Suština onoga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u još jednom obraćanju naciji manje ili više neuvijeno rekao je: ili će se Srbija pomiriti sa de fakto nezavisnošću Kosova i neće sprečavati da postane punopravni član Ujedinjenih nacija, ili neće biti plata, penzija, radnih mesta jer neće biti investicija, a na sve to će nam Evropska unija još i vize uvesti. Drugim rečima: mi smo, on je, u pravu i mi, on, ni za šta nismo krivi, ali oni stvari vide drugačije, a sila Boga ne moli.
Konkretno, kaže Vučić, više mu je to ova pregovaračka Petorka ponovila: ako Srbija ne prihvati plan koji su združeno na pregovarački sto tresnuli EU, SAD i tri najmoćnije države Evropske unije, biće prekinute evropske integracije Srbije, prvo zaustavljene, a onda i povučene investicije i Srbija, građani Srbije, će biti izloženi „sveobuhvatnim merama koje za cilj imaju da im nanesu štetu“.
Znači, da građani Srbije znaju, zlatno doba biće prošlost, ako on odbije ovaj nemačko-francuski kosovoski plan koji je postao sveevropski jer su iza njega stale i one države EU, njih 5, koje nezavisnost Kosova priznale nisu, a za evropsko inostranstvo opet će moarati da se stoji u redovima ispred zapadnih konzulata, recimo kada e ide na more u Grčku.
A ako neko sumnja u to i misli da je blef, i Slobodan Milošević je mislio da ni jedna bomba na Srbiju neće pasti, pa su i te kako padale bombe, a valja pogledati i u pravcu Rusije iz koje su se zapadne firme „povukle za 15 dana“.
To treba „lažne patriote“, „davaoci tuđe krvi“ da imaju na umu, kada se busaju u grudi.
Govorio je Vučić, naravno, i o „onim drugima“ koji su krivi za sve njegove kosovske probleme i o geopolitičkoj situaciji i, ovog puta veoma blago, o zapadnom licemerju po pitanju Povelje UN, ali i što je njih baš briga za srpsku decu koju su Kurtijevi Albanci upucali samo zato što su nosila badnjak, ali se zato uzbuđuju što je „Rada Trajović dva sata sedela na klupi“ (na adminstrativnom prelazu sa Kosovom zato što srpska policija nije htela da je pusti).
U u pojedinim delovima namerno nerazmljovom obraćanju Vučića provejavala je misao, makar se to tako može protumačiti, da možda neće on na sve ovo da pristane, nego će to da učini neko drugi u njegovo ime, a on će se povući da na sve to ne bi morao da stavi potpis.
Ali, da se slučajno građani Srbije ne brinu previše, neće to biti ni danas, ni sura, ni za mesec, dva ili tri, a on će gledati, i to je jasno rekao, da za Srbiju, sebe, kupuje vreme koliko god bude mogao.
A kada bude došlo do toga, izjasniće se Narodna skupština, a „možda“ se i građani budu pitali, što valja shvati kao da će možda po pitanju prihvatanja ili odbacivanja evropskog plana za Kosovo biti raspisan referendum.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
