisabona.
Austrija je bila poslednja evropska zemlja koja je Komisiji podnela nacionalni klimatski i energetski plan, koji pokazuje kako postići klimatske ciljeve EU do 2030. godine. Nije pravno obavezujući i samo sadrži izjave o namerama ministrarke za klimu iz redova Zelenih.
„Ali, u Austriji ne postoje zakonski određeni klimatski ciljevi. Austrija je slepa kada je reč o klimatskoj politici“, objašnjava Babler.
Ključni faktori ovde nisu samo klima, već i zaposleni i kompanije. Bez obzira da li je reč o neophodnim ulaganjima u proizvodne lance ili o socijalnim merama za pravednu promenu, svi su zaglavili zbog nepostojanja zakona o zaštiti životne sredine.
Izbore u Srbiji obeležile neregularnost
Nakon optužbi opozicije da su prevremeni izbori 17. decembra pokradeni, Evropski parlament je izglasao dosta oštru rezoluciju, bilo je primedbi pre svega iz redova evropskih poslanika zelenih i socijaldemokratskih partija, ali se potom baš ništa nije desilo, nikakvih posledica po vlast u Srbiji nije bilo.
„Izbore u Srbiji obeležile su neregularnosti, ali umesto da se te neregularnosti razjasne, najviši zvaničnici Vlade Srbije, uključujući bivšu premijerku Anu Brnabić i predsednika države Aleksandra Vučića, klevetali su rad nezavisnih posmatrača izbora. To ne možemo da prihvatimo i to takođe šteti približavanju Srbije EU”, kaže Babler.
Smatra da politički sistem u Srbiji poslednjih godina postaje sve nestabilniji i sve više ga karakterišu autoritarne tendencije. EU bi, kaže, trebalo da se jasno i kritički pozabavi ovim razvojem događaja, upravo zato što je zajednički cilj integracija država Zapadnog Balkana u EU. Srbija, kao najveća država u regionu mora se ponaša u skladu sa svojom odgovornošću za stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu i u skladu sa statusom kandidata za pristupanje EU.
A za Bablera Evropska unija je obećanje mira, bezbednosti i slobode u Evropi.
„Naše zajedničke vrednosti – demokratija, ljudska prava i osnovne slobode – su centralni stubovi evropske zajednice i ‚ideologija’ na kojoj gradimo svoja pravila za bolji suživot. Ali ovo obećanje i ove zajedničke vrednosti su u opasnosti: autoritarne i desničarske ekstremističke snage ugrožavaju ono što smo stvorili. Oni ugrožavaju ono za šta se Evropa zalaže u svojoj srži. Moramo se boriti protiv ovih struja i zalagati se za našu ideologiju i vrednosti kako bismo omogućili ljudima u Evropi da žive slobodnim, sigurnim i mirnim životom“.
Očekianja od izbora
Šta očekuje na parlamentarnim izborima 29. septembra?
„Takmičim se, naravno, da budem prvi. Ali ne iz sopstvenih interesa, već da bi u Austriji ponovo bilo bolje, da ljudi lakše žive“, kaže Babler.
Austriji je potrebna vlada koja je bliska običnim ljudima. Vlada koja osigurava pristupačan život, obnavlja zdravstveni sistem i garantuje sigurnu budućnost. Ljudi u Austriji zaslužuju vladu koja ih tretira kao jednake i kancelara koji ih poštuje.
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
