Anatomija kazahstanske pobune: Od demonstracija do oružanog sukoba

Protesti u Kazahstanu su od 2. do 5. januara prerasli u oružanu pobunu. Bivša prestonica Almati bila je kratkoročno pod vlašću demonstranata koji su zapalili zgrade lokalne uprave i tužilaštva, opljačkali bivšu predsedničku rezidenciju, oštetili zgradu državne televizije, zauzeli aerodrom i šest skladišta oružja.

Direktorka Informativno-analitičkog centra za proučavanje društvenih i političkih procesa na postsovjetskom prostoru Moskovskog državnog univerziteta Darija Čižova kaže da je na vrhuncu krize predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev uspeo da uspostavi punu vlast u ključnim strukturama Kazahstana. Prelomni trenutak je bio kada je 5. januara proglasio vanredno stanje i stao na čelo Saveta bezbednosti, koji je do tada vodio bivši predsednik, “Otac nacije” Nursultan Nazarbajev.

Viši naučni saradnik Centra za postsovjetske studije Ruske akademije nauka Stanislav Pričin ocenjuje da je Tokajev iskoristio potpunu konfuziju okruženja Nazarbajeva, o kome su na društvenim mrežama pronošene glasina da je napustio zemlju.

Pre dve godine građani su Tokajevu, koga je Nazarbajev posle tri decenije na čelu zemlje 2019. odredio za naslednika, dali carte blanche, ali on za dve godine nije mogao da dokaže svoju nezavisnost – nije sam imenovao nijednog ministra. Silovici, privreda i vladajuća elita ostali pod kontrolom Nazarbajeva.

Takva struktura moći tokom tranzicije vlasti u Kazahstanu dovela je do dezorijentacije državnog aparata. Visoki funkcioneri su manevrisali između “Akorda” (rezidencije predsednika) i “Biblioteke” (kancelarije Nazarbajeva ). To je, po oceni kazahstanskog politikologa Andreja Čebotarjeva, posebno bilo primetno na vrhuncu pandemije 2020.

Darija Čižova iznosi podatak da je tokom 2021. procenat Kazahstanaca koji veruju u poboljšanje ekonomske situacije pao na 30 odsto (u odnosu na 50 odsto u 2019).

Naučni konsultant Moskovskog centra Karnegi Temur Umarov ocenjuje da je poskupljenje gasa bilo samo poslednja kap nezadovoljstva, a da je razlog za pobunu dublji: nezadovoljstvo politikom vlade bez učešća društva, ekonomski problemi, zatvorena granica sa Kinom, odakle je dolazio najveći deo kazahstanskog uvoza, letnja suša koja je pogodila poljoprivredu.

Ulogu je odigralo i nezadovoljstvo mladog dela stanovništva: najžešći sukobi sa snagama bezbednosti dešavaju se upravo u Almatiju, centru mladog, obrazovanog stanovništva.

Prema oceni eksperta za centralnu Aziju Arkadija Dubnova događaji u Kazahstanu liče na “nemilosrdnu pobunu”, što je veliki problem sa stanovišta obnavljanja političkog dijaloga i jasan primer u kom pravcu vodi odsustvo prave političke opozicije, koja je ili proterana iz zemlje, ili je u zatvoru, ili prosto nigde nije politički zastupljena.

Predsednik Tokajev je, međutim, rekao da neredi predstavljaju “spoljni napad na Kazahstan”, ali tu ocenu nije potkrepio konkretnim podacima, osim što je ukazivao na to da oni koji su uzeli oružje u ruke očito imaju ratno iskustvo. Tako se spekulisalo da su se iz Avganistana u Kazahstan preselili neki ekstremist. Ruski mediji su spekulisali o Ujgurima ili Tadžicima, koji su viđani i u Siriji.

Tokajev je “inostrani faktor”pominjao očito da bi pozvao u pomoć snage Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti ODKB koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija.

Mada je Moskva imala bolje odnose sa Nazarbajevim nego sa Tokajevim, snage ODKB su pod njenim vođstvom ipak hitno poslate u Kazahstan da obezbeđuju glavne infrastrukturne objekte, kao što je aerodrom u Almatiju. Pre toga Rusi su pojačali obezbeđenje kosmičke baze Bajkonur. I rusko Ministarstvo spoljnih poslova napominje da su protesti u Kazahstanu inspirisani iz inostranstva. Kina je takođe saopštila da podržava sve napore vlasti Kazahstana da se što pre izbori sa “haosom” i da se snažno suprotstavlja “spoljnim silama” koje nameravaju da izazovu “društvene potrese i nasilje”.

Dubnov veli da se ne može kategorički reći da protesti u Kazahstanu nemaju neke prikrivene lidere. On pominje bivšeg premijera Akežana Kazegeldina, koji poslednjih 20 godina živi u Londonu, i odbeglog oligarha i lidera opozicionog pokreta “Demokratski izbor Kazahstana” Muhtara Abljazova koji je preko društvenih mreža pozivao na proteste i tvrdio da su oni rezultat neumornog rada opozicije.

Naučni konsultant Moskovskog centra Karnegi Temur Umarov kaže da se demonstracijama naftnih radnika i ozlojeđene omladine u velikim gradovima jesu pridružili pripadnici nesistemske opozicije, ali da su sve su to isključivo kazahstanski aktivisti ili članovi pokreta “Demokratski izbor Kazahstana”, građanskog pokreta “Oian Kazakstan” (“Probudi se, Kazahstan”) i novinari i aktivisti nevladinih organizacija koje finansira Zapad, a čiji je rad u Kazahstanu daleko teži nego, na primer, u Gruziji, ili Ukrajini.

Umarov smatra da se može dogoditi mnogo toga, ali misli da će režim verovatno izdržati ovaj napad, jer je prilično otporan.

I žestok: vlasti su objavile da su u antiterorističkoj akciji do 7. januara likvidirale 26 pobunjenika, koje nazivaju “teroristima sa kojima se neće pregovarati”. Ranjeno ih još 26, a uhapšeno oko 3811 ljudi. Prema zvaničnim podacima poginulo je 18, a ranjeno 780 pripadnika vojske i policije.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com