U čemu su sličnosti, a u čemu razlike s protestima od pre 25 godina?
„Kad god bi bili neki protesti, uvek bi se spominjao Peti oktobar kao nešto uspešno“, priča za DW jedan od studenata koji danas u Srbiji protestuje.
Protesti u Srbiji koji traju već 11 meseci često se porede sa protestima koji su 5. oktobra 2000. godine doveli do pada Slobodana Miloševića. Ali Anja Despotović, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže: „Generalni stav među studentima jeste da mi ništa ne pokušavamo da repliciramo. Mi vodimo autentičnu borbu i imamo jasne ciljeve kojih se zajednički držimo.“
Despotović je u blokadi jedna od zaduženih za saradnju s medijima. U tekstu za DW podseća: „Peti oktobar se dogodio nakon izbora 24. septembra. Postojao je konkretan politički razlog da se Peti oktobar desi“, kaže Anja Despotović.
Njen kolega Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je Peti oktobar „definitivno bio velika pobeda naroda“.
„To je događaj za koji sam prvi put čuo još u svojoj desetoj, dvanaestoj godini. Kad god bi bili neki protesti, uvek bi se spominjao Peti oktobar kao nešto što je bilo uspešno. Mislim da smo mi sada došli jako blizu tome, samo moramo ostati istrajni“, kaže Gardović.
Vrednosti koje su bile ključne pre 25 godina, ključne su i danas: sloboda, pravda, odgovornost i građanska solidarnosti. Na to u izjavi za DW ukazuje Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).
Ta organizacija sastavila je tzv. „Alternativni izveštaj“ u kojem se vidi da postoji „visoka identifikacija sa studentskim pokretom“, jer 95 odsto mladih u Srbiji podržava studente.
„Mladi danas žive u formalno demokratskom društvu, ali osećaju da je sistem obesmišljen. Izveštaj pokazuje da preko 90 odsto njih veruje da izbori nisu fer i pošteni, a polovina smatra da nemaju stvaran uticaj na političke procese“, kaže generalna sekretarka KOMS-a.
„Ono što je specifičnost danas jeste to da su vrednosti participacije, održivosti i jednakosti izraženije nego ranije. Mladi danas nisu samo protiv – oni žele da budu deo rešenja, deo procesa, da se čuju njihovi glasovi unutar institucija“, naglašava Milica Borjanić.
Istoričar Milivoj Bešlin smatra, međutim, da između današnjih i protesta od pre 25 godina ima veoma malo podudaranja. Ni posle godinu dana demonstracija na ulici nije došlo do „istorijski merljivog uspeha“ kakav je bio Peti oktobar 2000. godine, ukazuje Bešlin.
„Nismo bliže mirnom raspletu i političkom rešenju krize nego što smo bili pre godinu dana, nisu ispunjeni studentski zahtevi, stepen korupcije u društvu je nepromenjen, a režim je izašao s najgorim kadrovskim i idejnim rešenjima otkako se ustoličio 2012. godine“, kaže istoričar.
Ujedno dodaje da „s protestne strane ne postoji dovoljno jasna ideja, strategija, struktura i ogranizacija koja bi vodila političkom raspletu najveće društvene i političke krize u Srbiji poslednjih decenija.“
Bešlin takođe upozorava da su današnji studenti žrtve nacionalističke retorike Aleksandra Vučića, koja traje 13 godina. Po njemu su maltene identični koncepti tzv. Vučićevog „velikosrpstva“ i „integralnog srpstva“ Mila Lompara, intelektualca desničarskih shvatanja, koji u javnosti važi za jedno od lica koje predstavlja studente.
„Puno je mladih koji su, boreći se protiv Vučića, spremni da brane ideološki koncept vučićizma. Nažalost, temeljne ideološke vrednosti njegovog režima sve manje se dovode u pitanje pod neuverljivim izgovorima da mu se ne daju povodi za napade“, zaključuje Bešlin.
Za Srđana Milivojevića, koji je u vreme Petog oktobra 2000. bio član pokreta „Otpor“, a danas je predsednik Demokratske stranke, najvažnija stvar kod današnjih protesta je sledeće:
„Mladi ljudi svih nacionalnosti i veroispovesti ujedinili su se u borbi za slobodu, pravdu, pobedu poštenja nad izopačenom i bahatom pljačkom, koja je sasvim ogoljena. Za slobodu se danas u Srbiji zajedno bore Bošnjaci iz Novog Pazara, Slovaci iz Bačkog Petrovca, Mađari iz Subotice sa svojim vršnjacima i kolegama Srbima iz Šumadije, Dragačeva“, ukazuje Milivojević za DW.
Ono za šta se studenti bore je „mnogo veće od nekog autokrate“, naglašava studentkinja Anja Despotović sa početka priče: „Cela naša borba nije ni počela od priče o autoritarnom režimu, o diktatoru. (…) Mi se prvenstveno bavimo promenama vrednosti ovog društva.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Ukupna vrednost poklona koje je predsednik Srbije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije premašila je 117.000 evra, a na spisku su se našli luksuzni protokolarni darovi, umetnički predmeti i lični pokloni
Zašto na predsedničkim izborima studentski pokret i opozicija baš treba da imaju veći broj kvalitetnih kandidata, a ne da sve ulože na jednog
Samo su se nizali slučajevi koji su prethodnih godina pripadnike policije doveli u vezu sa kriminalom, od saradnje sa kriminalnim grupama do optužbi za zataškavanje i zloupotrebu službenog položaja, piše RSE
Skup u Novom Sadu najavljen za 20. juni predstavlja nastavak studentskih aktivnosti započetih nakon smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.
Progresivne snage Srbije trebalo bi sve da stanu uz studentsku listu. Ovo je program oko koga bi mogle da se okupe
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
