Aleksandar Radić: Saopštenje VJT o „zvučnom topu“ se uklapa u izbornu kampanju

Vojni analitičar Aleksandar Radić  kaže da je istraga Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ tokom protesta 15. marta od samog početka imala propagandnu funkciju, kao i da se objavljivanje zaključaka tužilaštva vremenski uklapa u izbornu kampanju.

Radić, koga je VJT u svom saopštenju označilo kao jednog od aktera za koje postoji sumnja da su učestvovali u širenju tvrdnji o upotrebi „zvučnog topa“, ocenio je za „Danas“ da je to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić unapred najavio objavljivanje saopštenja tužilaštva predstavlja posebno važnu okolnost.

„Činjenica da predsednik Republike Aleksandar Vučić najavljuje saopštenje tužilaštva dovoljno govori sama za sebe. Opet nenadležni imaju informacije o tome šta će u nedelju pre podne raditi jedan državni organ. Zar vam se ne čini malo neobičnim da jedne, trebalo bi mirne, septembarske nedelje rade državni službenici i objavljuju saopštenje? I sve u propagandnom tonu“, rekao je Radić za Danas.

Posebno spornim Radić smatra deo saopštenja u kojem se govori o „PSY OPS“, odnosno psihološkim operacijama. VJT je navelo da je analizom njegovog mobilnog telefona utvrđena namera da primenom tog koncepta utiče na javno mnjenje.

Smrt fašizmu i sloboda narodu, druže Radiću

Radić, međutim, objašnjava da je izraz „PSY OPS“ godinama koristio u šaljivom kontekstu u Viber grupi sa prijateljima, među kojima su bili novinari. Grupa je, kako je naveo, služila za razmenu informacija o vojnim temama širom sveta, uključujući nabavku tenkova, događaje na vojnom planu i predstavljanje nove vojne tehnike.

Prema njegovom tumačenju, tužilaštvo je tokom pregleda telefona upravo naziv te grupe iskoristilo kako bi stvorilo utisak da je iza iznošenja tvrdnji o događajima od 15. marta postojala organizovana struktura. Radić smatra da je takva interpretacija deo nastojanja da se čitavom slučaju pripiše organizovanost.

Problem u hronologiji komunikacija

On problem vidi i u hronologiji komunikacija na koje se tužilaštvo poziva. Kako tvrdi, veliki deo komunikacije nastao je tek nakon događaja od 15. marta, zbog čega, prema njegovom mišljenju, ona ne može biti dokaz da je pre samog događaja postojalo organizovano delovanje.

Radić je podsetio da je protiv njega VJT pokrenulo postupak zbog sumnje u pokušaj rušenja ustavnog poretka, što po njegovoj oceni podrazumeva postojanje određene organizacije. Međutim, smatra da je tužilaštvo u javnosti predstavilo uglavnom izmenjen sadržaj komunikacija koje su vođene nakon spornog događaja. Zbog toga je, kako navodi, hronologija događaja u suprotnosti sa konstrukcijom koju tužilaštvo pokušava da postavi, ironično dodajući da bi takvo tumačenje podrazumevalo da je unapred mogao da zna buduće događaje.

Prema Radićevim rečima, tužilaštvo nastoji da pronađe organizaciju koja bi mogla biti predstavljena kao odgovorna za čitav slučaj, a potom i da joj pripiše određenu povezanost sa inostranstvom. On smatra da, pošto takva konstrukcija nije dokazana, VJT pribegava, kako je ocenio, „najbrutalnijoj propagandi“ i odugovlačenju.

Staljin sa Andrićevog venca

Radić je doveo u pitanje i zaključak tužilaštva prema kojem je panična reakcija građana počela nakon što su redari skinuli prsluke i počeli da se povlače. Posebno je problematizovao oslanjanje na iskaze pripadnika državnih struktura koji su se tog dana nalazili na protestu.

On je ocenio da postoje državne strukture koje su se, prema njegovom viđenju, okrenule protiv sopstvenih građana i izvršavale kontroverzne zadatke, pri čemu se u svedočenjima pominju i osobe za koje nije jasno da su bile policijski službenici. Zbog toga Radić smatra da se iskazima navodnih policijskih službenika koji su se pojavili u istrazi ne može nekritički verovati, jer je, kako tvrdi, moguće da su postupali po naređenju.

Studenti i ranije bili optuživani za navodno simuliranje događaja

Komentarišući tvrdnju VJT-a da je lančano kretanje građana počelo nakon aktiviranja protokola za povlačenje redara, Radić je rekao da su studenti i ranije bili optuživani za navodno simuliranje događaja. Prema njegovom mišljenju, i sada se pokušava pronaći organizovana struktura kojoj bi mogla biti pripisana odgovornost za ono što se dogodilo.

On tvrdi da tužilaštvo nije uspelo da dokaže veze između studentske organizacije, medija i njega koje bi ukazivale na zajedničko kreiranje scenarija. Zbog toga mu, kako kaže, nije jasno kakvu poruku sistem sada pokušava da pošalje, osim da odgovornost za događaje prebaci sa državnih struktura.

Radić je osporio i navode VJT-a da su audio i video-snimci na kojima se čuje specifičan „huk“ naknadno menjani. Prema njegovoj oceni, takvim zaključkom se istovremeno dovode u pitanje brojna svedočenja građana koji su govorili o onome što su doživeli tokom protesta 15. marta.

On smatra da se iskazi građana koji su javno istupili i čiji su identiteti poznati time potiskuju u korist svedočenja osoba čiji identitet nije objavljen, a za koje se tvrdi da su bile angažovane na tajnim zadacima. Upravo u tome Radić vidi jedan od ključnih problema u načinu na koji tužilaštvo obrazlaže svoje zaključke.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!