U novoj Strategiji nacionale bezbednosti predsednik SAD Donald Tramp kao jedan od prioriteta postavlja jačanje desno-populističkih snaga u Evropi i transformaciju Evropske unije u „grupu suverenih zemalja”
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
„Politika vrdanja“ u koju je Aleksandar Vučić uvukao Srbiju puca na sve strane, piše „Vreme“ u novom broju. Predsednik države nije dobro izvrdao ni Putina, ni Trampa, ali ni Merca ili Erdogana
Uprkos dva susreta najviših srpskih zvaničnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom – ministra spoljnih poslova Marka Đurića početkom avgusta u Stejt departmentu, a potom i predsednika Vučića tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku – i najave pokretanja strateškog dijaloga dveju zemalja do kraja godine, sve je nekako, što bi se narodski reklo “na dođem ti”, uz goruće požare koje treba gasiti kao što su ogromne carine na našu robu ili stupanje na snagu sankcija NIS-u
Kancelar Fridrih Merc nije posebno zainteresovan za Balkan – samo da se ne puca. Vučić zato još neko vreme može da figurira kao “faktor stabilnosti”, mada su prošla medena vremena kad je bio najbolji đak Angele Merkel
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Geopolitička retorika o “istočnom putu” sve je glasnija i potencijalno opasnija. Briks se u Srbiji promoviše kao svojevrsna alternativa Evropskoj uniji, ali bez jasnog objašnjenja šta on zapravo podrazumeva i da li uopšte išta konkretno nudi. Za razliku od EU, Briks nije ni savez ni sistem. To je klub za deklarativno svrstavanje, ne za suštinski razvoj
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas razgovarala je sa srpskim vlastima i pritvorenim aktivistima
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Šta god da je bila suštinska svrha Vulinove posete Moskvi, ona se po Vučića nije završila onako kako je želeo. Vulinov zadatak je valjda bio da ovom posetom demonstrira daljnju bliskost Srbije i Rusije. Umesto toga, Vučić je kao rezultat sastanka Vulina i ruskog predsednika dobio šamarčinu od Putina, koji ga je pozvao da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju
Predsednik Srbije se sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom i sa njim podelio svoju zabrinutost zbog situacije na Kosovu. Juče u ovo vreme, u Beograd je stigao šef CIA. Predsednikovo hodanje po žici između Istoka i Zapada se nastavlja, a o tome šta to znači za spoljnopolitički diskurs Srbije priča politikolog Cvijetin Milivojević
Aleksandar Vučić dok istovremeno čuva prijateljstvo sa Rusijom i flertuje sa Evropskom unijom, piše Katolička novinska agencija. Posmatrači ocenjuju spoljnu politiku predsednika Aleksandra Vučića kao političku odiseju
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena započela je 2021. godine sa sankcionisanjem pojedinaca i entiteta osumnjičenih za korupciju i organizovani kriminal na Balkanu. Sankcionisanje prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije je utoliko jača poruka, jer je jasno da se ovaj instrument koristi retko. Time su Amerikanci ušli u domen onoga što vlastima u Srbiji najviše smeta – kritike unutrašnjeg stanja, te nedvosmislenog iskazivanja stava prema pojedincima na vlasti u vezi sa navodnim koruptivnim aranžmanima i vezama sa Rusijom
Ovaj tekst se bavi ozbiljnim promašajem u spoljnoj politici naše zemlje. Promašaj se sastoji u propuštanju da se Rusiji uvedu sankcije, čime je Srbija postala negativan izuzetak u odnosu na demokratski svet čiji deo – shodno strateškom opredeljenju zemlje i brojnim koracima učinjenim na liniji tog opredeljenja – odlučno smeramo da pripadamo. Da bi se šteti dodala i sramota, svoje odbijanje da Rusiji uvedemo sankcije obrazlažemo nekakvim pragmatičnim ekonomskim razlozima, računajući šta dobijamo i gubimo opredeljenjem za jednu od dve očigledne alternative. Ko izgubi iz vida da se veliki moralni izbori ne mogu zasnivati na neuporedivo sitnijim finansijskim i sličnim računicama izgubiće u nešto dužoj vremenskoj perspektivi i na etičkom i na ekonomskom planu
