Bivši radnici Državne bezbednosti Ratko Romić i Milan Radonjić, nakon dve osuđujuće presude, u februaru su pravosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sada oni pišu tužbe na više adresa i traže odštetu zbog povrede časti i ugleda
Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf" i „Evropljanin" Slavko Ćuruvija u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubice su u njega s leđa ispalile 17 metaka. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru ove godine pravosnažno oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu
Presudu je doneta 19. aprila 2023. godine, a objavljena 2. februara 2024. Više sudija ocenjuje da je ovo neuobičajno dug period
"To je vrlo jasna poruka vlasti da svako ko se usudi da ubije novinara može proći nekažnjeno", kaže predstavnica njujorškog Komiteta za zaštitu novinara Gulnoze Said
Više javno tužilaštvo je danas tražilo spise u vezi slučaja ubistva Slavka Ćuruvije. Iz Društva sudija Srbije kažu da su oni samo sledili dokaze koje im je priložila policija
Zašto političke garniture dolaze i odlaze, a Udba/Državna bezbednost/BIA ostaje? Zbog čega nalogodavce političkih ubistava sudovi nikada nisu utvrdili? Gde su tu civilni pripadnici DB-a, a gde Legija i njegove ukoljice? I šta je još pokazala oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije
Zbog oslobađajuće presude optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije više novinarskih i medijskih udruženja je za ponedeljak u 14 sati zakazalo protest ispred Apelacionog suda u Beogradu u Nemanjinoj ulici. Na potest su pozvali Slavko Ćuruvija fondacija, NUNS, NDNV, Asocijacija medija, AOM, Lokal Pres, KUM Nezavisnost, ANEM, i UNS
Poruke ove presude su jasne, oni koji ugrožavaju bezbednost i ubijaju novinare mogu računati i dalje na to da skoro da ne postoji šansa da budu osuđeni, kaže Veran Matić
Apelacioni sud u Beogradu objavio je u petak presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobođeni krivice
Da li je u toku medijska priprema javnosti na konačnu predusu na koju se čeka već 24 godine? Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić navodi da je potvrdu o oslobađajućoj dobio od jednog državnog sekretara.
Marković, Radonjić i Romić izjavili su da nisu krivi i da nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin. Tvrde da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finansirani iz inostranstva
Apelacioni sud u Beogradu u ponedeljak, 5. decembra otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Presuda će biti doneta do kraja nedelje
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
U ponedeljak će biti 23 godine od kako je ubijen Slavko Ćuruvija. Maratonski sudski proces još uvek nije završen. Ovakav odnos prema ubistvu novinara, potkrepljuje sumnju da je u ceo slučaj umešan tadašnji politički vrh
Četvorica pripadnika DB-a osuđeni su zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Branka Prpa, koja je bila svedok ubistva, kaže da nijednog trenutka ni u istragama ni u tužbama nije bilo reči o naručiocu i da je zato čitav sudski proces farsa
U teoriji je često citirano poređenje borbe protiv korupcije s borbom protiv malarije. Da bi pobedio malariju, moraš isušiti močvaru. Komaraca će i dalje biti, ali neće biti bolesti. Voleo bih da ovo pročita Aleksandar Vučić kad već nije Boris Tadić
Jelena Ćuruvija: Istina o ubistvu mog oca je za našu političku stvarnost preteška „Mog oca nema već 25 godina. Izgleda da nam se nameće baš takva formulacija. Da kažemo „nema ga“, kao da je bio pa prošao, sam od sebe nestao, da ne ponavljamo da je ubijen, streljan, likvidiran…, rekla je za Cenzolovku Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, povodom tužbe bivšeg funkcionera Resora državne bezbednosti Milana Radonjića protiv fondacije koja nosi ime njenog oca i koju je ona osnovala. Dodaje da četvrt veka pravosuđu ove zemlje nije bilo dovoljno da utvrdi ko je odlučio da njenog oca “ne bude” i ko je tu odluku sproveo. „Računa se, međutim, da je to sasvim dovoljno vremena da zaboravimo kako i zašto ga nema ili barem da izgubimo volju da zapitkujemo. Možda društvo i može da se natera na zaborav, ali ja koja nosim teret „prokletstva“ ćerke žrtve političkog ubistva, ne mogu i neću“, kaže Ćuruvija Đurica i dodaje: „Ne mogu da prihvatim da je sudska istina, koja kaže samo da istine nema, da ne može da se zna, i moja istina. Ne mogu svoj um i srce da očistim od svega što sam saznala, čula i videla u ovih predugih 25 godina i da se pravim kako nisam došla do „vansudske“ istine. Do iste one do koje bi došlo i pravosuđe – u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu“. Ocenjuje da je takva istina za naše sudove neizreciva. „Za našu političku stvarnost, takva istina je nepotrebna, čak štetna. Preteška je. Lakše je da se i meni zabrani da znam istinu. Da mi se zapreti ne bih li je zaboravila. Ili barem zaćutala. Od mene se valjda očekuje da pustim da mi otac počiva u miru na način koji neće uznemiravati njegove ubice", navela je Jelena Ćuruvija. Ističe i da je znala da ubistvo Slavka Ćuruvije nije samo njen gubitak i da istina o tom ubistvu, kao i pravda što bi iz te istine proizašla, nije potrebna samo njoj, nego celom društvu. „Znajući to, inicirala sam osnivanje fondacije s imenom Slavka Ćuruvije, kojoj je zacrtan cilj da doprinosi stvaranju društva u kojem novinarstvo neće biti smrtonosna profesija. U kojem će reč biti slobodna, a sudstvo nezavisno. U kojem će ubice stizati pravda. Sada tu fondaciju tuže i guše. Zašto? Prosto je – može im se. Može im se da zahtevaju kažnjavanje svih nas koji smo tražili istinu i pravdu. Da nam to više ne padne na pamet", naglasila je jelena Ćuruvija. [caption id="attachment_4685180" align="aligncenter" width="1440"]Živimo pakao.
