Stanari jedne zgrade u Vojvode Stepe u Beogradu zadržali su u holu direktora PIO Fonda Relju Ognjenovića i aktiviste Srpske napredne stranke, koji su sa spiskom sa ličnim podacima stanara išli od vrata do vrata.
Kako je prikazano na snimku, koji je na društvenoj mreži „X“ objavio Nemanja Šarović, Ognjenović i aktivisti SNS zadržani su do dolaska policije.
Prema navodima Šarovića, akciju stanara predvodio je bivši diplomata profesor Davor Kalajdžić. Dodaje da je prvo zadržano dvoje aktivista SNS, koji su sa spiskom obilazili stanove, da bi se na njihov poziv u pomoć pojavio Relja Ognjanović sa još nekoliko naprednjaka.
Profesor Kalajdžić je, dodaje Šarović, pozvao policiju i prijavio kršenje zakona o tajnosti ličnih podataka građana, tražeći od policije da utvrdi identitet ljudi zatečenih u kršenju zakona, kao i način na koji su oni došli do boračkih spiskova za njihovu zgradu ali i čitav Voždovac.
Ovaj najnoviji slučaj je podsetio na prethodni sukob političkih rivala koji se pre nedelju dana desio u Beogradu, i postavlja se pitanje šta aktivisti smeju, a šta ne smeju da rade u političkim kampanjama, odnosno, šta zakon kaže o tome?
Shodno tome da je kampanja tek započeta, ko zna šta može da nas očekuje do datuma održavanja izbora.
Verbalni sukob aktivista „SviĆe” i SNS
Podsetimo, prošle nedelje nakon verbalnog sukoba aktiviste pokreta „SviĆe” Nikola Ristića sa aktivistkinjama SNS-a na Banovom Brdu u Beogradu reagovale su i pojedine stranke koalicije Srbija protiv nasilja, kao i premijerka Ana Brnabić. Snimak se proširio društvenim mrežama, a obe strane su razmenjivale teške optužbe.
Reagovala je i Srpska napredna stranka saopštenjem u kojem su istakli da je na njihove aktiviste „verbalno i fizički nasrnuo” aktivista „SviĆe” Nikola Ristić dok su obilazili članove te stranke u kampanji „od vrata do vrata” na Banovom brdu.
Ana Brnabić se obratila na iznenada sazvanoj konferenciji za štampu u prisustvu članica Vlade iz SNS i dve aktivistkinje vladajuće stranke, koje tvrde da su fizički napadnute.
Na snimku koji je objavila grupa „SviĆe“ vide se muškarac i žena, a ne dve žene. Aktivista ove grupe Nikola Ristić za „Danas“ je rekao da se dogodilo ono što se na snimku i vidi, te da nije bilo fizičkog kontakta, „niti smo bilo koga napali“.
Šta se dogodilo?
Ristić je za „Vreme“ kazao da je sa drugom prolazio u nedelju oko 21 čas uveče jednom ulicom na Banovom brdu i da su u toku šetnje videli ljude sa nekakvim spiskovima, nakon čega su zastali da osmotre o čemu se radi.
Objasnio je da su aktivisti SNS čekali ispred ulaza kako bi im neko otvorio vrata, nakon čega su ušli i počeli redom da upoređuju spisak po potpisanim sandučićima.
„Kada smo ih pitali koga popisujete i šta, oni su rekli: ’Popisujemo naše članove’“, kaže Ristić.
Nakon toga, u pokušaju da objasne građanima u prolazu šta se događa, dvoje aktivista su pokušavali da se odbrane i rekli da ne znaju o čemu se radi i da nemaju nikakav spisak.
„Ostavili su materijal koji su imali u nekom lokalu u Požeškoj, koji su zaključali. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bio na terenu član SNS-a iz Rume, a devojka koja je bila sa njim je bila kandidatkinja SNS-a za poslanicu na poslednjim izborima“, navodi Ristić.
Šta je dozvoljeno u kampanji?
Advokat Rodoljub Šabić za „Vreme“ kaže da je jedna stvar poseta stranačkih aktivista članovima stranke ili stranačkim simpatizerima, a sasvim druga generlano posećivanje stanova nepoznatih ljudi koje još podrazumeva i sistematsku obradu ličnih podataka.
„Poseban problem je obrada, traženje i evidentiranje podataka koji spadaju u kategoriju posebnih, naročito osetljivih”, ukazuje Šabić.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebni, naročito osetljivi podaci tretiraju se i podaci o pripadnosti političkoj stranci i podaci o političkom opredeljenju generalno.
Traženje tih podataka, kaže Šabić, pogotovo u situaciji kad mnogi građani nisu sigurni da li smeju da ih uskrate, odnosno da li to mogu bez rizika, ozbiljno dovodi u pitanje zakonske i ustavne garancije prava građana.
Veliki problem su, naglašava Šabić, svakako više nego osnovane sumnje da stranački aktivisti raspolažu ličnim podacima građana iz baza podataka organa vlasti.
„Ti podaci ne samo da bi im morali biti nedostupni nego njihovo posedovanje i obrada predstavljaju kažnjivo, čak krivično delo, ali reakcije nadležnih uvek izostaju.”
Šabić podseća da je pred sam odlazak sa funkcije Poverenika podneo krivičnu prijavu povodom više nego osnovane sumnje da su lični podaci čak 1,7 miliona korisnika Fonda PIO predati vladajućoj stranci, ali da i danas, šest godina kasnije, javnost nema nikakvih informacija šta su tužilaštvo i policija s tim u vezi preduzeli.
Druga strana – da li je smelo da se snima?
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li su članovi grupe „SviĆe” smeli da snime i objave snimak SNS aktivista.
Šabić objašnjava da Krivični zakonik predviđa da će se lice koje neovlašćeno načini (čl.144) ili koje objavi ili prikaže (čl.145) fotografiju ili film bez pristanka snimljenog lica i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom. Ova dela ne goni tužilaštvo, postupak se pokreće samo privatnom tužbom.
Dakle, hipotetički snimljeni aktivisti SNS-a migli bi podneti tužbu sudu, međutim, naglašava Šabić, izvesno bez šansi da uspeju u sporu.
Zašto bez šansi? Zato što „zakon za postojanje krivičnog dela izričito zahteva da se snimanjem odnosno objavljivanjem slike ili filma ‘zadire u lični život’ i to ‘osetno’ što prema svim okolnostima sasvim očigledno nije slučaj”, zaključuje Šabić.
