Sme li predsednik Srbije da dođe u Novi Sad, grad u kojem se urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici pretvorilo u simbol sistemskog sloma i političke krize? Sme, ali samo ako dolazak ne podrazumeva istinski susret sa građanima. Nenajavljena poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića 8. februara bila je boravak u Novom Sadu bez suočavanja s težinom koju grad nosi.
Posle višemesečnih antivladinih protesta, pokrenutih tragedijom u kojoj je stradalo 16 ljudi, Vučić se u grad vratio prvi put. Ne uz najavu, ne uz javni program i ne uz odlazak na mesto nesreće. Umesto toga, javnost je obavestio, preko društvenih mreža, da je pojeo sendvič, popio čašu vina i otvorio Sajam zavičaja.
I dok su mediji dan ranije izvestili o njegovoj budućoj poseti Minhenu narednog vikenda i Bezbednosnoj konferenciji, kao i o tome da će na Sretenje ugostiti jednog stranog državnika, poseta Novom Sadu prošla je bez ikakve najave.
Možda u tome ne bi bilo ničeg neobičnog da se ne radi upravo o Novom Sadu i predsedniku Vučiću, koji naročito kroz sebi naklonjene medije, unapred najavljuje gotovo svaki svoj korak. I dok je ovom posetom pokazao da ipak sme u Novi Sad, način na koji je to učinio možda je istovremeno učvrstio suprotnu tezu o kojoj se u javnosti govori mesecima.
Boravio je Vučić u glavnom gradu Vojvodine poslednji put 4. novembra 2024, u noći kada je na poziv opozicije, održan prvi protest zbog obrušavanja nadstrešnice i kada je došlo do prvih incidenata. Protesti su zatim prošireni na čitavu zemlju.
Vučić je od tada više puta najvljivao da će otići u Novi Sad, tamo je u novembru 2025. trebalo da bude održan i veliki skup naprednjaka, ali ništa od toga nije se dogodilo, a u javnosti se proširio narativ da predsedni u Novi Sad ne sme.
Kontrolisan dolazak
Novi Sad je u proteklim mesecima postao simbol tragedije, ali i šire društvene i političke krize. Upravo zato dugo je važio za grad u koji predsednik ne dolazi. Kada je to konačno učinio, dolazak je bio strogo kontrolisan. Bez velike pompe i obraćanja i bez prostora za pitanja ili susrete sa neistomišljenicima.
Prva stanica bio je kiosk brze hrane u blizini Novosadskog sajma, gde je predsednik, u društvu formalnog šefa naprednjaka Miloša Vučevića i njegovih sinova, pojeo „indeks sendvič“. Začudio se njegovoj veličini, upitavši Vučevića: „Kakav je onda veliki, ako je ovo mali?“
Ekipu „sendvičara“, kako ih je na Instagramu nazvao administrator stranice SNS Srbija, pozdravilo je nekoliko prolaznika, što se vidi i čuje na objavljenom snimku.
Nacionalističke poruke Krajišnicima
Zatim su prešli ulicu i otišli na Novosadski sajam. Umesto obraćanja građanima Novog Sada, koje je više puta najavljivao od početka političke krize, Vučić se u nedelju obratio Krajišnicima na Sajmu zavičaja, manifestaciji sa provereno lojalnom publikom.
Sa bine je poručio da se, za razliku od drugih, nikada nije plašio onih koji su „progonili, terali i ubijali“.
„Uvek sam govorio istinu, nikad nisam pognuo glavu pred njima i uvek ću da štitim srpski narod od onoga što je bilo, uvek da govorim kakve su zločine ustaše nad Srbima počinile, ali i da ukazujem na opasnosti koje nam budućnost donosi”, naveo je. Dodao je i da će se „izboriti za mir i bolju budućnost sve naše dece”.
„Da ste živi i zdravi, dragi Krajišnici, želim vam danas lep provod ovde u Novom Sadu i da zajednički gradimo našu lepu i najlepšu Srbiju“, poručio je Vučić.
