“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Šta god da je bila suštinska svrha Vulinove posete Moskvi, ona se po Vučića nije završila onako kako je želeo. Vulinov zadatak je valjda bio da ovom posetom demonstrira daljnju bliskost Srbije i Rusije. Umesto toga, Vučić je kao rezultat sastanka Vulina i ruskog predsednika dobio šamarčinu od Putina, koji ga je pozvao da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju
Predsednik Srbije se sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom i sa njim podelio svoju zabrinutost zbog situacije na Kosovu. Juče u ovo vreme, u Beograd je stigao šef CIA. Predsednikovo hodanje po žici između Istoka i Zapada se nastavlja, a o tome šta to znači za spoljnopolitički diskurs Srbije priča politikolog Cvijetin Milivojević
Aleksandar Vučić dok istovremeno čuva prijateljstvo sa Rusijom i flertuje sa Evropskom unijom, piše Katolička novinska agencija. Posmatrači ocenjuju spoljnu politiku predsednika Aleksandra Vučića kao političku odiseju
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena započela je 2021. godine sa sankcionisanjem pojedinaca i entiteta osumnjičenih za korupciju i organizovani kriminal na Balkanu. Sankcionisanje prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije je utoliko jača poruka, jer je jasno da se ovaj instrument koristi retko. Time su Amerikanci ušli u domen onoga što vlastima u Srbiji najviše smeta – kritike unutrašnjeg stanja, te nedvosmislenog iskazivanja stava prema pojedincima na vlasti u vezi sa navodnim koruptivnim aranžmanima i vezama sa Rusijom
Ovaj tekst se bavi ozbiljnim promašajem u spoljnoj politici naše zemlje. Promašaj se sastoji u propuštanju da se Rusiji uvedu sankcije, čime je Srbija postala negativan izuzetak u odnosu na demokratski svet čiji deo – shodno strateškom opredeljenju zemlje i brojnim koracima učinjenim na liniji tog opredeljenja – odlučno smeramo da pripadamo. Da bi se šteti dodala i sramota, svoje odbijanje da Rusiji uvedemo sankcije obrazlažemo nekakvim pragmatičnim ekonomskim razlozima, računajući šta dobijamo i gubimo opredeljenjem za jednu od dve očigledne alternative. Ko izgubi iz vida da se veliki moralni izbori ne mogu zasnivati na neuporedivo sitnijim finansijskim i sličnim računicama izgubiće u nešto dužoj vremenskoj perspektivi i na etičkom i na ekonomskom planu