Doćiće dan kada će nas ubijati od batina i onda nas tužiti jer ih boli ruka. https://t.co/9nBrJRC3ba — Dexi (@Stosic_Dejana) June 10, 2024
Srbijo, stidi se...
''Mog oca nema već 25 godina. Izgleda da nam se nameće baš takva formulacija. Da kažemo 'nema ga', kao da je bio pa prošao, sam od sebe nestao, da ne ponavljamo da je ubijen, streljan, likvidiran...'' Jelena Ćuruvija. pic.twitter.com/BFfPcrwX6H — Srđan Crnjanski (@CrnjanskiSr) June 11, 2024
Jelena Ćuruvija: Istina o ubistvu mog oca je za našu političku stvarnost preteška „Mog oca nema već 25 godina. Izgleda da nam se nameće baš takva formulacija. Da kažemo „nema ga“, kao da je bio pa prošao, sam od sebe nestao, da ne ponavljamo da je ubijen, streljan, likvidiran…, rekla je za Cenzolovku Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, povodom tužbe bivšeg funkcionera Resora državne bezbednosti Milana Radonjića protiv fondacije koja nosi ime njenog oca i koju je ona osnovala. Dodaje da četvrt veka pravosuđu ove zemlje nije bilo dovoljno da utvrdi ko je odlučio da njenog oca “ne bude” i ko je tu odluku sproveo. „Računa se, međutim, da je to sasvim dovoljno vremena da zaboravimo kako i zašto ga nema ili barem da izgubimo volju da zapitkujemo. Možda društvo i može da se natera na zaborav, ali ja koja nosim teret „prokletstva“ ćerke žrtve političkog ubistva, ne mogu i neću“, kaže Ćuruvija Đurica i dodaje: „Ne mogu da prihvatim da je sudska istina, koja kaže samo da istine nema, da ne može da se zna, i moja istina. Ne mogu svoj um i srce da očistim od svega što sam saznala, čula i videla u ovih predugih 25 godina i da se pravim kako nisam došla do „vansudske“ istine. Do iste one do koje bi došlo i pravosuđe – u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu“. Ocenjuje da je takva istina za naše sudove neizreciva. „Za našu političku stvarnost, takva istina je nepotrebna, čak štetna. Preteška je. Lakše je da se i meni zabrani da znam istinu. Da mi se zapreti ne bih li je zaboravila. Ili barem zaćutala. Od mene se valjda očekuje da pustim da mi otac počiva u miru na način koji neće uznemiravati njegove ubice", navela je Jelena Ćuruvija. Ističe i da je znala da ubistvo Slavka Ćuruvije nije samo njen gubitak i da istina o tom ubistvu, kao i pravda što bi iz te istine proizašla, nije potrebna samo njoj, nego celom društvu. „Znajući to, inicirala sam osnivanje fondacije s imenom Slavka Ćuruvije, kojoj je zacrtan cilj da doprinosi stvaranju društva u kojem novinarstvo neće biti smrtonosna profesija. U kojem će reč biti slobodna, a sudstvo nezavisno. U kojem će ubice stizati pravda. Sada tu fondaciju tuže i guše. Zašto? Prosto je – može im se. Može im se da zahtevaju kažnjavanje svih nas koji smo tražili istinu i pravdu. Da nam to više ne padne na pamet", naglasila je jelena Ćuruvija. [caption id="attachment_4685180" align="aligncenter" width="1440"]Živimo pakao.
Doćiće dan kada će nas ubijati od batina i onda nas tužiti jer ih boli ruka. https://t.co/9nBrJRC3ba — Dexi (@Stosic_Dejana) June 10, 2024