Bistrenje politike uz vino
Simbolički završetak posete bila je fotografija sa Petrovaradinske tvrđave. Predsednik i njegovi saradnici u ugostiteljskom objektu, uz čašu vina i poruku o „bistrenju svetske politike”.
Za stolom je sedeo sa Milošem Vučevićem, gradonačelnikom Novog Sada Žarkom Mićinom, predsednicom Pokrajinske vlade Majom Gojković i ministarkom privrede Adrijanom Mesarović.
„Na Petrovaradinskoj tvrđavi sa Majom, Adrijanom, Žarkom i Milošem, uz čašu domaćeg sivog pinoa, bistrimo svetsku politiku i kujemo planove za ubrzani razvoj Novog Sada”, naveo je Vučić u opisu fotografije na Instagramu.
Reakcije i granice legitimiteta
Ubrzo su usledile reakcije dela studenata i opozicije. Izostanak odlaska na železničku stanicu i suočavanja sa gradom i građanima mnogi su videli kao nastavak politike izbegavanja odgovornosti.
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu poručili su da predsednik nije došao „zbog istine, već zbog sendviča”.
„Vučić došao u Novi Sad prvi put posle pada nadstrešnice. Ne zbog istine, nego zbog sendviča. Jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči”, naveli su studenti na društvenoj mreži Iks.
Deo opozicionih aktera govorio je o kontrolisanoj i suštinski zatvorenoj poseti. Predsednik novosadskog odbora Stranke slobode i pravde Vladimir Vrsajkov izjavio je da je Aleksandar Vučić „kratkom i nenajavljenom posetom Novom Sadu još jednom uvredio žrtve i sve građane”.
„Umesto da najzad prihvati odgovornost – ode na Železničku stanicu, klekne i zamoli za oproštaj zbog laži i naprednjačkih koruptivnih šema koje su ubile 16 ljudi, a jednu osobu ostavile teškim doživotnim invalidom – eno ga sa predsednikom svoje stranke, Milošem Vučevićem, jede sendvič i izvrgava ruglu sav naš bol”, naveo je Vrsajkov, dodajući da se poseta odvijala uz najviši stepen zaštite.
Opozicioni odbornik Građanskog pokreta Bravo Miran Pogačar ocenio je da je „nenajavljeni i tajni dolazak” Vučića u Novi Sad „dokaz poraza njegove politike”.
Mićin: potvrda poverenja građana
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je da je poseta predsednika Srbije jasna politička poruka i potvrda da građani prepoznaju „ko radi, gradi i preuzima odgovornost”, rekavši i da „brutalno lažu” oni koji tvrde da Vučić nije bio na železničkoj stanici.
„Današnji dolazak predsednika Vučića nije slučajnost, već politička poruka i činjenica da građani znaju ko radi, gradi, ko preuzima odgovornost i ko stoji uz svoj narod i u teškim trenucima. Srbija je pobedila jer nije dozvolila da je vode oni koji ruše, već oni koji stvaraju, grade i gledaju u budućnost”, poručio je Mićin na mreži Iks.
Mićin je istakao da je to najjasniji pokazatelj odnosa koji predsednik ima sa građanima i poverenja koje mu Novosađani pružaju.
„Brutalno lažu svi koji kažu da je tu prvi put i da nije bio na mestu tragedije, jer se 6. novembra 2024. godine poklonio žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, u tišini i sa poštovanjem, a posle toga posetio i stranačke prostorije”, naglasio je Mićin.
Vožnja autobusom i kafane u Nišu
Ovo nije prvi put da predsednik odlazi u gradove u kojima nije naročito dobrodošao. U decembru je tri dana boravio u Nišu, gde je otvorio jednu fabriku i obilazio kafane, ali nije prošetao gradom, iako je to najavio – već se vozio gradskim autobusom.
Za razliku od Novog Sada, kroz Niš su predsednika pratile brojne novinarske ekipe, uglavnom iz prorežimskih medija.
